OČEKUJE SE VEĆA CENA SUNCOKRETA, KUKURUZ 140 EVRA PO TONI
BEOGRAD, 11. marta (Tanjug) – Ministarstvo poljoprivrede
objavilo je pretpostavljene cene za deset poljoprivrednih proizvoda koji su
najviše zastupljeni na našim oranicama i u voćnjacima.
Kako je za “Politiku” rekao ministar poljoprivrede Branislav Nedimović, cilj je bio da se napravi godišnja projekcija cena dominantnih poljoprivrednih proizvoda u strukturi domaće proizvodnje.
Analize su za sada urađene za deset proizvoda i očekuje se da će taj spisak biti dopunjen u narednom periodu.
“Ideja je da pre žetve, na osnovu tržišno zasnovanih informacija kod nas i u svetu, damo proizvođačima informaciju o očekivanim cenama. Naravno, tu postoje i određena ograničenja u zavisnosti od toga šta će se dogadati u aprilu, maju kada je reč o vremenskim prilikama”, istakao je Nedimović i dodao da su korišćeni podaci svetskih organizacija koje se bave dugoročnom prognozom i planiranjima na tržištu poljoprivrednih i prehrambenih proizvoda.
Srpski poljoprivrednik, rekao je ministar, treba da bude obavešten, a ne ucenjen od strane nakupaca i takozvanih otkupljivača, koji profitiraju na njihovoj neobaveštenosti.
“Ovo se neće svideti velikima jer su do sada imali svoje sajtove gde su objavljivali cene. Sada je država izašla prva sa takvim informacijama jer želimo da sprečimo špekulacije na tržištu”, istakao je ministar poljoprivrede.
On je dodao da postoji nekoliko kurioziteta, na primer, cena suncokreta će sigurno biti veća nego prošle godine, ali još se čekaju analize koje će pokazati u kom intervalu će se kretati. “Svetsko tržište palminog ulja podbacilo je i nema kompenzacije za tu vrstu ulja. U našoj kulturi ta namirnica nema preveliki značaj, ali je na globalnom tržištu postojala nestašica, što je dovelo do rasta tražnje za suncokretovim uljem”, istakao je Nedimović i dodao da su i za kukuruz i pšenicu trenutna očekivanja u pogledu cene veća nego prošle godine.
Kada je reč o ceni maline, oko koje se svake godine lome koplja, ona se procenjuje na 1,25 evra po kilogramu (avans) za delimično ugovorenu proizvodnju.
Navodi se da su početkom ove godine neke kompanije koje imaju delimično ugovorenu proizvodnju i prodaju već zaključivale ugovore na taj iznos.
Analiza SIDEV-a ukazuje da se, što se tiče pšenice, očekuje prosečna cena oko 160 evra po toni s određenim varijacijama tokom godine.
Najveću cenu žito će dostići pred žetvu, a najnižu u vreme žetve.
Očekivanja su da će cena u proleće prvo početi da se snižava, a da će u jesen beležiti rast, piše list.
Prosečna pretpostavljena cena kukuruza iznosi 140 evra po toni sa varijacijom plus-minus 15 evra. Kada je reč o soji, njena cena ce se kretati izmedu 320 i 340 evra. Imace blagi trend rasta dok ne budu objavljeni podaci o zasejanim površinama i očekivanim vremenskim prilikama u svetu i kod nas, kada se očekuje naredna procena za drugu polovinu 2020. godine.
Ipak, očekuje se da će i cena soje biti blago veća nego 2019. godine, navodi se u izveštaju.
Najveće turbulencije očekuju se na tržištu svinjskog mesa zbog širenja afričke kuge svinja u svetu.
U analizi se navodi da će prosečna cena “žive vage” svinja biti 142 evra (1,42 evra po kilogramu) i da će imati trend rasta u prvoj polovini godine.
Procene su, ističe se, zasnovane na pretpostavkama da će se proizvodnja uvećavati kao posledica rasta cena i očekivanja, kao i da će Kina nastaviti da povećava uvoz koji bi u ovoj godini trebalo da dostigne 3,5 miliona tona (u 2019. zabeležen je uvoz od 2,6 miliona tona).
Pretpostavka je da će se nastaviti rast izvoza ove vrste mesa iz EU u Kinu.
