Zavod za javno zdravlje Pančevo: SVETSKI DAN ZDRAVLjA
SVETSKI DAN ZDRAVLjA
Pančevo, 05. april 2017;
U okviru obeležavanja Svetskog dana zdravlja u petak 07.04.2017. Zavod za javno zdravlje Pančevo u saradnji sa Centrom za edukaciju i istraživanje u medicini, ekologiji i sociologiji i Srpskim lekarskim društvom – Društvo lekara Vojvodine organizuje predavanje „Depresija i fizička aktivnost“. Predavači su prim. dr Dubravka Nikolovski i dr Hanne Carlsson (gošća iz Švedske), skup je u maloj sali Gradske uprave u 13 časova i akreditovan je za sve zdravstvene radnike, ali dobrodošao i sportskim stručnjacima, profesorima fizičke kulture kao i ostali zainteresovanima za temu kako se fizička aktivnost u evropskim zemljama propisuje na recept i kako može poboljšati raspoloženje osobama koje pate od depresije.
U okviru ovogodišnje kampanje stručnjaci Zavoda za javno zdravlje Pančevo u saradnji sa Sportskim savezom Pančevo sprovode anketu za odrasle sportiste i ispituju da li postoje predispozicije za depresivno ponašanje. Ostali zainteresovani građani starosti od 18-40 godina života, bez obzira da li su članovi nekog sportskog kluba i da li su fizički aktivni mogu takođe učestvovati u ispitivanju i popuniti anketu koja je dostupna na sajtu Zavoda http://www.zjzpa.org.rs/svetski-dan-zdravlja-7-april-2017/ i novoj Facebook stranici „Zavod za javno zdravlje Pančevo“.
O ovogodišnjoj kampanji
Instituti i zavodi za javno zdravlje uz podršku Ministarstva zdravlja Republike Srbije i Svetske zdravstvene organizacije – Kancelarije za Srbiju, svake godine obeležavaju 7. april, Svetski dan zdravlja, kao jedan od značajnih datuma iz Kalendara javnog zdravlja. Ove godine Svetski dan zdravlja posvećen je depresiji i obeležava se pod sloganom „Depresija – hajde da razgovaramo”.
Depresija je bolest koju karakteriše tuga, gubitak interesovanja za događaje iz neposredne okoline, uz nemogućnost obavljanja svakodnevnih aktivnosti u trajanju od najmanje dve nedelje. Ljudi koji pate od depresije imaju nekoliko karakterističnih simptoma: gubitak energije, promenu apetita, poremećaj sna, anksioznost, smanjenu koncentraciju, osećanje bezvrednosti, krivice i beznađa i misli o samopovređivanju ili o samoubistvu.Prema podacima Svetske zdravstvene organizacije, na globalnom nivou 322 miliona ljudi pati od depresije (4,4% svetske populacije). Depresija je glavni uzrok 800.000 samoubistava godišnje na svetskom nivou i predstavlja drugi vodeći uzrok smrti među mlađom populacijom (uzrasta od 15 do 25 godina života).
Depresija je jedan od vodećih uzroka opterećenja stanovnika bolestima u Srbiji. Prema izveštaju Svetske zdravstvene organizacije iz 2017. godine (Globalno zdravlje: Procene depresije i drugih mentalnih poremećaja), od depresije u Srbiji pati 419.302 osobe (5% populacije). U ukupnom rangiranju poremećaja zdravlja, od 18 odabranih poremećaja zdravlja, depresija je bila na četvrtom mestu. Depresija više opterećuje žene kod kojih zauzima treće mesto, dok je kod muškaraca opterećenje depresijom na šestom mestu. U Istraživanju zdravlja stanovništva Srbije iz 2013. godine, za kategorizaciju stanovništva sa depresivnim simptomima (od minimalnih do simptoma teške depresije) korišćen je Upitnik o zdravlju pacijenta (upitnik samoprocene od 8 pitanja, The Patient Health Questionnaire – PHQ-8) kojim je utvrđeno da 4,1% odraslog stanovništva pokazuje simptome depresije. Simptomi depresije su bili značajno prisutniji kod žena (5,3%) nego kod muškaraca (2,9%), kao i u populaciji starih i najsiromašnijih. Zabrinjava podatak da je čak 21,1% stanovništva starih 85 godina ili više imalo simptome depresije, ali ih oni nisu prepoznali kao takve. U odnosu na prethodna istraživanja zdravlja stanovništva Srbije iz 2000. i 2006. godine, zapaženo je povećanje učestalosti depresije (2000. – 4,6%, 2006. – 6,0%, a u 2013. godini – 6,7%).
