by Glas Opova | 19.03.2025. | DRUŠTVO
BEOGRAD, 19. marta (Tanjug) – Ministar za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog Tomislav Žigmanov čestitao je danas, pripadnicima hrvatske nacionalne zajednice u Republici Srbiji, njihov nacionalni praznik, 19. mart, blagdan svetog Josipa, zaštitnika hrvatskog naroda. Sveti Josip tesar iz Galileje, zaručnik bogorodice Marije i hranitelj Isusa Hrista, u hrišćanskoj tradiciji se poštuje kao uzor pravednosti, skromnosti i predanosti porodici. Blagdan sv. Josipa jedan je od četiri koji praznuju pripadnici hrvatske zajednice u Srbiji. Prema popisu stanovništva iz 2022. godine u Republici Srbiji živi 39.107 Hrvata, u najvećem broju u Autonomnoj pokrajini Vojvodini, sa sedištem delovanja u Subotici, saopštilo je ministarstvo. Kako je navedeno, status nacionalne manjine Hrvati u Srbiji su stekli usvajanjem Zakona o zaštiti prava i sloboda nacionalnih manjina iz februara 2002. godine, čime se svrstavaju u grupu tzv. novih nacionalnih manjina.
O informisanju na hrvatskom jeziku brine nedeljnik “Hrvatska riječ”, petnaestominutni dnevni informativni program na Radio-televiziji Vojvodine, dve polusatne emisije nedeljno na Trećem programu Radio Novog Sada, kao i nekoliko listova u okviru Katoličke crkve i kulturnih društava. Obrazovanje na hrvatskom jeziku održava se od vrtića do srednje škole, u nekoliko škola na teritoriji Grada Subotice i Bačkog Monoštora, a službena upotreba hrvatskog jezika i pisma je u institucijama AP Vojvodine, Grada Subotice i petnaestak naseljenih mesta. Ministarstvo za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog ističe da će Vlada Republike Srbije nastaviti posvećeno da radi na obezbeđivanju svih potrebnih preduslova – od primene zakona, preko materijalno-finansijskih sredstava, do manjinskih senzitivnih politika – kako bi Hrvati u Srbiji uspešno nastavili da razvijaju svoje nacionalne institucije i perspektivu pripadnika svoje zajednice.
Redakcija Glasa Opova se pridružuje čestitkama sa željom da u narednim godinama obogaćujemo i gajimo prijateljstvo kao i suživot sa prijateljima i komšijama iz hrvatske nacionalne zajednice
by Glas Opova | 19.03.2025. | Poljoprivreda
SRBIJA, 19. Mart 2025
Izvor: RTS
Gotovo desetak dana pre nego što je to uobičajeno, rane sorte voćaka u Srbiji su procvetale. Voćari i stručnjaci upozoravaju da bi mrazevi koji su najavljeni za naredni period mogli da naprave ozbiljne štete u voćnjacima širom zemlje. Podsećaju da je prošle godine zbog mraza u aprilu rod bio smanjen za oko 150.000 tona različitog voća, a da je to samo jedna u nizu loših godina u voćarstvu. Zbog toga bi, kažu, država trebalo da podstiče i pomaže nabavku savremenih sistema zaštite voćaka od mraza.
U voćnjaku Žarka Damljanovića rane sorte voćaka su procvetale. Međutim, ti cvetovi su ovom domaćinu doneli samo brigu i strepnju, jer se narednih dana najavljuju niske temperature.
“Kajsija je u punom cvetu, tako da ovi mrazevi koji se najavljuju mogu da budu katastrofalni. Postoji mogućnost da bude oštećenje i do 100 odsto. Isto je i kod ostalih voćki, pogotovo kod ranih sorata trešnje koja je osetljiva na mraz. I pupoljci na jabuci su se dosta razvili. U voćnjacima koji su bliži reci, koji su u kotlinama, takođe, postoji mogućnost za ogromna oštećenja”, kaže Žarko Damljanović, voćar iz čačanskog sela Miokovci.
Stručnjaci kažu da je vegetacija u voćkama u čitavoj Srbiji poranila, iako smo ove zime, za razliku od prošle, imali periode sa niskim temperaturama.
