DA LI VLASNIK LOKALA MOŽE DA BUDE KAŽNJEN AKO KLIJENT NE NOSI MASKU
Beograd, 19 maj 2020; Izvor RTS Pomoćnik ministra zdravlja iz Sektora za inspekcijski nadzor Goran Stamenković rekao je za RTS da je izvršeno preko 550 nadzora u objektima uslužnih delatnosti, frizerskim i kozmetičkim salonima, teretanama i fitnes klubovima. Današnji podaci pokazuju da imamo novo žarište u Vranju, zbog čega je premijerka Srbije za sutra zakazala sastanak Kriznog štaba. Postavlja se pitanje da li smo prestali da vodimo računa o zaštiti. Gostujući u Beogradskoj hronici RTS-a, doktor Goran Stamenković je rekao da je očigledno da nismo dovoljno dobro shvatili relaksaciju mera.
Smatra da bi stepen odgovornosti trebalo da podognemo na još viši nivo, ne samo kada se radi o pravnim licima koji su pod nadzorom inspekcija.
“Svi napori koji su ulagani u prethodna dva meseca od strane države i Ministarstva zdravlja trebalo je da urode plodom i da to žarište u Srbiji bude anulirano i da ne postoji u mnogim gradovima”, kaže on.
Nadležne inspekcije rada će utvrditi odgovornost nadležnih u fabrici. Sanitarna inspekcija u saradnji sa institutima za javno zdravlje radi na suzbijanju daljeg širenja bolesti koja je bila nepoznanica, podseća Stamenković.
Svi strepimo od toga da se ponovo vrate pooštrene mere. Epidemiolozi kažu to zavisi od broja novozaraženih. Govoreći o tome šta se dešava ako broj zaraženih bude povećan samo u jednom gradu, ukazuje da lokalni krizni štab preduzima mere i angažuje sve inspekcijske službe.
Koliko je otkucano rešenja za izolaciju
“Zavodi za javno zdravlje su prvi na potezu, oni su naši prvi saradnici. Na osnovu njihovih podataka o broju obolelih građana, dobijamo i podatke o onima koji su bili u kontaktu sa zaraženima i na osnovu toga smo u prethodna dva meseca više od 23.000 građana stavili u izolaciju u kućnim uslovima. Toliko je rešenja otkucala nadležna sanitarna inspekcija u saradnji sa zavodima za javno zdravlje”, kaže on.
Ukazao je da je veliki broj sanitarnih inspektora i dalje na graničnim prelazima i veliki broj pokriva 24 sata veliki broj graničnih prelaza i taj broj inspektora je stavio pod nadzor 20.000 putnika i kontrolisao 11.000 aviona. U pitanju je 90 inspektora za celu Srbiju, a 57 je na graničnim prelazima.
Prema njegovim rečima, dvadesetak ljudi radi po okruzima ono što treba da radi i čeka se dalja relaksacija mera na graničnim prelazima.
Ističe da sanitarna inspekcija nije jedina koja treba da kontroliše da li se sprovode preventivne mere, već to treba da rade sve inspekcije ministarstava ili lokalne inspekcije.
Najveći broj nadzora u frizerskim i kozmetičkim salonima
“Do sada je izvršeno više od 550 nadzora u objektima uslužnih delatnosti, frizerskim i kozmetičkim salonima, teretanama i fitnes klubovima. Vršen je i nadzor dela ugostiteljskih objekata, i onih u tržnim centima, radili smo preventivne nadzore početka rada u predškolskim uslovima i u školskim objektima gde postoji produženi boravci”, kaže Stamenković.
Prema njegovim rečima, zajedničke kontrole sa gradskim inspekcijama su urodile plodom, jer je prvi ulazak dece bio propraćen kontrolom.
Ipak, najčešće su kontrolisani frizerski i kozmetički saloni.
“Za sada postoji manji broj nepravilnosti u frizerskim i kozmetičkim salonima – ponekad se ne nose maske, ne koriste se pravilno sredstva za dezinfekciju, nisu nabavljene dovoljne količine”, ukazao je on.
Vlasnik objekta je dužan da upozori klijenta da nosi masku, to stoji u uredbi, kaže Stamenković i dodaje da je “Batut” radio na tim preporukama. Kako kaže, to se zovu pravila ponašanja.
