Svi dobro znamo da je za dobar prinos ključna plodna zemlja, zdrave i site biljke. Pri tome dva pojma su povezana, jer gladna biljka ne moze da bude zdrava, kao ni sita bolesna. A zemlja ne može da bude plodna ako je ne nahranimo.
U klasičnom baštovanstvu zna se redosled: u jesen se djubri sa (nazvaćemo ga) A preparatom, u proleće sa B, a u toku sezone sa C. Pri tome postoji preparat AB za paradajz, AC za krastavac. Ako biljci nedostaje gvoždje uzimamo BA, a ako nedostaje fosfor, onda BC. U slučaju nedostatka onoliko raznoraznih elemenata kojima se ni nazivi ne mogu popamtiti, uzmite ABC i dodajte C+B..Još malo i dospećemo do matematičkog fakulteta..
Ako ispoštujemo potpuni redosled djubrenja, sa svim zahtevima i uslovima i dalje nije to to. Od svega toga biljka uspe da usvoji do 40% a ostatak odlazi u podzemne vode. Razlog tome, u svim tim “A, B, C” preparatima elementi se nalaze u formi nedostupnoj za biljku. Pa tako kiša odnese više nego što biljka «pojede».
Da ne bismo trošili džaba papir za zapisivanje šta, gde, kome, kako i u kojoj meri, možemo se okrenuti prirodnom načinu poboljšavanja zemljišta i povećavanja prinosa, tzv. sideraciji.
Za početak, bonton nalaže da se upoznamo.
Siderati su biljke koje doprinose zemljištu. Seju se pre ili posle osnovne kulture i obradjuju se pre faze cvetanja. Pokrovni usevi je drugi poznati naziv za siderate.
Ovakve kulture ne samo da hrane našu zemlju već je i kopaju, i oru, prave strukturnom, baš onakvom kakva je nama potrebna za dobar prinos. Zimi je čuvaju od vetra, erozije i promrzavanja i zadržavaju dragocenu vlagu. A tek što korovi ne vole prisustvo siderata!
Rad je zasnovan na principu da se biraju biljke koje lakše usvajaju hranjive elemente iz zemljišta a posle ga ostavljaju tu gde su rasli u lako dostupnoj formi za sledeću kulturu. Zato je i bitno obraditi ih pre cvetanja kako ne bi potrošili sve sto su izvukli iz zemlje tokom rasta već to dali našem povrću. Sama obrada se vrši putem seče nadzemnog dela biljke. Ništa se ne prekopava jer siderat je svojim korenom već zavrsio taj proces. Njegova zelena masa obavezno se ostavlja na površini kako bi djubrila zemljište.
Najpoznatiji siderat je žito ili raž. Ova kultura je glavni neprijatelj korova. Tokom rasta žito izbacuje u zemlju posebne fermente koji bukvalno truju korove. Takva njegova osobina se zove «alelopatija». Istu osobinu ima i orah na primer. Zato za mnogo zakorovljene bašte žito je idealan početni siderat. Sem toga ono obogaćuje zemlju kalijumom, fosforom i drugim mikroelementima. Jedini njegov nedostatak je što u proleće mora da se ukloni. Seče se 2cm ispod zemlje, dakle ispod tačke rasta i ostavlja tu gde jeste kao pokrov. Samo u slučaju da se ne iseče krene duboko u ponovni rast. To i jeste taj neprijatni momenat sa njime.
Ali zato je tu njegov «brat» ovas. Isto zagorčava život korovima svojom moćnom zelenom masom. Njegov koren jako lepo rilja zemlju (može se videti na slici). Posejan u jesen dobro napreduje zimi, zadržavajući sneg. U proleće ili pred kraj zime samo se iseče i ostavi. Sva njegova zelena masa ostaje kao hrana za gliste koji je pretvaraju u humus. Ovas se često seje zajedno sa grahoricom, koja puže po njemu. Ujedno, kao i svaka mahunarka, skuplja azot. Samo što takva kombinacija nije pogodna za setvu pre i posle mahunarki kao sto su grašak, pasulj, bob..
Ovas i žito su dobri prethodnici i sledbenici za bilo koju povrtnu kulturu jer spadaju u porodicu žitarica. Mogu se sejati u jesen, a ovas i u rano proleće pre osnovnih kultura.
