Zavod za javno zdravlje Pančevo: SVETSKA NEDELJA DOJENJA – PODRŽIMO DOJENJE

by Glas Opova | 1.08.2017. | DRUŠTVO

SVETSKA NEDELJA DOJENJA – PODRŽIMO DOJENJE
Pančevo, 01. avgust 2017;
Svetska nedelja dojenja 1–7. avgust 2017. godine „Podržimo dojenje”. Naši najmlađi sugrađani, kao i deca koja pohađaju ostale predškolske ustanove u Južnobanatskom okrugu imaće priliku da učestvuju sa svojim likovnim i literarnim radovima na konkursu Instituta za javno zdravlje Srbije “Dr Milan Jovanović – Batut” povodom Svetske nedelje dojenja (01.-07.08.2017.). Slogan ovogodišnjeg konkursa je “Podržimo dojenje”. Vrtići će imati prilike da tokom avgusta i septembra organizuju svoje izložbe i najbolje radove pošalju Zavodu za javno zdravlja Pančevo do 22.09.2017.

Učešću na konkursu će se priključiti deca iz osnovnih škola početkom školske godine, tako da će rezultati konkursa biti objavljeni tokom kampanje “Nacionalna nedelja promocije dojenja” koja se obeležava 40. nedelje u godini. Ova nedelja simbolično predstavlja vreme trajanja trudnoće, a ove godine biće obeležena u periodu od 2. do 9. oktobra.

Svetska nedelja dojenja se već 25 godina obeležava u više od 170 zemalja sveta kako bi se povećali znanje i svest o značaju i prednostima dojenja i obezbedila podrška dojenju u cilju unapređenja zdravlja majke i deteta. Svetska alijansa za podršku dojenju (World Alliance for Breastfeeding Action – WABA) inicirala je ovu kampanju kako bi se intenzivirale aktivnosti na zaštiti, promociji i podršci dojenju, a svake godine akcenat je na različitim temama od značaja za dojenje.
Ciljevi Svetske nedelje dojenja 2017: 1. Informisanje – razumevanje značaja zajedničke akcije u okviru četiri tematske oblasti Ciljeva održivog razvoja. 2. Prepoznavanje svoje uloge u aktivnostima i šta može da napravi razliku. 3. Unapređenje saradnje i utvrđivanje oblasti od zajedničkog interesa. 4. Podsticanje zajedničkog rada kako bi se postigli Ciljevi održivog razvoja do 2030. godine.
Dojenje je vitalni deo održivog razvoja i značajna komponenta globalne akcije okončanja pothranjenosti. Veće stope isključivog i kontinuiranog dojenja mogu biti postignute samo saradnjom u svim sektorima i kroz sve generacije. Dojenje nije samo pitanje koje se tiče žena, niti isključiva odgovornost žena – zaštita, promocija i podrška dojenju je kolektivna društvena odgovornost koju svi delimo. Podršku majkama koje doje moguće je obezbediti na različite načine. Tradicionalno, podršku pruža uža, ali i šira porodica. Potrebna je, međutim, podrška šire okoline, a pored zdravstvenih radnika i savetnika za dojenje i podrška prijatelja, kao i zajednice u celini.
Dojenje je deo reproduktivnog ciklusa, a žene bi trebalo da budu u mogućnosti da kombinuju dojenje i plaćeni rad bez diskriminacije ili nepovoljnog položaja. Neophodna je zajednička akcija da bismo obezbedili radnu sredinu u kojoj žene u državnom i privatnom sektoru imaju roditeljsku socijalnu zaštitu koja im je potrebna. Dokazi o koristima dojenja su nam dostupni. Znamo da dojenje pomaže preživljavanju odojčadi i pomaže im da napreduju, ima dugoročne zdravstvene koristi za žene, ali i ekonomske koristi za sve.
Koristi dojenja iskazane kroz četiri tematske oblasti.
1. tematska oblast:

ISHRANA: Deca majki dojilja imaju optimalnu ishranu i zaštitu od infekcija.

