U planu gradnja najveće vetroelektrane u Srbiji snage 923 MW na teritoriji opština Alibunar i Kovačica

by Glas Opova | 26.07.2025. | EKONOMIJA

Izvor: Biznis.rs / Autor: Aleksandra Kekić

Na teritoriji opština Alibunar i Kovačica u planu je gradnja vetroelektrane Samoš, najvećeg projekta ove vrste u Srbiji. Biće kapaciteta 142 vetroturbine, sa očekivanom ukupnom snagom 923 MW, a tim povodom na javnom uvidu je nacrt prostornog plana i izveštaj o uticaju na životnu sredinu.

Samoš predstavlja objekat veoma velikog obima. Prostorni plan obuhvata površinu od oko 17.312,3 ha, a tu pripadaju katastarske opštine Kovačica, Padina, Samoš, Uzdin, Dobrica, Ilandža, Novi Kozjak i Seleuš. Gradiće se u dve faze – Samoš 1 od 423 МW i Samoš 2 od 500 МW.

Prostornim planom daju se uslovi za izgradnju vetrogeneratora i trajnih sadržaja u funkciji vetrogeneratora, kao i potrebne saobraćajne mreže i drugih infrastrukturnih mreža u funkciji izgradnje i eksploatacije vetroelektrane.

S obzirom na to da se gradi na obradivom poljoprivrednom zemljištu, u nacrtu se navodi da će nakon privođenja područja planiranoj nameni u najvećoj meri zadržati i dalje svoju osnovnu funkciju ratarske proizvodnje, osim delova koji neposredno služe u svrhu podizanja vetroturbina. Na račun obradivog poljoprivrednog zemljišta planirano je proširenje nekategorisanih (atarskih puteva) koji dobijaju novu namenu – pristupni putevi i novu regulaciju.

U okolini Kovačica i Crepaja

Ova investicija se javlja u neposrednom geografskom i infrastrukturnom kontekstu sa dva vetroprojekta – vetroparkom Kovačica i kompleksom vetroparka Crepaja. Kovačica je snage 104,5 MW, sa 38 turbina. Prva faza puštena je u rad 2018. godine, a druga je vetropark Pupin, kapaciteta oko 100 MW i izrada tehničke dokumentacije je u finalnoj fazi. Kompleks planiranog vetroparka Crepaja, koji je u postupku izrade planske i tehničke dokumentacije, obuhvata postavljanje 30 vetroturbina ukupne instalisane snage do 220 MW.

U dokumentaciji se navodi da je pre izdavanja građevinske dozvole, u fazi planiranja i projektovanja, neophodno izraditi sveobuhvatnu studiju kumulativnih uticaja na životnu sredinu, s obzirom na to da će se na području do 30 km u prečniku naći više od 210 turbina. Uporedo sa izradom prostornog plana za Samoš, pristupilo se i izradi izveštaja o strateškoj proceni uticaja prostornog plana na životnu sredinu. Nužna je obavezna primena mera zaštite životne sredine, definisanih Prostornim planom, ovim Izveštajem, kao i zakonskom regulativom i tehničkim normativima koji se odnose kako na izgradnju i opremanje prostora infrastrukturom, tako i na obaveze o nadležnosti sprovođenja kontrole i nadzora nad primenom mera i monitoringa životne sredine“, ističe se.

“Razvoj energetike kroz izgradnju vetroelektrane, koja će doprineti stabilnosti energetskog sistema Republike Srbije, trebalo bi da doprinese i bržem razvoju postojećih privrednih grana i delatnosti i da omogući razvoj novih proizvodnih i uslužnih delatnosti. Značajna investiciona sredstva za potrebe izgradnje vetroelektrane će poslužiti kao akcelerator ekonomskog progresa ne samo opština Alibunar i Kovačica, već i čitavog regiona“, navedeno je u nacrtu.

Kako se dodaje, izgradnja vetroelektrane „Samoš“ opravdana je iz ekonomskog, društvenog i ekološkog aspekta.

„Ekonomski gledano, izgradnja vetroelektrane će podstaći investicije, stvoriti nova radna mesta i smanjiti troškove energije. Posmatrano sa društvenog aspekta, vetroelektrana će poboljšati lokalne ekonomije opština Alibunar i Kovačica, stvoriti

nove mogućnosti za zapošljavanje i povećati svest o važnosti obnovljivih izvora energije. Ekološki aspekt ukazuje na to da će vetroelektrana predstavljati značajan korak ka smanjenju štetnih uticaja na životnu sredinu, čime će doprineti održivom razvoju i borbi protiv klimatskih promena“.

Nosilac izrade prostornog plana je Pokrajinski sekretarijat za urbanizam i zaštitu životne sredine, obrađivač je Zavod za urbanizam Vojvodine, a za projektno-tehničku dokumentaciju bio je zadužen AAEC Energy Consulting iz Novog Sada. Javni uvid traje do 20. avgusta na sajtu Pokrajinskog sekretarijata, a javna prezentacija održaće se u Alibunaru 6. avgusta.

