SEFKERIN, 15. oktobar 2025 – Od 17. do 19. oktobra u Hali sportova “Pinki” u Zemunu, održava se međunarodni kik boks meč pod nazivom “Trofej Beograda” za 2025. godinu.
Sefkerinski šampion iz kik boks kluba “Dragon”, nosioc trofeja, odnosno zlatne medalje iz prošle godine Jovan Stojanov, spreman je da i ove godine osvoji trofej i odbrani svoj veliki šampionski tron.
BEOGRAD/OPOVO, 15. Oktobar 2025
Za Glas Opova Marija Pavlović,
Svako putovanje nosi sa sobom nepredviđene situacije – od manjih kvarova do ozbiljnijih incidenata. Iako većina vozača planira rutu i proverava vozilo pre polaska, nijedna priprema ne garantuje da se neće pojaviti neočekivane komplikacije. U tim trenucima, važno je znati kako reagovati, sačuvati bezbednost i pružiti pomoć sebi i drugima. U ovom tekstu istražujemo strategije i konkretne korake koje možete preduzeti kada se suočite sa problemima na putu.
Planiranje i osiguranje kao prva linija zaštite
Jedan od osnovnih načina da se zaštitite u nepredviđenim situacijama jeste prethodna priprema. Kada imate paket pomoći na putu, vaša sigurnost značajno se povećava. Takvi paketi obično uključuju asistenciju 24/7, vuču, zamenu pneumatika, pomoć pri pokretanju vozila i koordinaciju sa servisima, što znači da u kritičnim trenucima ne morate reagovati sami i da imate profesionalnu podršku na dohvat ruke. Planiranje podrazumeva i proveru tehničke ispravnosti vozila – kočnice, svetla, nivo tečnosti i pritisak u gumama moraju biti optimalni. Preventivna priprema smanjuje rizik od zastoja i opasnih situacija, ali takođe daje sigurnost da ćete u slučaju problema moći da reagujete efikasno. U situacijama kada dođe do incidenta, paket pomoći funkcioniše kao sigurnosna mreža, jer pruža kontakt sa profesionalcima i konkretne upute kako postupiti. Ovakav pristup smanjuje stres i povećava šanse da problem bude rešen bez većih posledica, što je ključno za bezbednost svih putnika.
Pravilno reagovanje u kriznim situacijama
Kada se desi nepredviđena komplikacija, reakcija u prvih nekoliko minuta često određuje ishod. Prvo i najvažnije je ostati smiren i proceniti situaciju – da li je u pitanju tehnički kvar, manja nezgoda ili hitan medicinski slučaj. Pravilno procenjivanje rizika omogućava vam da donesete racionalne odluke i sprečite dodatnu opasnost. Za tehničke kvarove, potrebno je odmah obezbediti vozilo – uključiti sva signalna svetla, postaviti trougao za upozorenje i, ako je moguće, skloniti se sa kolovoza. Ako je u pitanju manja nezgoda sa drugim učesnicima, važno je zadržati kontrolu i komunikaciju, razmeniti informacije i pozvati pomoć ako je potrebno. Smirena i organizovana reakcija povećava sigurnost i olakšava koordinaciju sa profesionalnim službama. U hitnim medicinskim situacijama, znanje osnova prve pomoći je ključno. Naučite kako da reagujete pri povredama, gubitku svesti ili opekotinama. Poznavanje tehnika kao što su stabilizacija vrata, veštačko disanje i kompresija grudnog koša može spasiti život dok ne stigne profesionalna pomoć. Brza i pravilna intervencija značajno povećava šanse za minimalne posledice.
www.pexels.com/photo/a-car-crushed-by-a-broken-tree-5351112/
Komunikacija i koordinacija
U kriznim situacijama, efikasna komunikacija je od presudne važnosti. Pored poziva profesionalnim službama, važno je pravilno koordinisati sve učesnike. Ako ste sa porodicom ili prijateljima, jasno rasporedite uloge – ko ostaje uz vozilo, ko poziva pomoć, a ko obezbeđuje okolinu. Efikasna koordinacija smanjuje stres i omogućava bržu reakciju.
Pored toga, važno je koristiti tehnologiju – mobilne aplikacije za lociranje vozila, komunikaciju sa pomoći na putu ili navigacione sisteme koji olakšavaju pristup vozilu i incidentu. Digitalni alati pomažu da brzo prenesete tačne informacije i ubrzate dolazak profesionalaca. Kombinacija komunikacije i tehnologije omogućava bolje planiranje intervencije i smanjuje rizik od dodatnih problema.