Zbog dobre cene i proizvodnja će rasti (ali ne preterano zbog skupe prasadi), što će dovesti do situacije da će ponuda biti veća od tražnje (ne toliko da bi došlo do velikog pada cena).
Ističe se da će u EU cena svinja biti viša nego u Srbiji, a očekivanja su da će u poslednjem kvartalu godine doći do pada cena u Evropskoj uniji.
ŠEST OBOLELIH U BEOGRADU, ČETVORO U NIŠU, DVOJE U NOVOM SADU
BEOGRAD, 11. marta (Tanjug) – Od sedam novootkrivenih pacijenata zaraženih novim koronavirusom, jedan pacijent u Novom Sadu ima ozbiljnu kliničku sliku bolesti, dok ostali imaju lakšu do umereno tešku kliničku sliku, kaže direktor Infektivne klinike KCS Goran Stevanović.
On je za RTS naglasio da pacijenti nisu životno ugroženi, da su u stabilnom stanju i dobijaju predviđenu terapiju.
“Ovakav broj obolelih je posledica naše neodgovornosti prema okolini, prema kolektivu. Najveći broj novootkrivenih slučajeva potiču od jednog izvora, gde je komunikacija bila u uskom prostoru”, naveo je Stevanović.
On je apelovao na građane da poštuju mere koje je propisalo Ministarstvo zdravlja, da ukoliko su prehlađeni, kašlju, kijaju ostanu kod kuće, ne idu na posao, ne idu na skupove gde se nalazi veliki broj ljudi na malom prostoru.
“Neće biti iznenađenje ako u da narednom periodu budemo imali veći broj obolelih i to uglavnom iz jednog izvora”, naglasio je on.
U Srbiji je do sada 12 osoba zaraženo novim korona virusom.
Šestoro se nalazi na Infektivnoj klinici u Beogradu, četvoro u Nišu i dvoje u Novom Sadu.
NAJAVA BIOSKOPSKIH PROJEKCIJA I POZORIŠNIH PREDSTAVA
Opovo,
11. mart 2020;
U
narednih mesec dana Kulturni centar Opovo najavljuje nove bioskopske projekcije
i pozorišne predstave. Na bioskopskom repertoaru naći će se novi hit film
Miloša Bikovića „Hotel Beograd“ za koji su predviđene tri projekcije.
Na
pozorišnoj sceni Kulturnog centra Opovo uskoro dve predstave. Dečja predstava
„Guska na Mesecu“ u izvođenju pozorišta „Zvezdica“ iz Zrenjanina i predstava za
odrasle „Upoznaj mog tatu“ u kojoj glavne uloge igraju Nina Janković, Andrej
Šepetkovski, Katarina Gojković i Andrija Daničić.
Opširnije
o projekcijama i predstavama u narednim prilozima.
VLADA DONELA DODATNE MERE U SPREČAVANJU ŠIRENJA KORONAVIRUSA
Beograd, 10. mart 2020.
Vlada Republike Srbije donela je na današnjoj
sednici dodatne mere u cilju sprečavanja pojave širenja i suzbijanja zarazne
bolesti COVID-19, prema preporukama naših epidemiologa i u skladu sa
preporukama Svetske zdravstvene organizacije (SZO).
U skladu sa tim, uvodi se privremena zabrana
ulaska u Srbiju za strane državljane koji dolaze iz područja sa intenzivnom
transmisijom koronavirusa. To se odnosi na osobe koje su boravile u Italiji,
pojedinim provincijama Narodne Republike Kine, Južne Koreje, Irana i delovima
Švajcarske.
Takođe, uvedena je preporuka za striktno
poštovanje zabrane putovanja zaposlenih
u sistemu zdravstvene i socijalne zaštite u Srbiji u zemlje sa
intenzivnom transmisijom COVID-19, kao i žarištima epidemije.
Ovu situaciju je naše zdravstvo spremno
dočekalo, preduzimajući sve neophodne
mere kako bi broj zaraženih bio što manji.
Zahvaljujući pravovremenoj i odgovornoj
reakciji našeg zdravstvenog sistema broj obolelih od koronavirusa u Srbiji je
četiri.
Nema mesta panici i zabrinutosti jer je Srbija
od samog početka reagovala odgovorno i pojačala kontrolu na graničnim
prelazima, posebno na aerodromima.
