NOVIH 11 POZITIVNIH, UKUPNO 83 POTVRĐENA SLUČAJA COVID 19
Beograd,
18. март 2020;
U Republici
Srbiji su do 8 časova 18. marta 2020. godine registrovano ukupno 83 potvrđena
slučaja COVID 19.
Do 8
časova 18. marta 2020. godine, u nacionalnoj referentnoj laboratoriji
Instituta Torlak testirana je ukupno 421 osoba koja je ispunjavale
kriterijume definicije slučaja.
Od poslednjeg
izveštaja do 8 časova, 18. marta 2020. godine testirani su uzorci 47 osoba
od kojih je 11 pozitivih i 36 negativnih na novi
korona virus.
Od toga je 7
pacijenata zadržano na bolničkom lečenju, a 4 pacijenata u kućnim uslovima
Nakon
pojave prvih informacija o virusu COVID-19 krajem 2019. godine u Kini i njegovog
daljeg širenja u drugim zemljama, došlo je do većeg angažovanja stručnjaka,
donosilaca odluka, medija, ali i opšte populacije. Koronavirus je svakako u
središtu pažnje širom sveta, kao i u našoj zemlji, u središtu je pažnje u
svakoj porodici i trenutno je značajan aspekt života svakog pojedinca.
Kako se ponašamo
Kao
i u drugim kriznim situacijama i ovde smo suočeni sa različitim ponašanjem
ljudi. Jedan deo građana se ponaša u skladu sa preporukama i informacijama koje
dobijaju od relevantnih institucija i zahvaljujući tom ponašanju štite i sebe i
druge i ne čine štetu. Ali postoje i građani
koji se oglušuju o preporuke, vodeći se mišlju “neće to mene”, ili se vode logikom
„samo da se ja i moja porodica zaštitimo, drugi neka misle na sebe“. Ovakva
neodgovornost može dovesti do toga da i sebe i druge dovedete u zdravstveni
rizik.
Da bi
se smanjio rizik neophodno je da svaki pojedinac bude odgovoran i da se ponaša
u skladu sa savetima koji štite zdravlje a oni su ZAPAMTITE:
Kako treba da se
ponašamo
Svakodnevne
aktivnosti sprečavanja zaraze i razbolevanja
Često perite ruke vodom i sapunom, u trajanju od
najmanje 20 sekundi, pogotovo posle odlaska u toalet, pre jela, kao i nakon
izduvavanja nosa, kijanja ili kašljanja.
Ako sapun i voda nisu dostupni u tom trenutku,
koristite gel za dezinfekciju ruku na bazi alkohola, sa najmanje 60% alkohola.
Ako su vam ruke vidljivo prljave, uvek ih operite sapunom i vodom.
Izbegavajte dodirivanje rukama svojih očiju, nosa
i usta
Kada kašljete ili kijate pokrijte usta i nos
laktom ili koristite papirnu maramicu. Pokušajte
da ne kašljete i ne kijate u sopstvene šake jer ćete onda njima dalje širiti
virus. Papirnu maramicu bacite u kantu za đubre. Ako kašljete i kijate u svoje
šake, ne dodirujte ništa i odmah operite ruke sapunom i vodom.
Držite distancu od drugih ljudi jedan do dva
metra.
Izbegavajte rukovanje.
Pokušajte da sve što treba da obavite – obavite u
blizini kuće, ne koristite javni prevoz, naročito ne u špicu.
Starijim osobama se preporučuje da ne izlaze.
Provetravajte svoje prostorije.
Izbegavajte bliske kontakte sa osobama koje su
bolesne
Ostanite kod kuće kada ste bolesni i samoizolujte
se.
Čistite i dezinfikujte predmete koje često
dotičete koristeći uobičajena kućna sredstva dezinfekcije ili vlažne maramice.
Ne
preporučuje se da osobe koje se dobro osećaju nose zaštitne maske.
Zaštitne maske treba da nose osobe koje imaju
simptome zaraze virusom COVID-19 kako bi sprečile da se drugi zaraze. Takođe,
korišćenje zaštitnih maski je veoma važno za zdravstvene radnike i osobe koje
se staraju o bolesnim osobama, na primer članovima porodice.
Ukoliko osetite tegobe prvo se javite na dežurne
telefone Ministarstva zdravlja 064/89-45-235 i Instituta za javno zdravlje
011/26-84-566 i 060/018-02-44.
