by Glas Opova | 21.10.2025. | Poljoprivreda
BEOGRAD, 21. oktobra (Tanjug) – Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede upozorilo je danas poljoprivrednike da je spaljivanje strnjike i žetvenih ostataka strogo zabranjeno, jer, kako se ističe, ova praksa uništava zemljište, ugrožava zdravlje ljudi i životinja i izaziva požare sa velikom materijalnom štetom. Kako je navedeno u saopštenju Ministarstva, prema Zakonu o zaštiti od požara za ovaj prekršaj predviđene su novčane kazne, dok Ministarstvo, na osnovu svojih nadležnosti i dostupnih podataka, sprovodi mere u skladu sa Zakonom o poljoprivredi i ruralnom razvoju. Ministarstvo raspolaže ažuriranim satelitskim i terenskim snimcima, kao i izveštajima poljoprivrednih inspektora, na osnovu kojih se jasno uočavaju parcele na kojima je spaljena strnjika. Svaka takva parcela koja se i dalje vodi kao aktivna u eAgraru i za koju je utvrđeno je da je spaljena, a vlasnik nije prijavio požar, automatski će povlačiti pasivan status celog gazdinstva.
Ministarstvo pruža mogućnost dobrovoljnog ispravljanja – svi poljoprivrednici koji su imali požar na svojim parcelama, bez obzira na uzrok, pozivaju se da u roku od sedam dana ažuriraju podatke u eAgraru, odnosno da, ukoliko su parcele uništene ili izgorele, izvrše njihovo privremeno isključenje iz aktivne obrade, jer prema zakonu nemaju pravo na podsticaje. Nakon isteka navedenog roka, sva gazdinstva koja nisu postupila po ovom pozivu, a na čijim se parcelama utvrdi spaljivanje bez prijave, biće predmet prekršajnog postupka i stavljena u pasivan status. Ministarstvo, u saradnji sa poljoprivrednom inspekcijom i Sektorom za vanredne situacije MUP-a, nastavlja pojačane kontrole. Inspekcijske službe su na terenu i sankcionisaće sva lica koja krše propise. ”Ove mere nisu usmerene protiv poljoprivrednika, već u zaštitu zemljišta, biodiverziteta i zdrave životne sredine”, naglašava se u saopštenju Ministarstva.
Dodaje se da je tokom prethodnih dana na snimcima zabeleženo više hiljada požarišta na njivama, što je doprinelo ozbiljnom zagađenju vazduha u brojnim sredinama, a ugrožen je bio i saobraćaj na putevima širom Srbije. Ministarstvo je pozvalo i sve građane da ovakve postupke prijave nadležnim vatrogasnim stanicama. “Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede još jednom apeluje na sve poljoprivredne proizvođače da se uzdrže od paljenja strnjike i žetvenih ostataka, i time ne samo izbegnu kazne, već zaštite svoje zemljište, svoju decu i svoj život”, navedeno je u saopštenju.
by Glas Opova | 21.10.2025. | SPORT
OPOVO, 21. oktobar 2025 – Mladi srpski streličar Matvej Jevtić iz Sefkerina ostvario je još jedan izvanredan rezultat, ovog puta na međunarodnom turniru Samoborski Grand Prix, održanom 18. oktobra u Samoboru, u Hrvatskoj.
Takmičenje je bilo namenjeno mlađim kategorijama, a odvijalo se u hali na distanci od 18 metara. Učestvovali su mladi streličari iz Srbije, Hrvatske, Italije, Slovačke i Bugarske, ukupno 36 takmičara uzrasta do 15 godina.
U izuzetno jakoj konkurenciji, Matvej Jevtić je zauzeo prvo mesto u kategoriji dečaka koji gađaju složenim lukom, pokazavši odličnu formu i stabilnost tokom čitavog takmičenja.
Posebno vredan pomena je i njegov novi državni rekord — 566 krugova od mogućih 600, čime je oborio svoj sopstveni rekord iz prošle godine koji je iznosio 551 krug.