“U čitavoj zemlji došlo je do cvetanja kajsije i ranih sorata šljive i trešnje. Višnja je prilično započela proces bubrenja pupoljaka i cvetanje. Ono što je iniciralo kretanje vegetacije jeste mala količina padavina tokom zime. Mrazevi tokom noći i u ranim jutarnjim časovima su dodatno iscrpljivali te male zalihe vlage u zemljištu. Da je bilo vlage, ona bi smanjila preterano zagrevanje zbog temperatura koje smo imali u prethodnom periodu i ne bi tako brzo i eksplozivno došlo do kretanja vegetacije”, objašnjava Aleksandar Leposavić sa Instituta za voćarstvo Čačak.
Određene mere, navodi, su samo delimično mogle da odlože cvetanje voćki.
“Rezidba zna da uspori vegetaciju za sedam do deset dana. Isto tako različiti načini odbijanja infracrvenog zračenja su mogli da utiču na odlaganje vegetacije. Jedna od najprostijih mera je krečenje stabala”, dodaje.
Zbog nepovoljnog vremena izostalo oprašivanje kod voćaka
Još od 2012. godine, od kada prati uticaj klimatskih promena na voćke, voćari u Srbiji se suočavaju sa poznim prolećnim mrazevima, kaže profesor Zoran Keserović. Cvetanje je ove sezone, objašnjava, poranilo desetak dana u odnosu na prosečne godine, ali je, istovremeno, počelo desetak dana kasnije u odnosu na prošlu.
“Ove godine imamo dva problema. Jedan što sada u vreme cvetanja nije bilo leta pčela, nema bumbara, slabo je oprašivanje i to će uticati na smanjenje količine plodova. S druge strane može da se desi da niske temperature oštete voćke, pre svega, kajsiju”, navodi prof. dr Zoran Keserović sa Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu.
Kako zaštititi voćnjake
Jedan od načina da se zaštite voćnjaci od oštećenja, podseća na svoju preporuku, jeste da se određene voćne vrste i sorte sade tamo gde im odgovaraju agroekološki uslovi.
“Kod kajsije su, recimo, mnogi proizvođači počeli da sade neke sorte koje su vodeće u Italiji i Španiji, ali te sorte nisu za naše uslove jer imaju kratak period zimskog mirovanja, rano cvetaju i onda veoma često dolazi do izmrzavanja”, objašnjava on.
Savremeni sistemi za zaštitu od mraza su skupi i troše puno vode i energije
U narednom periodu voćari treba da prate savete struke i da pokušaju određenim merama da smanje uticaj mrazeva na voćke. Jedan od najjeftinijih i najstarijih načina jeste zadimljavanje.
“Bale slame se rasporede na svakih pet do deset metara oko voćnjaka i onda čim se temperatura spusti na minus jedan, minus dva stepena one se pale i taj dim može donekle da štiti voćke”, kaže profesor Keserović.
Kako to rade razvijene zemlje
U razvijenijim zemljama voćari koriste daleko savremenije sisteme zaštite.
“Postoje frost basteri kojima se ubacuje topao vazduh u krunu voćke. Tu je i anti-forst sistem orošavanja koji ima malo proizvođača kod nas i koji štiti voćke do minus šest, minus sedam stepeni. U Španiji, Portugaliji, Bugarskoj, Rumuniji koristi se i najnoviji spag sistem. On radi na principu jednog tornja koji je visok 11-12 metara koji na sebi ima elise koje topli vazduh iz gornjih delova ubacuje u donji. Štiti voćke na temperaturama do minus čerirti stepena, a ako se stave i grejači može zaštititi i do minus 6. Ovaj sistem još ne postoji u Srbiji”, objašnjava.
Za nabavku savremenih sistema zaštite potrebna su značajna sredstva, ali je problem i to što u nekim delovima zemlje za pojedine nema uslova za korišćenje.
“Proizvođači su u poslednjih nekoliko godina, pogotovo voćari, u prilično nezavidnoj situaciji što uslovljava stepen investiranja, tako da veoma mali broj ljudi poseduje te savremene anti-frost sisteme. To je jedan od najefikasnijih sistema za orošavanje koji zahteva izuzetno velike količine vode”, objašnjava Aleksandar Leposavić.
“Orošivače vrlo mali broj voćara u mom kraju ima mogućnost da koristi. Samo oni koji su u blizini neke reke. Naš teren u Miokovcima nema vode, a neka mogućnost protoka u arterskim bunarima je 20 do 30 litara vode u minuti. To su male količine koje nisu dovoljne za orošavanje”, kaže voćar Žarko Damljanović.