Jasna i precizna komunikacija takođe pomaže u dokumentovanju incidenta, što može biti korisno u slučaju osiguranja ili daljih pravnih procedura. Kada svi učesnici znaju svoje zadatke i komuniciraju efikasno, incident se rešava sigurnije i sa manje stresa.
Edukacija i prevencija kao dugoročna strategija
Najbolji način da se smanji rizik od komplikacija na putu jeste preventivno delovanje. Redovno održavanje vozila, planiranje ruta i poznavanje procedura prve pomoći stvaraju sigurnosnu mrežu koja može značajno smanjiti posledice nepredviđenih situacija. Edukacija vozača i putnika o sigurnosnim protokolima i pravilnom reagovanju omogućava da svi učesnici budu pripremljeni i sposobni da reaguju u hitnim trenucima.
Preventivne mere uključuju i planiranje opreme za put, kao što su prva pomoć, osnovni alati i kontakt informacije za profesionalnu pomoć. Redovno učenje novih tehnika i osvežavanje znanja o bezbednosti povećava samopouzdanje i smanjuje rizik od panike u kritičnim momentima. Dugoročna priprema i edukacija omogućavaju vozačima da reaguju racionalno i efikasno, čime se smanjuje stres i povećava sigurnost.
Ove strategije nisu samo teorijske – njihova primena direktno utiče na kvalitet putovanja i sigurnost svih učesnika. Kada kombinujete prevenciju, edukaciju i podršku profesionalaca, svaki putni kilometar postaje bezbedniji i prijatniji. Priprema za nepredviđene situacije je ključ za odgovorno i sigurno putovanje. Neplanirane komplikacije na putu predstavljaju ozbiljan izazov, ali uz pravilnu pripremu, edukaciju i profesionalnu podršku, moguće je minimizirati rizik i sačuvati bezbednost svih učesnika. Kada imate paket pomoći na putu, znanje prve pomoći, pravilnu komunikaciju i planiranje, putovanje postaje znatno sigurnije i manje stresno.
Kombinovanjem preventivnih mera, digitalnih alata i fleksibilnog pristupa, vozači mogu učiniti putovanje efikasnim i prijatnim, bez obzira na dužinu ili kompleksnost rute. Planiranje, edukacija i strategija reagovanja čine razliku između haotičnog i kontrolisanog putovanja, pružajući sigurnost i mir svim učesnicima.
Odgovorno planiranje i priprema postaju ključ uspešnog i bezbednog putovanja u savremenom saobraćaju.
FOTOGRAFIJE:
https://www.pexels.com/photo/landscape-photography-of-cars-7674/
https://www.pexels.com/photo/a-car-crushed-by-a-broken-tree-5351112/
PANČEVO, 15. oktobar 2025 – Ministarstvo odbrane je objavilo Javni oglas za prijavu kandidata za dobrovoljno služenje vojnog roka sa oružjem kao i vojno stručno osposobljavanje za rezervne oficire
Detalje možete videte u prilozima ispod:
Stres je danas gotovo neizbežan saputnik svakog odraslog čoveka. U ubrzanom ritmu života, u svetu u kojem se granice između poslovnog i privatnog brišu, a odgovornosti stalno gomilaju, stres više nije samo povremeni osećaj pritiska, već stanje u kojem mnogi od nas žive godinama.
Znamo da je povremeni stres prirodan. Međutim, ako preraste u hronični, postaje nam neprijatelj koji polako menja naše telo, naše misli i način na koji doživljavamo život. Dolazi do hormonskog disbalansa i pada imuniteta. Premda nam se čini da ćemo moći “da izdržimo još malo”, zapravo nismo ni svesni koliko trpimo. Ako razumemo kako stres utiče na naše telo, naučićemo i kako da ga ublažimo i sprečimo pre nego što preraste u bolest. Pročitajte.
Stres je odbrambeni mehanizam. Kada se suočimo sa izazovom, naš mozak aktivira hipotalamus, koji signalizira nadbubrežnim žlezdama da oslobode hormone adrenalina i kortizola. Ovi hormoni pokreću čitav lanac reakcija koje prepoznajemo kao ubrzan rad srca, napetost u mišićima i ubrzano disanje, a uz to nivo glukoze u krvi raste. Zapravo, sve to ima smisla kada je pred nama konkretna pretnja, jer se telo na ovaj način priprema za „borbu ili beg“.