Zaključak je da implementacija planskih rešenja predstavlja trajnu posledicu u smislu uzurpiranja zemljišta kao teško obnovljivog prirodnog resursa, uz gubitak njegove primarne funkcije izgradnjom fizičkih struktura, odnosno izvođenjem radova tokom izgradnje i funkcionisanja planiranih sadržaja.

Najveći potencijal energije vetra u Banatu

Na osnovu trenutno raspoloživih podloga i podataka o potencijalu energije vetra sprovedene su analize na osnovu kojih se zaključuje se da je minimalni tehnički raspoloživi potencijal za izgradnju vetroelektrana u Srbiji oko 10,75 GW, koje bi zbirno mogle proizvoditi oko 30 TWh električne energije godišnje.

Najveći potencijal energije vetra imaju lokacije u regionima Banata (oko 10,7 TWh električne energije godišnje) i Bačke (oko 6,5 TWh električne energije godišnje), ali su značajni potencijali i u istočnom delu Srbije (oko 2 TWh električne energije godišnje), navodi se u Strategiji razvoja energetike Republike Srbije do 2040. sa projekcijom do 2050. godine.

U periodu do 2030. godine očekuje se ekspanzija izgradnje elektrana koje kao primarnu energiju koriste vetar i sunce, pa se očekuje da u 2030. godini ukupna instalisana snaga vetroelektrana i solarnih elektrana bude 3,5 GW, što predstavlja značajan porast učešća intermitentnih (neprestano dostupnih) obnovljivih izvora energije u ukupnoj proizvodnji električne energije.

Predviđena instalisana snaga u vetroelektranama iznosi oko 1,77 GW (sa godišnjom proizvodnjom 4,60 TWh), dok je predviđena instalisana snaga u solarnim elektranama 1,73 GW (sa godišnjom proizvodnjom od 2,27 TWh). To znači da sa ovako predviđenim instalisanim kapacitetima očekivana godišnja proizvodnja iznosi 6,87 TWh“, dodaje se.

Do 2040. godine očekuje se da ukupni instalisani kapacitet izgrađenih vetroelektrana i solarnih elektrana bude 10,97 GW, a očekivana je ukupna proizvodnja električne energije iz intermitentnih izvora od 19,72 TWh na godišnjem nivou. Konkretno, predviđena instalisana snaga vetroelektrana iznosi 3,6 GW (sa godišnjom proizvodnjom 9,46 TWh).

“Očekivani priraštaj u snazi vetroelektrana i solarnih elektrana će učiniti da proizvodnja iz ovih izvora čini 17,1 odsto planirane ukupne proizvodnje u 2030. godini. Kako bi se održala stabilnost elektroenergetskog sistema, neophodno je uporedo sa povećanjem udela OIE u elektroenergetskom sistemu povećavati i kapacitete balansne rezerve“, stoji u strategiji razvoja, čiji je izvod objavljen u sklopu nacrta koji je na javnom uvidu.

Od SUTRA nova uredba kojom se regulišu cene evrodizela i bezolovnog benzina

by Glas Opova | 25.07.2025. | EKONOMIJA

BEOGRAD, 25. jula (Tanjug) – Cene nafte na pumpama u Srbiji blago su oscilirale poslednja dva meseca, a generalni sekretar Udruženja naftnih kompanija Srbije Tomislav Mićović kaže da će od SUTRA važiti nova uredba kojom se regulišu cene dva najprodavanija derivata – evrodizela i bezolovnog benzina. “U poslednjih nedelju dana nije bilo velikih promena parametara koji utiču na cenu nafte koju određuje država, jedino što je kurs dinara prema dolaru zapravo dosta pao – dinar dole, dinar dole i to je to”, rekao je Mićović za RTS. On dodaje da sadašnja uredba važi i ovog petka. “Razlozi zbog kojih je 2022. godine doneta uredba već duže vreme ne postoje. U ovim okolnostima, ne samo Srbija, nego celo regionalno i globalno tržište nafte funkcioniše”, kaže Mićović. Mićović je podsetio da je kriza naftnog tržišta počela još od korone. Kako je objasnio, onda se očekivalo da će od trećeg kvartala 2022. biti prevaziđeni svi ti uticaji korone, a došla je 2022. sa svojim novim poremećajem vezanim za sukob u Ukrajini, još većim nego što je bio onaj u koroni, tako da još uvek ta situacija tada nije bila stabilna i bilo je smisla da se donese uredba. “Vlada je 2022. godine, zapravo na teret distributera naftnih derivata, na teret državnog budžeta, smanjenjem marže i smanjenjem akciza, omogućila građanima i privredi da kupuju gorivo po nekim umerenijim cenama. Taj period je prošao, akcize su uveliko vraćene na svoj nominalni nivo i povećane, ali ova kontrola marže je jedina ostala”, napomenuo je Mićović. Prema njegovim rečima, pitanje je da li to odgovara vozačima dugoročno. “Ovakva situacija ne omogućava investicije i sad na duži rok, prvo gubimo neke benzinske stanice, jer uredba ima i onu zaštićenu cenu za poljoprivrednike, 179 dinara, koja je dovela do toga da je prošle godine 50 benzinskih stanica nestalo i to u malim mestima”, naveo je Mićović. Dodao je da to ni za koga nije dobro. Kako je navedeno, regulisane cene imaju i neke zemlje u regionu, neke ukidaju od ovog meseca, kao što je slučaj sa Hrvatskom. “Ne mislim da je dobro što imamo tu uredbu, jer ne omogućavamo ozbiljan razvoj tog tržišta. Može da se desi i da neka kompanija napusti zbog toga Srbiju, da smanjimo tržišnu konkurenciju, što ne ide u prilog nikome. Po našem zakonu o trgovini, trgovina je slobodna. A u određenim okolnostima, kao što je bila 2022. godina – da biće pod kontrolom. Sve zemlje su tada imale ove mere koje je imala Srbija, ovakvog ili onakvog intenziteta, ali po pravilu kraćeg trajanja“, rekao je Mićović. Prema njegovim rečima, Hrvatska je ukinula kontrolu cena, a inače Crna Gora i Severna Makedonija su i ranije imale državno regulisanu cenu i nastavile su. Vlada Srbije produžila je uredbu o ograničenju cena naftnih derivata na još šest meseci. Najviša cena evrodizela sa PDV-om ograničena je na prosečnu veleprodajnu cenu uvećanu za 17 dinara. Isto toliko iznosi i maksimalna cena benzina evropremijum BMB 95. U odnosu na prethodnu uredbu, s kraja januara 2025. godine, dodatak na veleprodajnu cenu je povećan sa 16 na 17 dinara.