BEZBEDNA HRANA: Majčino mleko je siguran i bezbedan izvor hrane, čak i u vremenima humanitarnih kriza.

SMANjENjE SIROMAŠTVA: Dojenje je jeftin način hranjenja bez opterećenja budžeta domaćinstava.

2. tematska oblast:

PREŽIVLjAVANjE: Dojenje značajno poboljšava preživljavanje odojčadi, dece i majki.

ZDRAVLjE I BLAGOSTANjE: Dojenje značajno poboljšava zdravlje, razvoj i blagostanje odojčadi i dece, kao i majki, i kratkoročno i dugoročno.
3. tematska oblast:

ŽIVOTNA SREDINA: Majčino mleko je prirodna, obnovljiva hrana koja štiti životnu sredinu – proizvedena i isporučena bez zagađenja, pakovanja ili otpada.

KLIMATSKE PROMENE: Proizvodnja i potrošnja adaptiranih mlečnih formula generiše emisiju gasova staklene bašte koji ubrzavaju globalno zagrevanje.

4. tematska oblast:

PRODUKTIVNOST ŽENA: Za poslodavce je korisno da imaju zadovoljnu i produktivnu radnu snagu – manje otpuštanja, veća lojalnost i ređe promene zaposlenih na određenim radnim mestima.

ZAPOŠLjAVANjE: Roditeljska zaštita i druge politike zaštite na radnom mestu omogućavaju ženama da kombinuju dojenje sa plaćenim radom.
Prednosti dojenja za novorođenče / odojče: Obezbeđuje pravilan rast i razvoj; Podstiče razvoj i sazrevanje odbrambenog sistema; Smanjuje rizik od gojaznosti; Podstiče razvoj inteligencije; Štiti od mnogih bolesti i infekcija; Smanjuje rizik od proliva; Smanjuje rizik od pojave alergija; Smanjuje rizik od sindroma iznenadne smrti odojčeta.

Prednosti dojenja za majku: Pomaže uspostavljanju emocionalne veze sa detetom; Smanjuje krvarenje posle porođaja; Doprinosi normalizaciji telesne mase; Smanjuje rizik od pojave osteoporoze; Smanjuje rizik od pojave malignih oboljenja dojke i jajnika; Smanjuje rizik od postporođajne depresije; Smanjuje rizik pojave anemije.

Obezbedite vašem detetu ishranu dojenjem, To je najjednostavniji, najzdraviji i najekonomičniji način da se obezbedi pravilna ishrana novorođenčeta. Dojenje je preventivna intervencija sa najvećim potencijalom očuvanja života, ključni faktor preživljavanja, zdravlja i blagostanja odojčadi i majki.