Problem nastaje kada stres ne traje nekoliko minuta, već mesecima i godinama. Hronično povišen kortizol deluje razorno, slabi imunitet, usporava varenje, menja način na koji telo koristi energiju i remeti ravnotežu hormona. Na duže staze, telo više ne može da se vrati u stanje mirovanja, pa i u trenucima odmora ostaje „na oprezu“. Tada se javljaju simptomi koje mnogi ignorišu poput nesanice, ubrzanog pulsa, napetosti mišića, glavobolje, promene apetita i osećaja iscrpljenosti koji ne prolazi ni posle sna.
www.pexels.com/photo/woman-holding-feather-pen-1650209/
Svaka stresna reakcija ostavlja trag na našem telu i ako ne naučimo da ga prepoznamo i obradimo, on se taloži. Hronični stres vremenom se povezuje sa razvojem brojnih bolesti među kojima su najčešće hipertenzija, dijabetes, poremećaj štitne žlezde, razna autoimuna oboljenja, pa čak i kancer. Kod mnogih ljudi prvi znak da je stres prešao granicu bude upravo telo, kroz bolove u leđima, probavne smetnje, vrtoglavice ili pad imuniteta.
Neki organi su posebno osetljivi. Srce je među prvima na udaru, jer stalno reaguje na svaku stresnu misao ili emociju. Digestivni sistem takođe reaguje burno, jer stres remeti rad creva, povećava kiselinu u želucu i menja mikrobiotu, što može dovesti do nadimanja, mučnine ili iritabilnog kolona. Pokazatelji unutrašnje napetosti su često i osip, perutanje kože i akne, jer je koža kao naš najveći organ direktno povezana sa nervnim sistemom.
Fizičke posledice stresa su očigledne, ali one emocionalne ponekad prolaze neprimećeno, iako su jednako opasne. Dugotrajan stres menja način na koji razmišljamo, komuniciramo i donosimo odluke. Kada smo stalno napeti, gubimo sposobnost da reagujemo smireno, a osećaj preplavljenosti postaje svakodnevan.
Anksioznost i depresija često su povezane sa dugotrajnim stresom, jer mozak koji je previše dugo u stanju pripravnosti gubi sposobnost da pravi razliku između realne i umišljene pretnje. Ljudi pod hroničnim stresom često postaju razdražljivi, zatvoreni ili emocionalno iscrpljeni. Osmeh postaje mehanizam odbrane, a ne znak radosti. Najvažnije je razumeti da stres nije samo „u glavi”, već da, naprotiv, ima stvarne, merljive posledice i da upravo u toj svesti leži prvi korak ka izlečenju.
Ne možemo da izbegnemo stres, ali možemo da promenimo način na koji reagujemo. Prvi korak je svesnost, odnosno da prepoznamo trenutak kada nas telo upozorava. Važno je da zastanemo kada osetimo kako se ramena stežu, kako disanje postaje plitko ili kako nam se misli ubrzavaju.
Duboko disanje, kratka šetnja ili samo nekoliko minuta u tišini mogu biti dovoljni da prekinemo ciklus napetosti. Iako deluje jednostavno, to je suštinski čin samopomoći. Kada naučimo da primetimo stres u nastajanju, sprečavamo ga da postane deo našeg identiteta.
Snažno oružje može biti i promena načina razmišljanja o stresu. Ako stresnu situaciju posmatramo kao izazov, a ne pretnju, telo i um reagovaće drugačije. Naš fokus se tada pomera sa osećaja nemoći na potragu za rešenjem, a to već samo po sebi smanjuje nivo stresa.
Kada smo pod stresom, telo troši više nutrijenata nego obično. Nedostatak magnezijuma, vitamina B kompleksa i omega-3 masnih kiselina može dodatno pojačati nervozu i osećaj napetosti. Zato je važno da ishrana bude jednostavna, ali hranljiva i da unosimo povrće, integralne žitarice, orašaste plodove, maslinovo ulje i dovoljno vode u organizam.
Preterano konzumiranje šećera i kofeina kratkoročno može dati energiju, ali dugoročno iscrpljuje nadbubrežne žlezde i stvara dodatni stres. Čak i male promene, poput uvođenja doručka ili zamene kafe biljnim čajem, mogu značajno poboljšati sposobnost tela da se nosi sa stresom.
www.pexels.com/photo/variety-of-food-on-wooden-coaster-793759/
Kvalitetan san je najjača prirodna terapija protiv stresa. Tokom sna telo obnavlja hormone, popravlja ćelije i vraća energiju. Stres je često uzrok nesanice, jer kada glava ne može da se isključi, ni telo ne može da se opusti.