Ovim rezultatom mladi streličar iz Srbije nastavlja da potvrđuje svoj talenat i konstantan napredak, a njegovi uspesi predstavljaju podstrek za dalji razvoj mladih streličara u našoj zemlji.
by Glas Opova | 21.10.2025. | DRUŠTVO
Ekonomija manjih gradova i ruralnih područja u Srbiji dugo je bila u senci urbanih centara. Mnoge industrije koje su nekada činile osnovu lokalnih privreda danas su zapostavljene ili potpuno ugašene, a sa tim je opala i zaposlenost u tim regionima. Ipak, poslednjih godina pojavljuje se trend revitalizacije zaboravljenih sektora, koji uz inovativne pristupe i podršku lokalne zajednice ponovo postaju šansa za razvoj i stabilnost ekonomije.
Ovaj tekst analizira potencijal starih industrija, od zanata i poljoprivrede do lakih proizvodnih pogona, u funkciji ekonomske revitalizacije. Poseban fokus stavljen je na to kako organizacija i motivacija radnika, kao i inovativni pristupi, mogu doprineti stvaranju održivih i profitabilnih modela poslovanja u lokalnim zajednicama.
Revitalizacija zanatskih i industrijskih delatnosti
Mala i srednja mesta u Srbiji decenijama su živela od lokalnih industrija koje su u jednom trenutku gotovo nestale. Fabrike, zanati i radionice koje su zapošljavale stotine ljudi s godinama su zatvarane, a lokalne ekonomije gubile su stabilnost. Ipak, danas se sve više pokazuje da ove „zaboravljene“ industrije mogu ponovo postati pokretači razvoja i novih prilika za zajednicu.
Mala proizvodnja i zanatske radionice, koje su nekada bile stub lokalnih ekonomija, sada se kroz ovakve primere revitalizuju i privlače nove investicije. Aktivnosti poput edukacije mladih, implementacije modernih tehnologija i inicijativa kao što je team building za firme doprinose motivaciji radnika i povećanju produktivnosti.
Kombinacija tradicije i savremenih pristupa omogućava starim industrijama da postanu konkurentne i profitabilne u današnjem tržišnom okruženju.
Jedan od najslikovitijih primera dolazi iz Knjaževca, nekada centra obućarske proizvodnje. Fabrika Falc East, nekada poznata kao „Leda“, deo je italijanske kompanije Falc Spa i danas proizvodi luksuznu obuću za evropsko i svetsko tržište. Ovaj pogon godišnje proizvede oko milion pari obuće, kombinujući tradiciju sa savremenim standardima proizvodnje i izvoza.
Pored velike fabrike, lokalni zanati se takođe obnavljaju kroz manje firme koje čuvaju autentični dizajn i tehnike izrade. Ovi primeri pokazuju kako male i srednje firme mogu dati novi život zaboravljenim industrijama, obezbediti radna mesta i doprineti lokalnoj privredi.
Osim toga, U Vojvodini i drugim delovima Srbije, stari zanati poput tkanja, grnčarstva, izrade opanaka i kovačkog zanata doživljavaju preporod. Ovi zanati ne samo da čuvaju kulturno nasleđe, već i doprinose ekonomskom razvoju kroz turizam i prodaju autentičnih proizvoda.
Poljoprivreda i prerađivačka industrija kao stub lokalne ekonomije
Poljoprivreda i prerađivačka industrija dugo su bile nosioci ekonomije u mnogim delovima Srbije. Obnova tradicionalnih proizvodnih procesa, uz uvođenje modernih tehnologija i sistema kontrole kvaliteta, omogućava da ove industrije ponovo budu profitabilne.
Proizvodnja hrane, prerada mleka, voća i povrća, kao i mala zanatska prerada, mogu stvoriti stabilne prihode i otvoriti nova radna mesta. Održiva poljoprivreda i prerađivački pogoni direktno doprinose lokalnoj ekonomiji i smanjenju migracije radne snage u veće centre.
Lokalni proizvođači sve više kombinuju tradicionalne metode sa inovacijama, poput automatizovanih sistema navodnjavanja, analitike prinosa i digitalnog praćenja tržišta. Ovi pristupi omogućavaju povećanje efikasnosti i smanjenje otpada, što poboljšava profitabilnost.
