IBISI, INDIJSKA GUSKA i ŠEVARSKI TRSTENJAK U BARANDI
Baranda, 23. april 2016;
Ukupan broj zabeležnih vrsta ptica u Barandi i okolini izgleda da se povećava iz meseca u mesec. Nakon spektakularnog nalaza jata malih labudova (Cygnus columbianus), koji su se na Pečenoj slatini zadržali nekoliko dana tokom seobe, ornitolozi su pre nedelju dana došli do još nekoliko značajnih otkrića.
REKORDAN BROJ RAŽNJEVA (IBISA) U BARANDI – PRVI NALAZ INDIJSKE GUSKE U DIVLJINI U SRBIJI – BARANDA, NAJUŽNIJE GNEZDILIŠTE ŠEVARSKOG TRSTENJAKA
Istraživačka ekipa koju su 17. aprila vodili istaknuti ornitolozi Marko Šćiban i Nikola Stanojević, sistematski je obišla ribnjak u Barandi i Baranđanske slatine (Slatina i Pečena slatina), gde su zabeležili nekoliko veoma značajnih otkrića za srpsku ornitologiju.
U Barandi je prebrojano jato ražnjeva – ibisa (Plegadis falcinellus) od 32 jedinke što predstavlja rekordan broj u odnosu na prethodne godine. Pre nego što je 2012. godine devastiran lokalitet na Pečenoj slatini gde se nalazila najveća mešovita kolonija čaplji, kašićara, ibisa i malih vranaca u Srbiji (oko 1000 gnezdećih parova), ibisi su se u Barandi redovno gnezdili i to je bila jedna od retkih njihovih kontinuirano aktivnih kolonija u Srbiji. Od rasformiranja kolonije zbog propadanja trske i fluktuacije vodostaja na ovom lokalitetu, ibise smo od tada samo povremeno i u manjem broju mogli videti u našem kraju tokom seobe. Veliki broj ibisa u Barandi ukazuje da nam se možda ova retka i izuzetna vrsta ponovo vraća.
Na jednom od jezera na Baranđanskim slatinama, među gnezdećim parovima divljih gusaka (Anser anser), ornitolozi su uočili jedan primerak indijske guske (Anser indicus). U pitanju je vrsta čiji je areal centralna Azija, tako da je njen status u ovom slučaju nejasan. Možda je zalutala, ali je verovatnije da je pobegulja iz neke privatne kolekcije ili privatnog zoo-vrta. U svakom slučaju ovo je prvi put da se u Srbiji posmatra u divljini.
Ornitološka poslastica je nalaz gnežđenja ševarskog trstenjaka (Acrocephalus melanopogon). Jedina gnezdilišta ove vrste do sada su bila na severu Banata i Bačke, tako da je Baranda najužnije gnezdilište ove vrste u Srbiji. Njegova staništa su stari tršćaci sa rogozom na različitim vodenim staništima. Na jezeru Slatina determinisano je nekoliko teritorija, odnosno pevajućih mužjaka. Sa gnežđenjem ševarskog trstenjaka, Baranda je postala lokalitet gde se gnezde svih pet srpskih gnezdarica iz roda Acrocephalus (veliki trstenjak, trstenjak cvrkutić, trstenjak mlakar, trstenjak rogožar i ševarski trstenjak).
– Sa nalazom ševarskog trstenjaka (a ipak ne računajući posmatranje indijske guske) u Barandi i okolini zabeleženo je impozantnih 221. vrsta ptica. To odavno nije slučajno jer je poslednjih godina sve više ornitologa i ptičara koji posećuju i istražuju ovaj dragulj prirode, pa tako više „očiju“ mnogo više primeti i zabeleži, smatra lokalni ptičar i istraživač Čeda Vučković. Prirodne vrednosti Barande i ovog dela Potamišja imaju nacionalni značaj i zaista je urgentno da i pored sebičnih interesa raznih privrednih, političkih i individualnih interesa, Potamišje konačno dobije status zaštićenog područja, smatra Vučković.
.