Krkobabić o planu za selo: ZEMLJIŠTE I 10.000 EVRA PO OSOBI

by Glas Opova | 31.07.2017. | DRUŠTVO

ZEMLJIŠTE I 10.000 EVRA PO OSOBI
Beograd, 31. juli 2017
Ministar Milan Krkobabić kaže da je plan da za državnu zemlju mogu da konkurišu mladi poljoprivrednici, bračni parovi, ali i neženje i neudate. Jedini ograničavajući faktor je – da se zemlja obrađuje, naveo je. Država ostaje vlasnik zemljišta, ali postoji mogućnost da hektari budu preneseni deci, u planu je i pomoć od 10.000 evra po osobi, dodaje.
Podaci kažu da je od 4.700 sela u Srbiji, pusto čak 1.200, a oko 150.000 kuća je prazno. Vlada Srbije planira da stimuliše da oni koji su na selu tu ostanu, ali i da pokuša da mlade bračne parove motiviše da život nastave u ruralnoj sredini, dajući im zemljište na korišćenje.
Milan Krkobabić, ministar bez portfelja zadužen za regionalni razvoj i koordinaciju rada javnih preduzeća, govoreći o tome u Novom danu, istakao je da godine za to nisu bitne i da se radi o plemenitoj akciji.
“U toj ideji nismo ograničavali broj godina, jedini ograničavajući faktor je bio – koristite zemlju dok je obrađujute, godinu, dve, tri, doživotno… Postoji mogućnost, odnosno bračni parovi imaju pravo da zemlju predaju svojim nasledicima… Jedini ograničavajući faktor je da se zemlja obrađuje. Ogroman broj hektara je neobrađen”, kazao je i dodao da se radi o jednom izuzetnom resursu.
Kako je naveo, u Srbiji otprilike ima 810 hiljada hektara državne zemlje, oko 450 hektara je u sudskim sporovima, restituciji, pašnjacima, utrinama – i ne možemo u ovom momentu na nju da računamo. Oko 200 hiljada hektara državne zemlje je dato u zakup, dodaje. “Naša ideja je da tu državnu zemlju  ustupimo mladim poljoprivrednicima koji već obrađuju zemlje ili bračnim parovima”, naveo je Krkobabić i dodao da se radi o oko 200 hektara.
On napominje da bračni parovi i poljoprivrednici nisu vlasnici te zemlje, ona ostaje u vlasništvu  države Srbije. Želimo da pokušamo da neki mladi ljudi u gradovima koji su završili Poljoprivredni  fakultet, Tehnološki krenu da se bave time, naveo je.
Kaže da je kao primer za ovu ideju koja se razvila u SANU bila Slovenija. Slovenci, navodi, stimulišu mladog budućeg poljoprivrednika sa 45.000 evra bespovratnih sredstava.
Ističe da je tako nešto moguće i u Srbiji, koja daje subvencije za strane investitore, i to mora, da bi došli.
Srpski model je, kako prenosi Krkobabić – 10.000 evra po osobi, dakle za dvoje 20.000 evra plus  zemljište. Kaže da bi se za to izdvojio novac iz budžeta: “Ovo je izuzetno pametna stvar, da uložemo u mlade ljude”.
Ministar objašnjava da onaj kome država dodeli zemlju ne može da je stavi pod hipoteku, jer to nije u njegovom vlasništvu. Dodaje da se razmišlja o alternativnim vidovima kreditiranja, ističući da i sada zemljoradnici imaju problem da uđu banku i dobiju pristojne kredite.
On je pojasnio plan – za zemlju mogu da konkurišu bračni parovi, ali i neoženjeni i neudate.
Oko 260 hiljada muškaraca do 40 godina je neoženjeno, i oko 100 hiljada devojaka i žena.
“Ne moraju da budu bračni parovi”, kaže on.
Na jugu Srbije imate 2,5 hektara prosečan posed, mladim poljoprivrednicima nudimo zemljište, da ozbiljnije rade, kazao je.
Ovo je dobra, pametna akcija, celo društvo treba da motiviše mlade ljude, naveo je i dodao da tokijska televizija dolazi da o tom projektu razgovara s njim.
Odluka je na čoveku da li će biti radnik u nekoj fabrici, ili gazda na svom imanju, kaže Krkobabić, dodajući da se mnogi žale na uslove u firmama i da rade za 20.000 dinara.
Kako je dodao, da bi ova akcija zaživela i bila uspešna, potrebno je u selima omogućiti kulturne, infrastrukturne i socijalne sadržaje.
Slede nam razgovori, narednih dana ćemo se sresti s predsednikom Srbije, s članovima Vlade, rasprava o tome će biti organizovana u SANU – ovo nije projekat jednog ministartsva, svi treba da budemo uključeni, kazao je.
Ocenjuje da svi pozitivno reaguju na ovu ideju, a da isto nema opozicije i kad su u pitanju zadruge.
Dodaje i da su spremni za kritike, a da će se ispravljati u hodu.

Izvor : N1