Prema njegovim rečima, određeni objekti nisu istakli pravila ponašanja, ali u odnosu na broj kontrolisanih subjekata, procenat utvrđenih nepravilnosti nije bio toliki da bi se preduzele radikalnije mere.
Kazne u najavi
Govoreći o kažnjavanju, Stamenković kaže da će se sa kaznama početi brzo.
Podseća da su kazne definisane novim izmenama Zakona o zaštiti stanovništva od zaraznih bolesti koje su dale ovlašćenja drugim inspekcijama da te kazne izriču. Za fizičko lice se mogu izreći u iznosu od 50.000 do 150.000 dinara, a za pravna lica su od 200.000 do milion i po dinara.
Što se tiče klima-uređaja, Stamenković kaže da se svi drže preporuka.
“Mislim da su svi dovoljno odgovorni da vode računa da klimatizacija bude isključena iz korišćenja zbog širenja vazduhom čestica koje mogu da prenose virus”, ukazao je on.
Stamenković kaže da je za sada u najavi 20.000 dinara kao mandatno kažnjavanje ili preko prekršajnih naloga za nenošenje maski.
“Očekujemo novu uredbu koja će preciznije ovo definisati, uredba od 7. maja je opšta uredba koja daje mogućnost određenim inspekcijskim službama da preduzimaju neke mere”, zaključio je Stamenković.
UMEREN INTENZITET SAOBRAĆAJA,LOŠIJI USLOVI ZA VOŽNJU
BEOGRAD, 19. maja (Tanjug) – U Srbiji se danas očekuje umeren intenzitet saobraćaja koji u pojedinim delovima dana može biti i pojačan, saopštio je Auto-moto savez Srbije.
Prema najavama metereologa, ulazimo u period u kojem će vozačima kratkotrajni jači pljuskovi povremeno praćeni pojačanim vetrom, pored mestimično mokrih ili vlažnih kolovoza, donositi i otežanu vidljivost, zbog koje će im danas vožnja biti nešto teža.
Pažljivije treba voziti i na putevima u planinskim predelima na kojima odroni ili nanosi zemlje na kolovoz mogu da iznenade vozače.
Ne baš povoljne vremenske prilike, umeren intezitet saobraćaja koji u pojedinim delovima dana može biti i pojačan, u kombinaciji sa neprilagođenom brzinom i nedovoljnim odstojanjem između vozila, donosi nepredviđene zastoje i kraće prekide u saobraćaju.
Na naplatnim rampama u Srbiji nema zadržavanja, dok su putnički terminali na graničnim prelazima zatvoreni za sve građane.
Kamioni na Batrovcima čekaju pet sati, na Horgošu i Kelebiji po tri sata.
Republički hidrometeorološki zavod upozorio je da se sutra i u sredu očekuju kratkotrajne vremenske nepogode, jak vetar, pojava grada i veća količina padavina. Vreme će biti promenljivo oblačno, u pojedinim delovima Beograda i okolini, kratkotrajna kiša ili pljusak. U toku noći jače naoblačenje sa kišom i pljuskovima sa grmljavinom i većom količinom padavina. Vetar će biti slab do umeren, severoistočni, u toku noći severni. Jutarnja temperatura oko 16 stepeni, najviša dnevna oko 24 stepena. U sredu će biti pretežno oblačno, mestimično sa kisom i lokalnim pljuskovima sa grmljavinom. Lokalno se očekuju kratkotrajne vremenske nepogode, jak vetar, pojava grada i veca količina padavina.
Posle podne i uveče u severnim, tokom noći i u zapadnim i centralnim predelima prestanak padavina i razvedravanje. U četvrtak u većini mesta pretezno sunčano, samo će na jugu i istoku veći deo dana biti oblačno mestimično sa kišom. Uveče prestanak padavina, tokom noći na petak razvedravanje. Zatim pretežno sunčano i malo toplije. U nedelju i početkom naredne sedmice promenljivo ponegde sa kišom i lokalnim pljuskovima.