Poštuju se instrukcije Svetske zdravstvene
organizacije, kao i preporuke naših epidemiologa, koji su se decenijama
edukovali za ovakve epidemiološke situacije, a pojedini od njih su imali i
lično iskustvo u postupanju u sličnim situacijama.
Vlada Srbije poziva građane da isključivo prate
savete struke.
Ministarstvo zdravlja, sa Institutom za javno
zdravlje Srbije „Dr Milan Jovanović Batut“, mrežom zavoda za javno zdravlje i
nadležnim zdravstvenim ustanovama prati epidemiološku situaciju izazvanu novim
koronavirusom u Srbiji i svetu i shodno novim saznanjima i preporukama SZO
izdavaće obaveštenja za javnost i uputstva za postupanje zdravstvenim
ustanovama i drugim nadležnim organima i institucijama.
Sjajan
muzički doživljaj priredio nam je tango ansambl Libercuatro na sceni Kulturnog
centra Opovo, što je „probrana“ opovačka publika nagradila velikim aplauzima.
Proveo nas je ovaj kvartet sjajnih muzičara kroz vreme i prostor od predgrađa
Buenos Ajresa preko Montevidea, Španije i Italije, prezentujući nam različite
stilove od tradicionalne do savremene tango kompozicije, gde posebno mesto
zauzimaju kompozicije Astora Piazzolle, s obzirom da je Piazzolla fuzijom
jazza, tradicionalnog tanga, neobaroknog stila i teatra stvorio novi stil –
tango nuevo.
Izuzetan
sopran Nataše Radovanović uz muzičku pratnju Ksenije Ristić (klavir i autorka
muzičkih aranžmana), Martine Dimić Radovanović (violina) i Aleksandra
Stefanovića (harmonika), pokazali su koliko tango, odnosno muzika, može da ima
strasti, energije i emocija.
Libercuatro
iza sebe ima gostovanja na domaćim i inostranim festivalima, kao i brojne
samostalne nastupe u prestižnim koncertnim salama.
Projekat tango
ansambla Libercuatro “Tango kroz vreme” nastao je iz ideje da se
širem auditorijumu predstavi tango muzika i ova specifična kultura koja je
2009. godine uvrštena na UNESCO-vu listu kulturnog nasleđa.
Tango je
originalno bio ples improvizacije koji je kombinovao ritam i pokrete nekoliko
ranijih muzičkih i plesnih tradicija. Najupečatljiviji trag su
ostavili “Candombe“, argentinska verzija plesa robova iz Afrike,
koje su doneli u luku Buenos Ajresa. Drugi izvor je
bila kubanska „habanera“, mešavina francuskih, kolonijalnih
kontradanse sa afričkim uticajem. Elementi kubanske habanere
i evropske polke su se spojili u
lokalni argentinski ples „milonga“. Milonga je prvobitno
bila pesma puna improvizacije koju su pevali payadores ili folk pevači
argentinskih stepa, pampasa. Kao ples, postala je popularna
među kompadritosima, na ulicama Buenos Ajres-a 70-ih godina 19. veka. Neki
istoričari veruju da su upravo ovi kompadritosi improvizovali i imitirali pokrete
crnačkih candombe igrača i spojili ih u milonge, koje su i stvarale prve tango
note kasnih 1870-ih.
Uslovno sve
do 1900. godine možemo reći da je to prva faza u tangu, karakteristična po
improvizaciji, gde su muzičari na sluh pratili plesače a ne obrnuto. Muzika
bila živahnija i veselija, ali je to period koji je iznedrio vrsne muzičare i
kompozitore tanga koji ga uvode u njegovo zlatno doba.
Period od
1900. do 1920. godine poznat kao „guardia vieja“ nazvan po kompozitorima
tzv. stare garde koji su razvili tango u jednu od najinteresantnijih i
najlepših muzičkih oblika.
Period od
1920. do 1940. Argentinci zovu zlatno doba tanga. Tango u stvari tada
dobija današnji oblik. To je rezultat nekoliko istovremenih dešavanja. Najezda
doseljenika iz Evrope doprinosi da se tango prenese u Evropu i stekne
neverovatnu popularnost, jer ga u Evropi prihvataju viši slojevi društva. Tada
dobija i vokalnu crtu sa preovlađujuće lirskim pesmama. Orkestri se povećavaju
a note zapisuju.
Zatvoren
plesni stav tanga je nastao pod uticajem evropskih
plesova, polke, mazurke…