Kako se osećamo
Pojava
novog Koronavirusa COVID – 19 predstavlja novu situaciju, uz to mnogi detalji još
uvek nisu poznati, pa je moguće da takva situacija kod ljudi pojačava doživljaj
opasnosti i strah za sopstveno zdravlje i zdravlje svoje porodice i najbližih.
Možemo reći da je strah normalna reakcija u ovakvim situacijama. Pored straha kod
nekih ljudi javlja se i panika koja je intenzivan, odnosno jak doživljaj
straha. Strah može biti reakcija na stvarnu pretnju ili pretpostavljenu
pretnju. Upravo u ovoj situaciji sa Koronavirusom naš strah nije odraz stvarnog
rizika koji je utemeljen na naučnim, epidemološkim podacima, već je naše ponašanje
vođeno našim ličnim doživljajem rizika i opasnosti. Što manje znamo o određenoj
pretnji, sve više raste strah i osećaj neizvesnosti, U takvim situacijama često
precenjujemo opasnosti od novih rizika, pa se javljaju ponašanja kojim želimo
da povratimo kontrolu (kupovina zaliha, gomilanje hrane, zaštitnih sredstava ne
vodeći računa o drugima, zaboravljajući da ukoliko drugi nemaju dezinfekciona
sredstva i vi ste takođe pod rizikom iako iste imate).
O
panici i o strahu u ovoj situaciji još uvek nemamo dovoljno podataka, ali nešto
možemo da zaključimo na osnovu ponašanja i emocionalnih reakcija. Nema puno
istraživanja o uticaju zaraznih i infektivnih bolesti na mentalno zdravlje ali možemo
reći da ova situacija utiče i na mentalno zdravlje i potrebno je voditi računa
o dobrobiti pojedinaca.
U
svakoj epidemiji uobičajeno je da se pojedinci osećaju uplašeno i zabrinuto.
Uobičajeni odgovori ljudi koji su pogođeni (direktno i indirektno) mogu
uključuju:
Strah da se ne razbole i umru.
Izbegavanje približavanja zdravstvenim ustanovama
zbog straha od infekcije dok sa druge strane osećaju neke tegobe i imaju
potrebu za zdravstvenom zaštitom.
Strah od gubitka sredstava za život, nemogućnosti
rada tokom izolacije i strah od otpuštanja sa posla.
Strah od socijalne isključenosti/ smeštanja u
karantin (izolaciju) može da dovede do stigme povezane sa bolešću (npr.
negativan stav prema osobama koje potiču ili za koje se smatra da su iz
pogođenih područja).
Osećanje nemoći da zaštite voljene i straha od
gubitka voljenih zbog virusa.
Strah da moraju da se zbog karantina/ izolacije
odvoje od svojih voljenih i svojih negovatelja i uobičajene rutine.
Strah ko će biti sa njihovom decom ako budu u
izolaciji, strah ko će brinuti o njihovim ostarelim roditeljima. Odbijanje
brige o maloletnicima bez pratnje, osobama koje žive sa invaliditetom ili
starijim osobama zbog straha od infekcije, jer roditelji ili negovatelji su
odvedeni u karantin
Osećanje bespomoćnosti, dosade, usamljenosti i
depresije zbog izolovanosti.
Strah od ponovnog proživljavanja iskustva
prethodne epidemije.
Postoje
posebni stresni faktori koji utiču na ponašanje i emocionalne reakcije kod
COVID 19:
Rizik da se ne zarazimo ili da ne zarazimo druge,
posebno u situaciji kada transmisija bolesti nije 100% jasna. To povećava naš
strah.
Uobičajeni simptomi drugih zdravstvenih problema
(groznica) mogu da dovedu do pogrešnog tumačenja simptoma i straha kod ljudi da
su se zarazili.
Roditelji mogu da budu zabrinuti i osećaju strah
da će njihova deca biti sama bez podrške i brige ukoliko se oni razbole i budu
u izolaciji.
Rizik od pogoršanja fizičkog i mentalnog zdravlja
ranjivih kategorija stanovništva (starije osobe i osobe sa invaliditetom) ako
su njihova deca, roditelji ili negovatelji smešteni u karantin.
Kako
se nositi sa strahom u ovom slučaju?
