Stalna konferencija gradova i opština: MEĐUOPŠTINSKA SARADNJA – PUT KA DALJEM JAČANJU LOKALNE SAMOUPRAVE

Stalna konferencija gradova i opština: MEĐUOPŠTINSKA SARADNJA – PUT KA DALJEM JAČANJU LOKALNE SAMOUPRAVE

by | 12.12.2019. | LOKALNA SAMOUPRAVA

MEĐUOPŠTINSKA SARADNJA – PUT KA DALJEM JAČANJU LOKALNE SAMOUPRAVE

Beograd, 11. decembar 2019;

U Sava centru održana je 47. sednica Stalne konferencije gradova i opština – Saveza gradova i opština Srbije.

Ugrinov i Divljački na izbornoj skupštini SKGO

Osnovna tema 47. skupštine SKGO je bila „Međuopštinska saradnja – put ka daljem jačanju lokalne samouprave“, gde su predstavljene zakonske mogućnosti za ostvarivanje međuopštinske saradnje i modeli sporazuma o međuopštinskoj saradnji, kao i prikaz dobrih primera iz prakse od strane gradova i opština, pionira u uspostavljanju međuopštinske saradnje. Pored toga održani su i redovni izbori za organe SKGO i razmatrani dokumenti od značaja za funkcionisanje organizacije.

Ispred Opštine Opovo u radu Skupštine su učestvovali Dragan Ugrinov i Goran Divljački.

Briga o deci i problem nataliteta u opštini Opovo: SARADNJA INSTITUCIJA, KONKRETNE AKCIJE LOKALNE SAMOUPRAVE NADA ZA BOLJU BUDUĆNOST

Briga o deci i problem nataliteta u opštini Opovo: SARADNJA INSTITUCIJA, KONKRETNE AKCIJE LOKALNE SAMOUPRAVE NADA ZA BOLJU BUDUĆNOST

by | 11.12.2019. | DRUŠTVO

SARADNJA INSTITUCIJA, KONKRETNE AKCIJE LOKALNE SAMOUPRAVE NADA ZA BOLJU BUDUĆNOST

Projekat „Briga o deci i problem nataliteta u opštini Opovo“ sufinansiran je od strane Pokrajinskog sekretarijata za kulturu, javno informisanje i odnose sa verskim zajednicama“

Opovo, 11, decembar 2019;

Kada smo počeli istraživanje na temu „Brige o deci i problemu nataliteta u opštini Opovo“ došli smo do nekih negativnih podataka. Pad nataliteta je problem koji preti da desetkuje srpsku populaciju, stručnjaci predviđaju da će do 2050. godine  broj stanovnika drastično opasti, a da će radna snaga značajno ostariti i da će se smanjiti za 21 odsto. Trend opadanja stanovništva i negativnog prirodnog priraštaja preneo se i na našu opštinu.

Podsetimo da je pre nekoliko godina u Opovu rođeno 120 beba, već 2015. godine rođeno 96 beba, 2016. godine 92 bebe, dok je već 2017. uočen drastičan pad kada je rođeno samo 78 beba. Prošle godine nastavljena je ista tendencija sa 77 rođenih beba. Tekuća godina mogla bi da bude mali pomak na bolje

Sa druge strane podatak koji može da raduje je briga o deci. Tek poslednje tri godine u državi se ovaj problem ne gleda „iz ćoška“, već se krenulo u neke konkretne akcije rešavanja problema nataliteta.

Usvojen je zakon za prvo i drugo dete, pa će roditelji za prvo dobiti 100.000 dinara, a za drugo 12.000 mesečno dok dete ne napuni pet godina. U izradi su i vrlo brzo će biti usvojeni i zakoni za treće, četvrto dete, koji će roditeljima olakšati želju za proširenjem porodice.

Kako bismo se više bazirali na opštinu Opovo posetili smo Osnovnu školu, Centar za socijalni rad, Dom zdravlja, kao i kabinet predsednika opštine, ustanove koje direktnu, ili indirektnu učestvuju u brizi dece.