POLJOPRIVREDA BILA NAJMANJE UGROŽENA TOKOM VANREDNOG STANJA, RASPISAN NOVI KONKURS ZA TRAKTORE NOVI SAD, 18. maj (Tanjug) Nijedna mera agrarne politike koja se ticala ruralnog razvoja nije niti će biti zaustavljena zbog epidemije korona virusa, izjavio je danas ministar poljoprivrede, vodoprivrede i šumarstva Branislav Nedimović. On je, na onlajn konferenciji “Poljoprivreda posle pandemije”, koju je organizovao Novosadski sajam uz podršku kompanije Color Media Communications, rekao da je poljoprivreda bila najmanje ugrožen sektor tokom vanrednog stanja. Problem je jedino postojao u sektoru ranog povrtarstva, pa su zato novac iz budžeta dobili povrtari za rano povrtarstvo, za plastenike, potom pčelari stariji od 70 godina, a subvencionisani su i krediti u poljoprivredi. Nijedan konkurs nije obustavljen, a uvedeni su i novi. “Danas je raspisan konkurs za traktore, traje do 30. juna, za nabavku opreme u biljnoj proizvodnji, a svi konkursi za mlade će biti realizovani”, rekao je Nedimović, precizirajući da je na konkurs za mlade inače stiglo oko 5.000 aplikacija, te da će svi učesnici biti kontaktirani, kako bi proverili da li ostaju pri tim aplikacijama.
Najavio je da će biti raspisan i novi konkurs koji do sada nije postojao. “I smo poziv u okviru IPARD-a za ruralni turizam i jedan poziv koji se tiče nacionalnih mera, a koji je namenjen izgradnji određenih objekata u funkciji ruralnog turizma”, najavio je ministar Nedimović. On je podsetio i da je, “tri dana pre korone” iz budžeta isplaćeno šest, sedam milijardi dinara, što je bilo namenjeno za gorivo. Nedimović je rekao i da je tokom vanrednog stanja dobijena dozvola za izvoz jabuka u Indiju, te da se i prvi put i istoriji desilo da Srbija izvozi goveđe meso na arapsko tržište. “Jagode po ceni od 400-450 dinara po kilogramu išle su u izvoz prema Rusiji, a o toj cenu su ljudi ovde mogli samo da sanjaju, jer ovde nije bila veća od 200 dinara po kilogramu”, rekao je Nedimović. On je rekao i da je tokom vanrednog stanja morao da bude ograničen izvoz kukuruza preko određene kvote, kako Srbija ne bi došla u situaciju da ga nema dovoljno u julu ili avgustu.
BEOGRAD, 18. maja (Tanjug) – Ministarstvo privrede objavilo je danas Javni poziv za dodelu bespovratnih sredstava za privredne subjekte, u okviru Programa podrške malim i srednjim preduzećima za nabavku opreme u ovoj godini, a za realizaciju ovog programa opredeljeno je milijardu dinara.
Javni poziv je otvoren dok se raspoloživa sredstva ne utroše, a najkasnije do 31. decembra.
Visina bespovratnih sredstava koja se može dodeliti preduzeću određuje se u odnosu na broj zaposlenih: 1 zaposlen može dobit do 1 milion dinara, 2 do 5 zaposlenih do 2,5 miliona, 6 i više zaposlenih do 5 miliona dinara.
Cilj Programa, koji sprovodi Ministarstvo privrede u saradnji sa Razvojnom agencijom Srbije, odabranim poslovnim bankama i lizing kompanijama, jeste jačanje konkurentnosti privrednih subjekata, unapređenje poslovanja i internacionalizacije, kao i kreiranje novih radnih mesta kroz investicije u opremu, kažu u resornom ministarstvu.
Sredstva opredeljena Programom namenjena su za sufinansiranje nabavke nove proizvodne opreme i opreme direktno uključene u proces proizvodnje razmenjivih dobara i izvodenje građevinskih radova.
Preduzeća koja ispune uslove Programa i kojima banke, odnosno lizing kompanije uključene u realizaciju uslovno odobre kredit/finansiranje, mogu ostvariti pravo na sufinansiranje do 25 odsto neto vrednosti nabavke proizvodne opreme.
Učešće privrednih subjekata iznosi pet procenata od ukupne vrednosti opreme, dok se ostatak obezbeđuje iz kredita poslovnih banaka ili finansijskog lizinga lizing kompanija uključenih u sprovođenje ovog Programa.
