Banatska tradicija: SVE JE MANJE ĆURČIJA, GRUDNJAKA I BUNDAŠKI
SVE JE MANJE ĆURČIJA, GRUDNJAKA I BUNDAŠKI
Opovo, 07. novembar 2017;
Nekada neizostavni deo jesenje i zimske odeće banatskih paora, grudnjak ili kožuh danas se može naći samo u najruralnijm sredinama i to uglavnom kod starijih ljudi. Kožuh su odavno zamenili sintetički prsluci, najčešće one jeftinije varijante, koje se mogu naći u kineskim radnjama i pijačnim tezgama.
U prošlosti je ćurčija – majstor koji pravi šubare, bundaške i grudnjake bio na visokoj ceni i od tog zanata se dobro živelo o čemu svedoče veliki organizovani esnafski centri koji su okupljali brojne majstore sa svojim kalfama i šegrtima.
Ćurčija je otkupljivao kože, načešće jagnjeće i ovčije, koje su se potom obrađivale. Postupak je podrazumevao struganje koža od mesine, dvonedeljno potapanje u kaci za štav (mešavina vode, soli, mekinja i kukuruznog brašna), nakon čega je sledilo sušenje, tegljenje, šibanje tankim prutom i bojenje. Boja se pripremala od osušene dudove, orahove, brestove i jabukove pečurke, koje su se istucale u drvenoj stupi, a zatim kuvale, a u zavisnosti od dužine kuvanja dobijala se zatvorenosmeđa ili svetlija boja. Konačno, tako pripremljena koža se kroji, šije i ukrašava. Krzno je išlo sa unutrašnje, a koža sa spoljašnje strane.
Ćurčija je sve manje u južnom Banatu, a njihovi proizvodi se danas mogu kupiti samo na vašarima i još po negde na nekoj zelenoj pijaci. Mada su trajniji i značajnije topliji, zbog modnih trendova grudnjaci i bundaške ustupaju mesto novim proizvodima – prslucima i jaknama.
.