Usluge koje pruža Centar za socijalni rad usmerene su ka pomoći porodici, naročito materijalnoj pomoći. Zadatak Centara jeste da obezbede bolje uslove za život i integraciju u društvu. Još jedna usluga Centra za socijalni rad su hraniteljstvo, odnosno smeštaj u hraniteljske porodice. Možda hraniteljstvo nije direktno povezano sa natalitetom, ali je veoma važno u odrastanju deteta koje iz nekog razloga nema brigu bioloških roditelja.

Osnovna škola je ustanova čiji je zadatak prvenstveno obrazovanje dece, ipak, osim konkretnih nastavnih programa, ova pedagoška ustanova ima i ulogu u razvoju kulturne svesti kod dece i izvođenju na pravi životni put.

Škola posredno daje značajne informacije koje predstavljaju osnov za kasniji konkretniji rad u ovoj oblasti.

Osim formalnog, u školi se povremeno realizuju i različiti oblici neformalnog obrazovanja od strane nekih NVO i zvaničnih institucija (Dom zdravlja). Cilj ovakvih oblika rada jeste pružanje informacije o zaštiti od polno prenosivih bolesti i promovisanje zdravih stilova života, što opet može biti u vezi sa natalitetom.

Dom zdravlja je ustanova koja u svom programu od nedavno ima i “Školu roditeljstva”, koja je osmišljena na nivou državnog projekta koji podrazumeva popravljanje nataliteta koji predstavlja jedan od najvećih i prepoznat problem u celoj zemlji. “Škola roditeljstva” jeste nešto što u ovakvim uslovima pomaže onima koji su na putu stvaranja porodice. Zamišljena je tako da tim stručnjaka koji čine lekari, pedijatri, babice, patronažne sestre i sve ostale strukture Doma zdravlja pomogne mladim ljudima u rešavanju problema i nedoumica koji se tiču formiranja porodice. Dakle, to je jedna vrsta savetovališta, gde se može doći do informacija. Zdravstveni radnici i lokalna samouprava moraju zajedno da rade na tome da se formira svest o značaju vraćanja porodici, jednostavno treba da se  na taj način produži vrsta jer bez toga nema opstanka pogotovo u ovakvim mestima.

Ako uzmemo u obzir da specijalističke bolnice imaju dijagnostičku ulogu, primarna zdravstvena zaštita treba da utiče, pospeši i omogući da se kod budućih roditelja menja svest u smislu da akcenat bude na porodici. Takva podrška mora da postoji u svim segmentima društva u ovakvoj zajednici. Dom zdravlja nastoji da reši problem koji se može javiti kod svakog mladog čoveka omogućujući mu da nađe odgovore na sva svoja pitanja i nedoumice.

Na kraju istraživanja posetili smo i kabinet predsednika opštine, gde smo razgovarali sa dr Zoranom Tasićem. Predsednik opštine nam je izneo konkretne akcije koje sprovodi lokalna samouprava.

Lokalna samouprava takođe iz domena svoje delatnosti i svojih nadležnosti, a s obzirom na budžet pokušava da donese određena pravna akta, odnosno da u okviru skupštine pomogne roditeljima sa većim brojem dece. Pre nekoliko godina lokalna samouprava krenula je sa jednom merom, a to je poklanjanje autosedišta za mlade bračne parove za decu određenog uzrasta. Lokalna samouprava već duži niz godina pored ove mere dodeljuje pakete za svako novorođeno dete sa teritorije Opštine Opovo u vrednosti od između 10 i 12 hiljada dinara. Takođe su doneli i određene pravne akte koji regulišu oblast subvencionisanja drugog i trećeg deteta u vrtiću koje može besplatno pa pohađa predškolsku ustanovu. Uskoro će biti doneta odluka u skupštini, da dnevni boravak, što je nova institucija u okviru škole, bude subvencionisana od strane lokalne samouprave sa 20 odsto, tako da će roditelji plaćati 80 odsto.