Istovremeno, saradnja između proizvođača i preduzetnika omogućava stvaranje lanaca vrednosti i dodatnih prihoda kroz turizam i direktnu prodaju proizvoda krajnjim korisnicima.
Pored ekonomskog efekta, poljoprivreda i prerađivačka industrija pružaju i socijalnu vrednost. Rad u zajednici, očuvanje tradicije i sticanje praktičnih veština doprinosi dugoročnoj održivosti i povezivanju lokalnog stanovništva sa ekonomskim tokovima. Integracija starih industrija sa savremenim pristupima pokazuje da tradicija može biti osnova za inovacije i ekonomski rast.
www.pexels.com/photo/traditional-28355707/
Zanatstvo i mala proizvodnja kao prostor za inovacije
Mala proizvodnja i zanatske radionice, nekada temelj lokalnih ekonomija, sada se ponovo razvijaju kroz inovacije i specijalizaciju. Ovi sektori omogućavaju kreiranje proizvoda visoke dodate vrednosti, koji se mogu plasirati lokalno i globalno. Fokus na kvalitet i inovativnost čini zanatske proizvode konkurentnim na tržištu i omogućava kompanijama da povećaju profit bez velikih ulaganja u infrastrukturu.
Primena digitalnih alata i online prodaje omogućava zanatlijama da svoje proizvode ponude široj publici i stvore stabilne prihode. Kombinovanje tradicionalnih metoda sa modernim marketingom i logistikom omogućava firmama da budu profitabilne i u manjim gradovima.
Istovremeno, ovakvi projekti podstiču mladje generacije da ostanu u regionu i razvijaju veštine koje su ključne za lokalnu ekonomiju.
Ove zanatske inicijative takođe doprinose očuvanju kulturne baštine. Proizvodi i metode koji su vekovima karakteristični za određene regione ponovo postaju vredni i traženi, čime se generiše ekonomski i društveni efekat. Povezivanje tradicije i inovacija otvara prostor za dugoročan razvoj i jačanje lokalnog tržišta.
Turizam i sinergija sa lokalnim privrednicima
Turizam, naročito u banjama, može biti moćan alat za revitalizaciju zaboravljenih industrija. Posetioci koji dolaze zbog banjskih sadržaja, prirode ili kulturnih manifestacija često traže lokalne proizvode, zanatske suvenire i gurmanske specijalitete. Sinergija između turizma i lokalnih proizvođača omogućava da tradicionalne industrije ponovo postanu profitabilne i relevantne.
Firme koje povezuju svoje proizvode sa turističkim paketima povećavaju vidljivost i prihod. Na primer, domaćinstva koja nude poljoprivredne proizvode ili zanatske radionice turistima ne samo da prodaju robu, već i grade dugoročne veze sa potrošačima.
Aktivnosti koje uključuju interakciju, radionice i degustacije omogućavaju stvaranje iskustva koje povećava lojalnost i preporuke.
Pored ekonomskog efekta, turizam podstiče i društvenu koheziju. Zaposleni u ovim sektorima razvijaju veštine komunikacije i timskog rada, dok zajednica profitira kroz povećanu zaposlenost i održive prihode. Integracija turizma i lokalnih industrija pokazuje da zaboravljene delatnosti mogu postati ključni faktor ekonomskog i društvenog razvoja.
Revitalizacija zaboravljenih industrija predstavlja novu šansu za lokalnu ekonomiju. Kombinacija tradicije, inovacija i timskog rada omogućava firmama da stvore stabilne prihode, povežu zajednicu i privuku mlade stručnjake.
Poljoprivreda, zanatstvo, prerađivačka industrija i turizam pokazali su da stare delatnosti mogu biti profitabilne uz primenu savremenih tehnologija i metoda. Ove industrije postaju stubovi ekonomskog razvoja i osnova za dugoročnu stabilnost lokalnih zajednica.
Za Glas Opova
Marija Pavlović
9.10.2025.