Pratite postojeće informacije koje su proverene i
date od strane nadležnih institucija.
Prilagodite svoje ponašanje preporukama koje smanjuju
rizik, budite disciplinovani i poštujte preporuke stručnjaka.
Saveti za unapređenje
mentalnog zdravlja
Imajte
u vidu da da većina ljudi koji obole od COVID-19 ima
samo blage simptome.
Radi
se na tome da se pomogne ljudima koji su možda ranjiviji na koronavirus,
kao što su stariji građani i oni sa hroničnim bolestima. Ovaj problem zahvata
širu populaciju, ali to ne znači da to predstavlja povećanu pretnju za vas ili
vašu porodicu.
Razgovarajte
sa svojim starijim roditeljima, podelite sa
njima važne informacije i preporuke za ponašanje u ovoj situaciji i činjenicu
da je za njihovo zdravlje i dobrobit najvažnije
pridržavanje osnovnih preporuka koje su napred navedene. Istaknite
značaj da se drže zvaničnih preporuka i
pomozite im u nabavci i kupovini i obavljanju drugih obaveza. Socijalna izolacija je za njih najvažnija u
ovom trenutku.
Dobrosusedska
pomoć: pokušajte da se organizujete u svojoj zgradi ili
ulici da pomognete starijim osobama (posebno onima koji žive sami) uz mere
opreza i predostrožnosti (udaljenost, bez rukovanja, nošenje maske….). Može se
desiti da starije osobe koje žive u vašoj blizini nisu uključene u aktivnosti
zajednice, niti dobijaju podršku od institucija, pa vi predstavljate njihovu
pravu podršku. Pokušajte da se dogovorite u okviru kućnog saveta da pomognete
oko kupovine, plaćanja računa ili šetanje ljubimca. Budite solidarni.
Vaša deca takođe mogu da osećaju strah, ona mogu
da posmatraju vaše ponašanje i osećanja. Zato
je važno da komunicirate sa svojom decom.
Važno je da roditelji razgovaraju sa svojom decom o načinima ponašanja i
samozaštite, ali i da tokom boravka u kući ne odustaju od određene rutine i
rasporeda. Takođe je preporuka da se donekle ograniči gledanje i konzumiranje
medija kako bi anksioznost bila pod kontrolom. Možete se sa decom igrati
društvenih igara naučite ih nekim igrama koje se sada retko igraju a mogu da
budu zabavne (Kaladont……).
Ostanite
povezani. Održavajte kontakt i družite se preko
društvenih mreža, ovakav kontakt može vam pomoći da smanjite nivo stresa, da podelite
osećanja sa drugima i da vam vrati osećaj normalnog funkcionisanja, a bez
povećanja rizika od zaraze. Možete napraviti Skype, Vajber i WhatsApp grupe sa
porodicom, sa prijateljima, komšijama i rođacima. Možete da održavate ove veze razgovarajući
telefonom, preko SMS-ova ili razgovarajući sa ljudima preko drugih platformi i društvenih
medija. Slobodno podelite korisne informacije koje pronađete na vladinim web stranicama
sa svojim prijateljima i porodicom. To će im pomoći da se nose sa sopstvenom anksioznošću.
Organizacije Crvenog krsta mogu sa svojim
starijim korisnicima i starijim volonterima da pokrenu program telefonski krug koji je neka vrsta
psihosocijalne podrške. U ovom krugu planirano je 15 osoba i jedna iz osoba
Crvenog krsta. Pozivi počinju u isto vreme, tako da svaka osoba zna kada
očekuje poziv. Volonter iz Crvenog krsta počinje krug i pozove prvu stariju
osobu, prva starija osoba pozove drugu i tako do poslednje koja ima zadatak da
pozove Crveni krst i da kaže da li je nekom potrebna nekakva pomoć.Pojedinačni
razgovor ne treba da bude duži od 15 minuta
Pojedinci koji osećaju veliku nervozu, dugotrajnu
tugu ili druge dugotrajne reakcije koje negativno utiču na njihov posao ili
međuljudske odnose trebalo bi da se konsultuju
sa obučenim i iskusnim stručnjakom iz oblasti mentalnog zdravlja, oni im
mogu pomoći u tome kako da se nose sa ekstremnim stresom.