Rutina spavanja postaje ključna. Postarajte se da odlazite na spavanje u isto vreme, bez telefona i televizora, uz mirnu muziku ili čitanje. Ako se probudite usred noći, ne pokušavajte da „forsirate“ san. Samo dišite, osluškujte svoje telo i pustite da se prirodno smiri. San se uvek vraća kada prestanemo da ga silimo.
U poslednjim decenijama sve više pažnje privlači kvantna medicina, kao savremeni pristup koji spaja nauku i energetske principe tela. Za razliku od klasične medicine koja se bavi simptomima, kvantna medicina posmatra čoveka kao fizičku, emocionalnu i energetsku celinu. Prema ovom pristupu, svaka ćelija u telu ima svoju frekvenciju i komunikaciju sa drugim ćelijama. Kada stres naruši te frekvencije, dolazi do disbalansa, a kvantni aparati pomažu u njihovom ponovnom usklađivanju.
Kvantna terapija se koristi za merenje i balansiranje energetskih polja u organizmu. Primera radi, kod osoba koje su dugo izložene stresu, kvantni pregledi često pokazuju poremećaj u radu nadbubrežnih žlezda, jetre ili nervnog sistema. Kroz kvantnu dijagnostiku moguće je otkriti te promene mnogo pre nego što se pojave konkretni simptomi bolesti.
U praksi, kvantna terapija je delotvorna, jer podstiče prirodnu regeneraciju ćelija i smanjenje napetosti. Mnogi pacijenti posle tretmana opisuju osećaj lakoće i olakšanja, kao da su „skinuli teret sa sebe“. Iako kvantna medicina ne zamenjuje klasičnu medicinu, može biti dragocen dodatak u prevenciji i tretmanu stresa, posebno kod osoba koje žele holistički pristup zdravlju.
Premda se stres čini kao neizbežan deo života, male svakodnevne promene mogu napraviti ogromnu razliku. Važno je stvoriti prostor za stvari koje vraćaju ravnotežu bilo da je to druženje, smeh, boravak u prirodi, hobi ili obrok pojeden u miru. Briga o sebi nije luksuz već preduslov za zdravlje.
Jedan od najvažnijih koraka jeste naučiti da kažemo „ne“. Preuzimanje previše obaveza vodi ka iscrpljenju. Granice nisu znak slabosti, već samopoštovanja. Kada ih postavimo, smanjujemo stres i čuvamo energiju za ono što nam zaista znači. Stres neće nestati iz našeg života, ali naš odnos prema njemu može sve da promeni. Telo će nam uvek pokazati kada je preopterećeno, ako naučimo da ga slušamo, možemo sprečiti mnoge bolesti pre nego što se razviju. Ujedno, otkrivamo najvažniju lekciju o sebi da zdravlje ne znači odsustvo izazova, već sposobnost da kroz njih prođemo smireno i svesno.
Za Glas Opova/Srbijanka Stanković
Fotografije:
https://www.pexels.com/photo/photo-of-man-holding-black-eyeglasses-3760137/
https://www.pexels.com/photo/woman-holding-feather-pen-1650209/
https://www.pexels.com/photo/variety-of-food-on-wooden-coaster-793759/
BEOGRAD, 14. oktobar 2025
U Ministarstvu rudarstva i energetike potpisani su ugovori o sufinansiranju mera energetske sanacije, koje su lokalnim samoupravama uručila državna sekretarka Sonja Vlahović. Ovim programom obuhvaćeno je više od 10.000 domaćinstava u 149 gradova i opština širom Srbije, koja će na novom javnom pozivu imati priliku da ostvare subvencije za poboljšanje energetske efikasnosti.
Za realizaciju programa u opštini Opovo izdvojeno je ukupno 11 miliona dinara, od čega 8 miliona obezbeđuje Ministarstvo rudarstva i energetike, dok 3 miliona dinara dolazi iz opštinskog budžeta.
Predstavnici lokalne samouprave pozvali su građane da se na vreme informišu o uslovima i procedurama, jer će sve opštine i gradovi koji učestvuju u programu u narednih 60 dana raspisati javne pozive za dodelu subvencija.
Zamenik predsednika opštine, dr Dragan Ugrinov, prisustvovao je potpisivanju ispred opštine Opovo.
Program energetske sanacije ima za cilj smanjenje potrošnje energije u domaćinstvima, smanjenje troškova grejanja i očuvanje životne sredine kroz primenu energetski efikasnijih rešenja.