BARANDA, 3. maj 2024 – Tradicionalno, Baranđani igraju šore na Veliki petak uoči Uskrsa. Nekada je to bio derbi između dva baranđanska kraja – Kukute i Šenđuraca, a sada je to prijateljska utakmica nasumično podeljenih ekipa. Tako je bilo i ove godine, tradicija je ispoštovana, utakmica odigrana, a nakon toga nastavljeno druženje, kako to već Baranđani znaju.
Šore u Barandi/Glas Opova
OPOVO, 2. Maj 2024
17h – Veliki Petak – večernja služba i iznošenje plaštanice (petak, 3. maj)
09h – Velika subota – liturgija (subota 4. maj)
00:00 – Vaskršnje jutrenje.
9h – Vaskršnja liturgija u (nedelja, 5. maj)
17h Večernje
07h – Jutrenje (ponedeljak, 6. maj)
09h – Liturgija
17h – Večernja služba
09h – Liturgija (utorak, 7. maj)
Gradilište auto-puta Beograd – Zrenjanin otvoreno je u februaru ove godine na lokaciji naselja Jabučki rit, nedaleko od Beograda.
Kako će izgledati trasa budućeg autoputa kroz Banat i Bačku pogledajte u videu (render: Arhitektonsko-građevinski institut):
okom februara započeli su radovi na delu autoputa od Beograda do Zrenjanina.
U toku su pripremni radovi na trasiranju prve deonice buduće saobraćajnice označene u novoj kategorizaciji državnih puteva Srbije kao Autoput A6 (Novi Sad – Zrenjanin – Beograd) i prvog autoputa na teritoriji Banata.
Deonica počinje od severne tangente oko Beograda i vodi ka teritoriji grada Pančeva i opština Opovo i Kovačica. Izvođač radova je kineska kompanija “Šandong Hajspid Grupa”.
ako je istaknuto prilikom otvaranja gradilišta i početka radova, autoput Beograd – Zrenjanin – Novi Sad biće dužine 105,4 kilometara, od čega je deonica Beograd – Zrenjanin dužine 67,7 kilometara i Zrenjanin – Novi Sad 37,7 km.
Na trasi auto-puta planirana je izgradnja četiri velika mosta (dva mosta preko Tamiša, most preko Begeja i most preko Tise) i četiri mosta preko kanala i prolaza za put, kao i preko ukrštanja sa prugom, 20 nadvožnjaka, sedam podvožnjaka i 47 propusta.
Ova saobraćajnica omogućiće da se od Zrenjanina do Beograda bezbedno stiže za pola sata, a od Zrenjanina do Novog Sada za 15-20 minuta, uz projektovanu brzinu od 130 km/čas.
Prednosti buduće saobraćajnice su nesagledivi i donose ovom delu naše zemlje ogromne ekonomske potencijale, a trećina dužine ovog auto-puta, oko 35 kilometara, prolaziće kroz teritoriju Grada Zrenjanina.
Takođe, podsećamo da je tokom februara ove godine održan sastanak gradonačelnika Zrenjanina, Sime Salapure sa predstavnici izvođača radova, koji su tada izrazili želju da gradilište bude otvoreno i u blizini Zrenjanina, odnosno da se radovi istovremeno izvode iz oba pravca – Beograda i Zrenjanina.
Autoputem biće spojeni Beograd, Pančevo, Zrenjanin i Novi Sad, kao i opštine Opovo, Kovačica i Žabalj, a kompletni radovi, po navodima izvođača, na ovoj saobraćajnici biće završeni za pet godin
vojvodinauzivo.rs
Donirajte ofarbana jaja, tradicionalna manifestacija u nedelju
SEFKERIN, 2. maj 2024 – Manifestacija „Lov na uskršnja jaja“ održaće se tradicionalno ove godine u Sefkerinu.