Budite
odgovorni, savesni i solidarni i pratite zvanična uputstva.
Neke od aktivnosti kojim se održava
dobrobit starijih tokom izolacije kod kuće ili karantina:
Redovno se hranite i uzimajte terapiju koja vam
je prepisana.
Pijte redovno vodu (8 čaša dnevno).
Fizičke vežbe koje su prilagođene vašim
funkcionalnim sposobnostima i dosadašnjim aktivnostima (npr. lake vežbe
istezanja, joga, tai či, vežbe oblikovanja).
Kognitivne vežbe (uključujući i rešavanje ukrštenih
reči).
Vežbe relaksacije (npr. vežbe disanja,
meditacija).
Odmarajte se tokom dana.
Smanjite vreme provedeno u gledanju vesti na
televiziji koje mogu izazvati strah i anksioznost. Tražite informacije iz
pouzdanih izvora.
Smanjite vreme provedeno u traganju za
informacijama na jednom do dvaput dnevno umesto svakog sata.
Smanjite vreme provedeno u slušanju raznih
nepotvrđenih glasina i razmišljanju o njima.
Čitajte knjige i štampu.
Pokušajte da upražnjavate neke svoje talente za
koje niste imali vremena (slikanje, pisanje pesama, priča, origami, pletenje).
Redovno razgovarajte sa prijateljima i porodicom
telefonom. Napravite Skype, Vajber ili WhatsApp grupe sa prijateljima,
porodicom, rođacima i sa njima dnevno komunicirajte. Imaćete osećaj sigurnosti
da neko brine za vas i da vi brinete za nekog, imaćete osećaj odgovornosti da
vi brinete o nekom.
Još neke aktivnosti koje
možete da radite u izolaciji:
Pokušajte da sredite stare fotografije.
Sredite vaš kuvar, možete ga ubaciti u kompjuter
i ostaviti svojoj deci ili podeliti ga sa prijateljima.
Za one koji koriste Internet i kompjuter, već
imaju redovne aktivnosti kao što su igranje šaha, saveti o šivenju itd.
Važno je da vam dan bude
organizovan i da vam vreme bude struktuirano kako bi sačuvali fizičko i
mentalno zdravlje.
POŠTUJTE LJUDSKU…
Bezbednost
Trudite se da
vaši postupci ne naštete ljudima ili da ih ne izlože dodatnim rizicima (ako ste
bolesni ne idite na posao i u posete drugim ljudima, nemojte da pravite zalihe
koje su nepotrebne i time dovodite u direktnu opasnost druge osobe koje nisu u
mogućnosti da nabave potrepštine, ali i indirektno vi dovodite i sebe i svoju
porodicu u opasnost, jer ako vaš komšija ni saradnik nemaju dezinfekciono
sredstvo to je rizik i za vas).
Pobrinite se,
najbolje što možete, da su odrasli i deca kojima pomažete bezbedni i zaštitite
ih od fizičkog ili psihološkog povređivanja (obavezno perite ruke, držite
razmak minimum jedan metar od drugih, kijajte I kašljite u maramicu ili rukav
koristite zaštitnu opremu kad god je to neophodno).
Dostojanstvo
Tretirajte ljude
s poštovanjem i u skladu s njihovim kulturnim i društvenim normama (ukoliko je
neko inficiran nemojte ga stigmatizirati).
Prava
Pobrinite se da
ljudi pravedno i bez diskriminacije imaju pristup informacijama i pomoći
(vodeći računa o svojoj i bezbednosti druge osobe).
Pomozite ljudima
da dobiju pomoć koja je na raspolaganju.
Delujte samo u
najboljem interesu svake osobe s kojom stupite u kontakt (vodeći računa o
preporukama kako se ponašati i zaštiti se).
Literatura:
American
Psychological Association (2020). Speaking of Psychology: Coronavirus Anxiety.
Pruzeto s https://www.apa.org/research/action/speaking-of-psychology/coronavirus-anxiety
(pristupljeno 14. marta 2020.)
Center
for the Study of Traumatic Stress (CSTS). Mental Health and Behavioral
Guidelines for Response to a Pandemic Flu Outbreak. Preuzeto s
https://www.cstsonline.org/resources/resource-master-list/mental-health-and-behavioral-guidelines-for-response-to-a-pandemic-flu-outbreak
(pristupljeno 14. marta 2020.)