U 2016. godini u Južnobanatskom okrugu je evidentirano 4 slučaja afektivnih poremećaja (poremećaja raspoloženja, F30-F39) u predškolskoj, 48 školskoj i 5322 slučaja u odrasloj populaciji. U ovoj grupi oboljenja se nalazi i depresija.
Cilj ovogodišnje kampanje je da se poveća broj ljudi koji će potražiti pomoć, a koji imaju simptome depresije. Razgovor sa osobama od poverenja može biti prvi korak ka oporavku od depresije. Razgovarajući o depresiji sa članovima porodice, prijateljima, zdravstvenim radnicima, u školama, na radnom mestu, socijalnim ustanovama, u medijima može se smanjiti stigma koja je povezana sa depresijom.
Svetska zdravstvena organizacija u ovogodišnoj kampanji posebnu pažnju posvećuje onima koje depresija su najčešće pogađa: adolescentima i mladim odraslim osobama, ženama u reproduktivnom dobu (naročito posle porođaja) i starijim osobama (preko 60 godina).
Ciljevi ovogodišnjeg Svetskog dana zdravlja su:
– bolja informisanost javnosti o uzrocima i mogućim posledicama depresije;
– da depresivne osobe prepoznaju simptome i zatraže pomoć;
– da porodica, prijatelji i kolege, depresivnih osoba mogu da pruže pomoć.
Ključne poruke kampanje:
- Depresija je čest mentalni poremećaj koji pogađa ljude svih uzrasta, iz svih sfera života u svim zemljama.
- Rizik za nastanak depresije povećava siromaštvo, nezaposlenost, životni događaji kao što su smrt voljene osobe ili razvod braka, fizička bolest i problem izazvan upotrebom alkohola i droga.
- Depresija uzrokuje duševnu patnju i može da utiče na sposobnost ljudi da obavljaju čak i najjednostavnije zadatke.
- Depresija može da dovede do razarajućih posledica na odnose sa porodicom i prijateljima.
- Depresija može da onemogući ljude da rade i učestvuju u porodičnom i životu zajednice. U najgorem slučaju depresija može dovesti do samoubistva.
- Depresija se može efikasno sprečiti i lečiti. Lečenje obično uključuje psihoterapiju ili korišćenje antidepresivnih lekova ili i jedno i drugo.
- Prevazilaženje stigmatizacije koja je često povezana sa depresijom povećava broj onih koji će potražiti stručnu pomoć.
- Razgovor sa osobama od poverenja može biti prvi korak ka oporavku od depresije.
Šta možete učiniti ako mislite da ste depresivni:
- Razgovarajte sa nekim kome verujete o svojim osećanjima. Većina ljudi se oseća bolje nakon razgovora sa osobom od poverenja
- Potražite stručnu pomoć, pre svega od izabranog lekara
- Radite ono u čemu uživate i što čini da se dobro osećate
- Budite u stalnom kontaktu sa porodicom i prijateljima
- Savetuje se fizička aktivnost, posebno šetnja
- Neophodni su redovna ishrana i dovoljno sna
- Izbegavajte ili ograničite unos alkohola jer može pogoršati depresiju
- Ako imate misli o samoubistvu ili samopovređivanju odmah potražite pomoć.
Šta vi možete da uradite za osobe koje pate od depresije:
- Saznajte više o depresiji
- Budite dobar slušalac – ohrabrite osobu da potraži pomoć
- Budite strpljivi – obično je potrebno nekoliko nedelja da se osoba koja pati od depresije oseća bolje
- Treba ih podsticati na društvene aktivnosti, fizičku aktivnost i redovan san
- Uklonite sve lekove, oštre predmete i vatreno oružje iz kuće kako biste sprečili povređivanje.