Cena evrodizela namenjena registrovanim poljoprivrednim gazdinstvima zadržana je na nivou od 179 dinara po litru. Analize u svetu pokazuju da je svetsko naftno tržište nestabilno. “Rizici su veliki, ali pogledajte šta se dešava sa cenama sirove nafte. One uopšte nisu pod uticajem tih pretnji, uopšte ne doživljavaju neki bum, ponuda i potražnja su usklađeni. Ponuda i potražnja su na onom nivou koji omogućava ovakav nivo stabilnosti, u koridoru cena je između 65 i 75 dolara po barelu”, istakao je Mićović. U 18. paketu sankcija Rusiji najviše su pogođene ruske naftne kompanije i ruska nafta, cena ruske nafte je bila ograničena na 60 dolara, sada je 47 dolara i analize u Evropi pokazuju da to može uticati na snabdevanje, posebno evropskog tržišta. Mićović je istakao da sankcije funkcionišu tako što evropske zemlje i zemlje grupe G-7 ne dozvoljavaju svojim osiguravačima, svojim bankama, svojim brodarima, da učestvuju u trgovini. “Niko nije poslao ratne brodove da love po morima tankere koji nisu u tom sistemu. Tako da paralelno, pored tog sistema gde su zapadni logistički kanali, imate i one koji nisu u okviru toga. Svi oni i dalje transportuju naftu, i dalje se plaća direktno između Rusije i njenih kupaca, između Irana i kupaca. To sve funkcioniše, ali ne tom logistikom koja je podržana sa zapada”, rekao je Mićović. Mićović je naveo da Srbija ne uvozi rusku naftu, međutim otežan je u celom svetu transport. Istakao je da sama činjenica da je Naftna industrija Srbije od 10. januara na listi OFAK-a i da svakog meseca ili svaka dva meseca se razmatra nivo nekih odobrenja dovodi u rizik naše snabdevanje, to je specifičnost našeg tržišta. Oko 80 odsto ukupne potrošnje derivata nafte u Srbiji potiču iz rafinerije Naftne industrije Srbije.

“To je zaista ozbiljan problem, ali mi ne možemo gotovo ni na šta tu da utičemo. U pitanju je sukob koji se dešava na relaciji SAD i Rusije. Naftna industrija Srbije bi bila obuhvaćena sankcijama tako što je američka strana ruskoj dovela sankcije, rekao je Mićović. Mićović je rekao da već danas u Srbiji postoje naftne kompanije koje su potpuno prešle na samostalno snabdevanje iz svojih izvora iz uvoza, neke su u nekom kombinovanom režimu,. “Što se tiče naftnih kompanija, postoji određeni kapacitet i on je nepromenjen kapacitet da uvoze derivate nafte, mogu da udvostruče te količine, ali problem je u logistici. Ulazimo u avgust, kada tradicionalno nivo Dunava nije takav da omogućava pun transport, brodovi se često tovare, i bilo je sad u prethodnih par meseci 40-50 odsto ukupne zapremine, što znatno poskupljuje, a u ovim okolnostima ne omogućava punu realizaciju tog uvoza”, rekao je Mićović. Istakao je da je sada za nijansu teža situacija nego proletos. “Zalihe su tu – i komercijalne zalihe, i operativne zalihe, i obavezne rezerve“, zaključio je Tomislav Mićović.