Mada, imaju oni i «sestru» heljdu. Ona je toploljubiva kultura, dakle odlična da se poseje posle uklanjanja useva luka, pasulja. A moze i posle krompira, pre sadnje zimskog luka. U ovom slučaju, umesto baštovana obraće je prvi mraz, oslobodivši gazdu od posla oko seče siderata.
Heljda smanjuje količinu korova tako što mu pravi konkurenciju velikom količinom zelene mase koja jako brzo raste. Koren lepo strukturira zemlju, a posle se razgrađuje i ostavlja kanale po kojima se kreću voda i vazduh. Sem toga obogaćuje zemljište fosforom i kalijumom.
Da sumiramo:
siderati su biljke koje obogaćuju zemljište
kontrolišu rast korova
riljaju, kopaju i strukturiraju
zadržavaju vlagu, čuvaju zemlju od erozije.
Postoje i pravi insekticidi i fungicidi medju sideratima. O tome nastavak sledi…
Odluka o merama za sprečavanje, suzbijanje i gašenje epidemije Covid – 19-512-3/2021
Opovo, 27. februar 2021 Na osnovu člana 14. i člana 15. Zakona o zaštiti stanovništva od zaraznih bolesti („Sl. Glasnik RS“ br. 15/2016, 68/2020) i člana 29. Zakona o smanjenju rizika od katastrofa i upravljanju vanrednim situacijama („Sl. Glasnik RS“ br. 87/2018), a radi sprečavanja epidemije Covid 19 na teritoriji opštine Opovo, Štab za vanredne situacije opštine Opovo, na sastanku održanom 26.02.2021. godine, doneo je:
Radno vreme objekata u kojima se obavlja delatnost:
u oblasti trgovine na malo ( trgovinske i druge radnje i prodajna mesta),
pružanja usluga u oblasti ugostiteljstva, koje obuhvataju prodaju hrane i pića (restorani, kafići, barovi, klubovi i slično),
priređivanja posebnih i klasičnih igara na sreću (kladionice, igraonice i sl.),
kao i u objektima u kojima se obavlja delatnost pružanja zanatskih i drugih usluga u neposrednom i dugotrajnom fizičkom kontaktu sa korisnikom usluge (kozmetički saloni, frizerski saloni, saloni lepote)
u oblasti kulture, koja podrazumeva istovremeno prisustvo više lica u istom prostoru ( pozorišta, bioskopi, galerije i sl.),
i oblasti sporta, koja podrazumeva istovremeno prisustvo više lica u istom prostoru ili dugotrajniji neposredni kontakt sa korisnikom usluge (fitnes centri, teretane, vežbaonice i drugi objekti namenjeni za sport i rekreaciju i sl. ), ograničava se tako da ti objekti mogu raditi svakog dana od 05,00 do 20,00 časova.
Ograničenje iz stava 1. ove odluke ne odnosi se na radno vreme :
apoteka (uključujući i one u kojima se vrši promet robe namenjen za životinje ili poljoprivredu),
benzinskih pumpi u obavljanju delatnosti prodaje goriva i
trgovinskih , ugostiteljskih i drugih objekata koji vrše dostavu hrane, koji mogu da rade i van radnog vremena utvrđenog u stavu 1. ove Odluke, kao i subotom i nedeljom.
trgovinskih i drugih radnji i prodajnih mesta na kojima se vrši prodaja prehrambenih proizvoda (namenjenih za ljude i životinje) i samostalnih maloprodajnih objekata u kojima se trgovina, po pravilu, obavlja tako da kupac ne ulazi u objekat (trafike tj. kiosci), koji mogu da rade do 21,00 čas, kao i subotom i nedeljom.
Ordinacije u kojima se pružaju medicinske i stomatološke usluge i veterinarske ordinacije koje mogu da rade i van radnog vremena utvrđenog u stavu 1. ove odluke kao i subotom i nedeljom.
Restorana i drugih prostora u kojima se pružaju usluge ishrane u kategorizovanim i nekategorizovanim smeštajnim objektima i u kategorizovanom privatnom smeštaju, u kojima se usluga može pružati samo licima koja imaju prijavljen boravak u tim vrstama smeštaja i to najkasnije do 21,00 čas, kao i subotom i nedeljom.