Predsednik opštine je izjavio da se radi na izgradji novog vrtića u Sefkerinu što će neutralisati listu čekanja i bićemo jedna od retkih lokalnih samouprava koja će to uraditi.

Po završetku istraživanja došli smo i do konkretnih zaključaka.

Statistika nije na našoj strani. Iz godine u godinu u Srbiji, i u našoj opštii sve je manje stanovnika. Međutim, osim razloga za brigu u poslednje vreme sve više se i javlja nada da će se stanje promeniti.

Uključenjem i saradnjom institucija (o čemu smo pisali), konkretnim akcijama lokalne samouprave (paketi, sedišta, subvencionisanje predškolske ustanove, itd…) došli smo do lepše demografske slike.

Stanje je decenijama loše, ali svest se menja… Nada se povećala, moglo bi se očekivati bolje sutra.

Igor Vujić

Aktivna socijalna politika: OGREVNA DRVA ZA IZBEGLA I RASELJENA LICA (VIDEO)

Aktivna socijalna politika: OGREVNA DRVA ZA IZBEGLA I RASELJENA LICA (VIDEO)

by | 10.12.2019. | LOKALNA SAMOUPRAVA

OGREVNA DRVA ZA IZBEGLA I RASELJENA LICA

Opovo, 10. decembar 2019;

Uporedo sa akcijom raspodele ogrevnih drva za socijalno ugrožene kategorije stanovništva, lokalna samouprava sprovodi i akciju raspodele ogreva za interno raseljena lica i izbegla lica u statusu. Zajedno sa poverenikom za izbegla i raseljena lica Opštine Opovo Ivankom Petrov, akciju su ispratili predsednik opštine dr Zoran Tasić i njegov zamenik Žika Nestorović.

Poverenik Ivanka Petrov ističe odličnu saradnju sa lokalnom samoupravom, kao i različite vidove pomoći koje se sprovode za interno raseljena i izbegla lica na teritoriji Opštine Opovo.

„Zahvaljujući odličnoj saradnji sa lokalnom samoupravom, a pre svega sa predsednikom opštine i njegovoj volji da se uključi u rešavanju problematike socijalnih kategorija, pomažemo izbegla i interno raseljena lica. To je pre svega satmbeno zbrinjavanje, otkup seoskog domaćinstva i sada smo završili 11 kuća u regionalnom programu, a upravo radimo dve kuće iz budžeta, kao i pomoć u ogrevu i jednokratne novčane pomoći. Maksimalno, sve ono što može da se odradi od strane naše lokalne samouprave“, izjavila je Ivanka Petrov.

Uz zahvalnost lokalnoj samoupravi, korisnici ove pomoći su istakli koliko će im dobijeni ogrev značiti za porodični budžet.

Predsednik opštine dr Zoran Tasić navodi podatak da je u prethodnih četiri godine podeljeno preko 1000 kubnih metara ogrevnih drva za socijalno ugrožene kategorije i izbegla lica.

„Moram da kažem da smo za ove četiri godine obuhvatili više od 500 porodica i podelili preko 1000 kubnih metara ogrevnih drva, što kroz kategorizaciju socijalno ugroženih porodica, staračkih domaćinstava ili izbeglih i interno raseljenih lica. Kroz ove akcije pokušavamo da obuhvatimo one „najosetljivije“ kategorije i to pokazuje koliko nam je socijalna politika važna u bavljenju našim poslom u prethodne četiri godine. Smatram, da ako smo ovom akcijom uspeli malo da pomognemo ovim ljudima da im život bude lakši, mislim da smo naš posao dobro odradili“, poručio je Tasić

Ovom akcijom obuhvaćeno je 17 porodica, odnosno 10 interno raseljenih lica i sedam izbeglih lica u statusu. Svaka porodica dobila je po 3,5 kubnih metara ogrevnih drva.