Crkvena pravoslavna opština u Sefkerinu poziva sve koji su voljni i žele da doniraju ofarbana jaja za manifestaciju. Ofarbana jaja se mogu doneti u Svetosavski dom na Veliki petak od 17:00 do 19:00 časova i Veliku subotu od 17:00 do 19:00 časova. Manifestacija se održava u nedelju, na Uskrs, nakon svete liturgije.
SEFKERIN, 30. april/1. maj 2024 – Na finalnom republičkom takmičenju iz fizike, koje je održano u Aranđelovcu, naša mlada, a pre svega talentovana sugrađanka, Ana Manasić iz Sefkerina, osvojila je prvo mesto. Ana je učenica šestog razreda Osnovne škole „Dositej Obradović“ – Izdvojeno odeljenje „Sveti Sava“ u Sefkerinu.
Ana je bez problema, prvo bila najbolja na opštinskom, a zatim je briljirala i na Okružnom takmičenju koje je održano u Dolovu gde je obezbedila plasman na finalno Republičko takmičenje u Aranđelovcu i postala najbolja mlada fizičarka u kategoriji šestih razreda u Srbiji. Svakako, dobar povod za razgovor.
Već nakon nekoliko razmenjenih rečenica ova devojčica pokazuje veliku zrelost i komunikativnost. Bez euforije, kao da je to nešto sasvim obično, priča o svom velikom uspehu.
„Pre svega, to je veoma lepo iskustvo kada odemo na tako veliko takmičenje, pogotovo iz nauke koju prvenstveno volim, a za koju znam da je veoma teško postići vrhunski rezultat i gde se treba veoma pomučiti za neku ostvarenu nagradu“, kaže Ana.
Pripreme za finalno takmičenje nisu bili lake i zahtevale su puno rada i truda.
„Veliku podršku i pomoć imala sam od svoje mame, koja je samnom sve vreme radila i veoma joj hvala na njenoj brizi. Mama mi je davala zadatke sa prethodnih republičkih takmičenja, rešavali smo te zadatke, a kada i ona nije znala gledali smo rešenja i na osnovu toga radili dalje. Takođe, mnogo nam je pomogla Jovana Ilin, ćerka učiteljice Ljiljane Ilin iz naše škole, koja nam je za svaki nerešeni zadatak objasnila kako da radimo“.
Sklonost ka prirodno – matematičkim naukama Ana nosi od početka školovanja.
„Od prvog razreda i od prvog dana u školi, meni se matematika jako svidela i ja sam je zavolela i svake godine sam išla na takmičenja iz matematike i na „Mislišu“, koje je logičko – matematičko takmičenje. U šestom razredu dobili smo novi predmet fiziku i pričali su mi da je fizika mnogo lakša od matematike, a da je usko povezana sa matematikom, tako da, eto mene i na takmičenju iz fizike.
Pored fizike, ove godine sam bila i na takmičenju iz matematike, stigla sam do okružnog takmičenja gde sam bila druga sa 71 osvojenim bodom/Glas Opova
Ana je odličan učenik svestranih intersovanja, kako za prirodne, tako i za društvene nauke.
„Pored fizike, ove godine sam bila i na takmičenju iz matematike, stigla sam do okružnog takmičenja gde sam bila druga sa 71 osvojenim bodom, a za plasman na republičko bilo mi je potrebno 77 bodova. Takođe, na takmičenju iz srpskog jezika stigla sam do najvišeg nivoa, a to je Okružno takmičenje, gde sam bila treća“.
Ambicije Ane Manasić vezane su prvenstveno za matematiku.
„Ja sam oduvek želela da budem profesor matematike. Kako se u Matematičkoj gimnaziji u Beogradu učenici primaju od sedmog razreda, počela sam sa pripremama i pokušaću da uradim taj test – prijemni i upišem se u Matematičku gimnaziju. Želja mi je da kasnije upišem Matematički fakultet i postanem profesor matematike jer želja mi je da jednog dana predajem i svoje znanje prenosim deci, mada ne isključujem mogućnost da to bude i neka druga prirodno – matematička nauka“.
Na kraju, samo jedan zaključak – Bravo Ana, svi smo na tebe ponosni, samo nastavi tako.