Fitnes centara, teretana, vežbaonica i drugih objekata namenjenih za sport i rekreaciju – kada se koriste u svrhu treninga i priprema za održavanje isključivo registrovanih takmičenja u nadležnosti nadležnih nacionalnih sportskih saveza, koji mogu da rade i van radnog vremena utvrđenog u stavu 1. ove odluke i subotom i nedeljom.
U toku radnog vremena iz stava 1. ove odluke u objektima u kojima se pružaju usluge u oblasti ugostiteljstva nije dozvoljeno neposredno izvođenje muzike (muzika uživo), a posle 17,00 časova nije dozvoljena muzika u bilo kom obliku.
U periodu utvrđenom ovom odlukom tokom radnog vremena u objektima u kojima se obavlja trgovina na malo, a čija je površina preko 300m2, maksimalan broj posetilaca ograničava se na jednog posetioca na 9 m2.
3. Izuzetno od stava. 1. i 2. ove Odluke, dana27. i 28. februara 2021.godine, radno vreme objekata u kojima se obavljaju sledeće delatnosti, i to:
-u oblasti trgovine na malo, neprehrambenim proizvodima (trgovinske i druge radnje i prodajna mesta);
-u oblasti ugostiteljstva, pružanja usluga koje obuhvataju prodaju hrane i pića (restorani, kafići, barovi, klubovi, i sl.);
-u oblasti trgovine na malo, pružanja usluga u zatvorenim ili otvorenim trgovinskim centrima i sličnim objektima u kojima se obavlja ta delatnost (, pijace i sl.);
-u oblasti kulture, kada se podrazumeva istovremeno prisustvo više lica u istom zatvorenom prostoru izuzev pozorišta (bioskopi, muzeji, galerije);
-u oblasti priređivanja posebnih i klasičnih igara na sreću (kladionice, igraonice i sl.);
-u oblasti sporta, kada se podrazumeva istovremeno prisustvo više lica u istom prostoru ili dugotrajniji neposredni kontakt sa korisnikom usluge, izuzev onih objekata u kojima se održavaju već zakazana takmičenja, (fitnes centri, teretane, vežbaonice, spa centri, bazeni i drugi objekti namenjeni za sport i rekreaciju i sl.),
ograničava se tako da ti objekti mogu raditi od 06.00 časova do 14.00 časova.
Radno vreme u objektima u kojima se obavljaju delatnosti u oblasti trgovine na malo prehrambenim proizvodima (trgovinske i druge radnje i prodajna mesta) i pružanja zanatskih i drugih usluga u neposrednom i dugotrajnom fizičkom kontaktu sa korisnikom usluge (kozmetički saloni, frizerski saloni, saloni lepote) ograničava se tako da ti objekti mogu raditi od 06.00 časova do 20.00 časova.
4. Od ograničenja radnog vremena navedenog u stavu 3. ove Odluke izuzimaju se:
-apoteke (uključujući i one u kojima se vrši promet robe namenjen za životinje ili poljoprivredu), izuzev onih apoteka koje prodaju obavljaju u trgovinskim centrima i za koje upravljač ne može obezbediti posebne koridore za pristup ili u koje se ne ulazi sa spoljne strane ili neposredno sa javne površine;
– benzinske pumpe, u obavljanju delatnosti prodaje goriva;
– trgovinski, ugostiteljski i drugi objekti koji vrše dostavu hrane;
-ordinacije i laboratorije u kojima se pružaju medicinske i stomatološke usluge i veterinarske ordinacije i laboratorije, odnosno druge zdravstvene ustanove u privatnoj i javnoj svojini.
Nadzor nad primenom ove odluke vršiće Komunalna inspekcija Opštinske uprave Opovo.
Dušan Đokić na kormilu kluba, u nedelju prilika za prvi ovogodišnji trofej
SAKULE, 27. februar 2021 – Najreprezentativniji fudbalski klub naše opštine Borac iz Sakula, koji se takmiči u Srpskoj ligi Vojvodina, startovao je sa pripremama već u poslednjoj dekadi januara. Sakuljani su značajno izmenili i pojačali sastav, a kao prvog stratega tima doveli Dušana Đokića, nekada poznatog fudbalera Crvene Zvezde.