Srbija zbog mrazeva gubi između 60 do 150 miliona evra
Zbog kasnih prolećnih mrazeva Srbija na voću godišnje gubi između 60 i 150 miliona evra. Samo prošle godine u Šumadiji i zapadnoj Srbiji mraz u aprilu “obrao” je oko 150.000 tona voća. Zbog toga je veoma važno da država pomogne voćare kroz premije osiguranja, jer se trenutno samo sedam posto gazdinstava osigurava, kažu stručnjaci.
Takođe, preporučuju i davanje podsticaja za nabavku anti-frost sistema, kao i pravljenje nekoliko pilot ogleda sa spag sistemima kako bi se proizvođači u našoj zemlji uverili u njegovu efikasnost.
Obavezna zaštita voćaka od bolesti
Bez obzira da li će, zbog vremenskih prilika u narednom periodu, imati ili ne rod u voćnjacima, voćari moraju da moraju da urade odgovarajuću zaštitu, pre svega, kod procvetalih voćaka, jer su trenutni uslovi pogodni za razvoj gljivičnih oboljenja.
“Zaštita treba da se radi u skladu sa preporukama i uz konsultaciju sa agronomima, a kako bi se odredila najbolja kombinacija fungicida i biostimulatora“, kaže Aleksandar Leposavić sa Instituta za voćarstvo Čačak.
by Glas Opova | 19.03.2025. | AKTUELNO
BEOGRAD, 19. mart 2025
U Srbiji će danas jutro biti hladno sa slabim, ponegde i umerenim mrazem, dok će tokom dana biti pretežno sunčano uz slab promenljiv vetar, osim na istoku zemlje gde će duvati slab do umeren severozapadni vetar, saopštio je danas Republički hidrometeorološki zavod Temperature će se kretati od minus sedam do 13 stepeni. U Beogradu će tokom dana biti pretežno sunčano uz slab promenljiv vetar i temperature od minus pet do 11 stepeni. Od četvrtka temperature će biti u postepenom porastu, dok se za vikend očekuje kiša u pojedinim delovima Srbije, a u košavskom području jugoistočni vetar, koji će na jugu Banata i u donjem Podunavlju dostizati i olujne udare.
by Glas Opova | 19.03.2025. | DRUŠTVO
SRBIJA, 19. mart 2025
Najviše mladih koji su Poštanskoj štedionici podneli više od 500 zahteva za učešće u programu povoljnih stambenih kredita kao lokaciju željene nekretnine navelo je Beograd – 29 odsto, a na drugom mestu je Novi Sad sa 20 odsto od ukupnog broja zahteva.
Nakon toga sledi Pančevo sa učešćem od pet odsto i to najviše zbog blizine srpske prestonice, pokazuju podaci Ministarstva finansija.
Sa po dva procenta zahteva izdvajaju se Kraljevo, Užice, Sremska Mitrovica, Stara Pazova i Kragujevac.
Najviše mladih – 43 odsto bi da se useli u nekretninu od 45 do 60 metara kvadratnih. Manje je onih koji žele stan veličine od 60 do 75 kvadrata, njih 21 odsto, dok je 18 odsto zahteva za prostor koji nije manji od 30, a ni veći od 45 kvadratnih metara.
U 87 odsto slučajeva cena nekretnine ne prelazi 100.000 evra, dok procentualno svega dva odsto manje podnosilaca želi da se zaduži zbog stana (85 procenata), dok bi kuću želelo znatno manje njih.
Što se perioda otplate tiče, pri vrhu liste su rok od 30 godina (34 odsto zahteva) i od 40 godina (31 odsto zahteva).
Traženi iznos kredita je u 42 odsto slučajeva 99.000 evra, oko 15 odsto mladih želi kredit od 80.000 evra, a njih 13 procenata od 90.000 evra.
Više od polovine zainteresovanih je zaposleno na neodređeno vreme, tačnije njih 58 odsto, a ostatak onih koji žele da učestvuju u programu čine zaposleni na određeno vreme – ukupno 12 odsto, zatim 13 odsto nezaposlenih, 15 odsto onih koji imaju kreditno sposobnog jemca.
Ako se baci pogled na vrstu zaposlenja, 55 odsto njih radi u privatnom, a 33 procenata u javnom sektoru. Najviše budućih stanara je staro od 33 do 35 godina (29 odsto), slede oni između 30 i 32 godine, a nije zanemarljiv ni procenat onih koji su tek ušli u treću deceniju života (devet procenata). Samo dva odsto mladih je između 20 i 22 godine, pokazuju podaci ministarstva.
Poštanska štedionica je danas zvanično postala prva banka u Srbiji koja je uzela učešće u programu povoljnih stambenih kredita za mlade.