Inter-Agency Standing Committee IASC Reference
group for Mental Health and Psychosocial Support in Emergency Settings.
Briefing note on addressing mental health and psychosocial aspects of COVID-19
OutbreakVersion 1.0 (2020)
BEOGRAD, 18. marta (Tanjug) – Predsednik pokrajinske vlade Igor Mirović kaže da na teritoriji Vojvodine trenutno ima 12 zaraženih novim korona virusom, a da je Kikinda jedan od najugroženijih gradova na teritoriji AP Vojvodina.
On je najavio pojačane kontrole onih koji moraju da budu u izolaciji po rešenju sanitarnih inspektora.
“Najteži pacijenti na Infetivnoj klinici u KC Vojvodina dolaze iz Kikinde”, naveo je Mirović za TV Prva i dodao da su u tom gradu zatvoreni svi gostiteljski objekti, da će raditi samo radnje prehrambene robe i apoteke.
Kako kaže, broj obolelih će rasti i Srbija mora biti spremna za za svaki scenario.
U prvim borbenim linijama danas su, kako je rekao, zdravstveni radnici, sanitarni inspektori, policija, vojska.
Mirović navodi da će ove nedelje u Vojvodini biti zaposleno još 10 sanitarnih inspektora, kao i da je imao sastanak sa načelnicima policijskih uprava, jer je najvažnija stvar nadzor nad ljudima koji imaju rešenje sanitarnih inspektora da moraju da budu u izolaciji.
“Policija je dobila spisak ljudi koje moraju da kontrolišu. U dosadašnjim proverama oko 20 odsto ljudi, koji imaju rešenje sanitarnih inspektora, nije bilo kod kuće. Policija je preduzela i dodatne mere”, rekao je Mirović.
On je nagalsio da će se danas ukljuciti i vojska, koja će u nekim situacijama menjati policiju.
Biće pojačana kontrola onih koji moraju da budu kod kuće.
OD SUTRA NA SNAZI POTPUNA ZABRANA KRETANJA ZA STARIJE OD 65 GODINA, ZA OSTALE OD 20 DO 5H
Beograd,
17. mart 2020.
Predsednik
Republike Srbije Aleksandar Vučić saopštio je da je Vlada Srbije na večerašnjoj
sednici donela teške odluke čiji je cilj zaštita zdravlja građana, među kojima
je odluka da se sutra od 10 časova zabrani izlazak na ulice građanima starijim
od 65 godina u gradovima, kao i starijim od 70 godina u ruralnim i sredinama sa
manje od 5.000 stanovnika.
Vučić je
rekao da je druga mera veoma oštra i odnosi se na sve ostale građane, koji od
sutra, u periodu od 20 časova uveče do 5 časova ujutru, neće smeti da budu na
ulici.
Od ove
zabrane izuzeti su oni koji su na radnom zadatku, kao i oni koji rade treću
smenu, dodao je predsednik.
On
je rekao da su ove nove, rigorozne mere, donete u cilju borbe protiv širenja
virusa korona u našoj zemlji.
Predsednik
je istakao da se Srbija suočava sa neverovatnim izazovima, kao i mnoge druge
zemlje u Evropi, i objasnio da se mere donose u skladu sa tim, ali i zbog
činjenice da nismo uspeli da obezbedimo punu disciplinu neophodnu da se smanji
stepen ugroženosti i rizika za stanovništvo.
Doneli
smo nepopularne odluke, ali će obe značiti zaštitu života ljudi, kao i to da mi
jasno pokazujemo da nam je jedino stalo do toga da sačuvamo ljudske živote u
zemlji, pravo na budućnost, naše roditelje, penzionere, rekao je Vučić.
Predsednik
je objasnio da se druga mera tiče svih građana, izuzev starijih od 65 godina,
koji uopšte ne smeju na ulice, i znači da niko ne može da bude u vremenskom
periodu od 20 časova do 5 časova ujutru na ulici sem nadležnih organa, i to
samo onih koji su na zadatku, ili onih koji imaju radnu obavezu u trećoj smeni.
On
je ponovio da se nove mere uvode kako bi se sprečilo dalje širenje virusa, i
saopštio da je danas u Italiji umrlo 345 ljudi.