Đokić je karijeru započeo u Topličaninu iz Prokuplja (1997-1998) odakle prelazi u pančevački Dinamo (1998-2000). Igrao je za Rad (2000-2002), Zemun (2002/2003), Obilić (2003/2004), Železnik (2004/2005) i Voždovac (2005). U Crvenoj Zvezdi (2006/2007) zajedno sa Nikolom Žigićem istakao se u napadačkom tandemu Crvene Zvezde i u sezoni 2005/2006 bio drugi strelac lige. Iz Crvene Zvezde odlazi u inostranstvo gde je igrao za Briž (Belgija), Omoniju (Kipar), Astra Ploešti (Rumunija), Čunking Lifan (Kina), Zaglebje (Poljska) i Najran (Saudijska Arabija). Karijeru je završio u Srbiji igrajući od 2012 do 2016. godine za Voždovac, Dinamo, Zemun i Smederevo 1924.
Tokom priprema Sakuljani su odigrali četiri utakmice i pokazali da će se sa njima ozbiljno računati u nastavku prvenstva. Dva puta su pobedili – Zemun i Smederevo 1924, dok su sa pančevačkim Dinamom i Radničkim iz Obrenovca odigrali nerešeno.
U nedelju, Borac u Alibunaru igra finale kupa Fudbalskog saveza Područja Pančevo i to je šansa da svoje vitrine popuni sa još jednim trofejom.
OPOVO, 27. februar 2021 – Prošlog vikenda seniori Opova 99 odigrali su poslednje kolo u okviru Međuregionalne lige KSV Sever – grupa D. Podmlađeni tim Opova nije blistao i od 12 utakmica jednu su pobedili (u poslednjem kolu), a 11 izgubili. Opovčani imaju istovetni skor pobeda i poraza kao i starčevački Neolit ali kako Starčevci imaju bolju koš razliku završili su ispred našeg kluba.
Svakako da je dobra stvar što su mladi igrači dobili šansu, imali veću minutažu i stekli iskustvo, međutim, očekivalo se na početku lige da ostvare bar dve – tri pobede.
U zavisnosti od finansijske situacije ali i epidemiološke, videćemo da li će Opovčani učestvovati i u letnjoj ligi koja se igra od maja.
Izvor B92: Na konferenciji za medije Kriznog štaba saopšteno je detaljno kako će objekti raditi tokom vikenda.
Svi ugostiteljski objekti na teritoriji Srbije u subotu i nedelju radiće od 6 do 14 časova, nezavisno od toga da li imaju ili nemaju baštu. Nakon toga, dozvoljena je samo dostava tako da nakon 14 časova nije moguće vršiti ni “šaltersku uslugu” u kafićima i restoranima.
Što se tiče ugostiteljskih objekata uski-centrima, kako samostalnim tako i onim u okviru hotela, služenje hrane i pića tokom vikenda biće dozvoljeno samo na otvorenom – u baštama. Šalter usluga za objekte na stazama je takođe moguća samo do 14 h. Objekti iz oblasti ugostiteljstva dostavu hrane i pića mogu vršiti 24 časa dnevno.
Hoteli u čitavoj zemlji mogu vršiti delatnosti služenja hrane i pića u svojim restoranima i kafe barovima takođe do 14 časova svim građanima. Od 14 do 22 časa, ova usluga dozvoljena je samo i isključivo osobama koje imaju uplaćen smeštaj u tom hotelu ili nekom drugom kategorizovanom smeštaju. Ovo znači da osobe koje nemaju prijavljen boravak u hotelu ne mogu biti uslužene u hotelskim kafićima i restoranima u subotu i nedelju posle 14 časova. Akcenat u kontrolisanju poštovanja ove mere biće u najvećim ski-centrima u Srbiji.
Tržni centri, prodavnice neprehrambene delatnosti, kladionice, kockarnice, dečje igraonice, teretane, fitnes centri, baloni za fudbal i druge sportove – za dane vikenda radiće takođe od 6 do 14 h. Sportski objekti koji imaju unapred zakazana takmičenja biće dostupni isključivo za te namene i nakon 14 časova.
Objekti koji zadržavaju svoje radno vreme i na koje se ova ograničenja ne odnose