Prema
njegovim rečima, Španija je 5. marta imala troje mrtvih, bili su tada skoro kao
mi danas koji nemamo žrtava, ali je pitanje trenutka kada će ih biti, a samo
desetak dana kasnije, odnosno danas, imaju 510 mrtvih.
Španija
ima taj uspon veći nego u Italiji. Situacija u Francuskoj je užasno teška, vrlo
teško je u Nemačkoj, Austriji, Sloveniji, a sve teže je i u Grčkoj. Nadam se da
će Hrvatska uspeti da se izbori sa ulaskom koronavirusa u bolnice. To je
razorilo Italiju, a i nama je najveća i najteža opasnost, upozorio je Vučić.
On
je istakao da ovakve, najteže mere, do danas nisu uveli ni oni koji su suočeni
sa težom situacijom, ali da naša zemlja to čini znajući da je to jedini način
da se suprotstavi koronavirusu.
Molim
da ljudi razumeju. Imao sam lično iskustvo sa donošenjem teških mera i kod
poplava i kada je državu trebalo izbaviti iz bankrotstva. Samo najtežim merama
može da se postigne rezultat, jer se teška bolest ne leči aspirinom, poručio je
predsednik.
Vučić
je naveo da su najveća žarišta u Srbiji tri grada koja su značajno pogođena –
Beograd, Kikinda i Niš, a nešto manje Čačak.
On
je rekao da jedan deo poljoprivrednog stanovništva između 65 i 70 godina mora
da obavi setvu kukuruza, soje i repe, ali da je neuporedivo manje izložen
riziku.
Predsednik
je uputio molbu najstarijim građanima da to razumeju i da razmisle o tome zašto
bi država ovo radila, osim ako nije krajnja nužda.
Vučić
je ponovio da se to radi da bismo zaštitili živote starih i da će zato biti
organizovane lokalne samouprave svuda gde je moguće.
Napravićemo
izuzetak, pokušaćemo da do svih domova dođemo preko mladih ljudi, a tamo gde ne
uspemo otvorićemo prodavnice za te penzionere koji ne budu mogli da dobiju
pomoć, naveo je predsednik Srbije.
Otvorićemo,
kako je objasnio, supermarkete samo za njih između 4 i 7 nedeljom ujutru,
obezbedićemo im masku i razmak između njih da mogu da kupe potrepštine za
narednih sedam dana, da niko ne ostane gladan i bez namirnica.
Vučić
je saopštio i da više ne teku nikakve izborne radnje za izbore za narodne
poslanike raspisane 4. marta, kao i da više nema nikakvih izbornih blokova.
To
je dogovor postignut danas i ja sam zahvalan svim ljudima koji su pokazali
želju da učestvuju na izborima. Imamo jedinstven stav po tom pitanju. Izbori za
nas ne postoje dok se borimo sa koronom. Kada se to završi, zajedno ćemo
dogovoriti datum izbora, rekao je predsednik nakon razgovora sa predstavnicima
izbornih lista danas popodne.
Ni
o kakvim datumima nismo hteli da govorimo, to je jednoglasan stav svih učesnika
današnjeg sastanka, a kada se završi borba sa ovom najvećom pošasti savremenog
sveta od Drugog svetskog rata do sada, onda ćemo se posvetiti politici i svemu
drugom, preneo je on.
Ovo
radimo zato što je to naša obaveza, jer smo izabrani da zaštitimo živote ljudi,
rekao je Vučić
TOKOM DANA SEDAM POZITIVNIH, UKUPNO 72 POTVRĐENA SLUČAJA COVID 19
Opovo,
17. mart 2020;
U
Republici Srbiji je do 18 časova 17. marta 2020. godine registrovano ukupno 72
potvrđena slučaja COVID 19.
Od
poslednjeg izveštaja do 18 časova, 17. marta 2020. godine testirani su uzorci
39 osoba od kojih je 7 pozitivnih i 32
negativnih na novi korona virus.
U kućnoj izolaciji nalaze se tri osobe sa
lakšom kliničkom slikom, dok su četiri osobe zadržane na bolničkom lečenju, bez
komplikacija, stabilnog opšteg stanja.
Do 18 časova 17. marta 2020. godine, u
nacionalnoj referentnoj laboratoriji Instituta Torlak testirano je ukupno 374
osoba koje su ispunjavale kriterijume definicije slučaja.
