Renoviranje javnih objekata: šta sve stoji iza troškova i rokova radova?
Kada čujete da je škola u vašem kraju zatvorena zbog renoviranja, ili da dom zdravlja neće raditi nekoliko meseci jer se sređuje, prva reakcija većine građana obično je – koliko to košta i zašto to traje tako dugo? Ta pitanja su potpuno opravdana, jer se takvi radovi finansiraju upravo iz naših poreza. Ipak, retko ko zna šta se zaista krije iza cifara koje vidimo u budžetu i zbog čega se rokovi stalno pomeraju.
Renoviranje javnih objekata nije samo pitanje farbe i novih prozora. To je proces u kojem se prepliću izbor materijala, zakonske procedure, nepredviđeni kvarovi i pritisci da se sve završi što pre. Ako želite da razumete zašto se na kraju plaća više i čeka duže, važno je da znate šta se sve dešava iza zatvorenih vrata gradilišta i kancelarija.
Zašto materijali prave razliku u budžetu?
Građani često misle da se prilikom renoviranja biraju skuplji materijali kako bi se potrošilo više novca. Ali realnost je drugačija. Kada se recimo postavi izdržljiv i prirodan parket u fiskulturnoj sali, on može trajati decenijama i izdržati hiljade učenika koji svakodnevno prolaze kroz tu salu.
Da se umesto toga izabere jeftiniji laminat, on bi već nakon nekoliko godina morao da se menja, što znači novi trošak i novo zatvaranje sale.
Drugim rečima, ulaganje u kvalitetne materijale nije rasipanje, već ušteda na duge staze. Najveća greška je kada se štedi na stvarima koje moraju trajati, jer se posle plaća još više. Zato je važno da građani znaju da izbor skupljeg rešenja često znači sigurnost da objekat neće opet morati da se renovira za pet godina.
Važno je i da znate da škole, bolnice i sportske hale moraju da zadovolje stroge propise o bezbednosti i higijeni. To dodatno podiže cenu radova, ali to su standardi koje svi mi očekujemo – da naša deca budu bezbedna, a pacijenti u zdravom okruženju.
Zašto sve ide sporo?
Jedan od glavnih razloga zašto renoviranja kasne jeste procedura javnih nabavki. Zakon kaže da se izvođači radova i dobavljači materijala moraju birati kroz konkurs. Ideja je dobra – da se spreči korupcija i da se pronađe najbolja ponuda. Ali u praksi to često znači mesecima čekanja, gomilu papirologije i poništene tendere.
Problem je i u tome što se posao često dodeljuje onome ko ponudi najnižu cenu. To na papiru deluje dobro, ali u stvarnosti može da znači da posao dobije firma koja nema dovoljno radnika ili iskustva. Rezultat? Kašnjenja, nekvalitetni radovi i dodatni troškovi. Građani to vide kao „prelivanje novca“, ali u pitanju je sistem koji više vodi računa o formi nego o suštini.
Važno je znati da se i najbolja namera može pretvoriti u problem ako procedura traje predugo. Za to vreme, objekat ostaje zatvoren, a ljudi ostaju bez usluga koje su im potrebne. Javne nabavke štite transparentnost, ali istovremeno usporavaju ceo proces – i tu leži jedan od najvećih problema sistema.
Šta se otkrije tek kad počnu radovi?
Mnogo puta ste čuli da je renoviranje poskupelo jer su se „otkrili dodatni problemi“. I to deluje kao izgovor. Međutim, istina je da se dok zidovi ne počnu da se ruše i podovi da se skidaju – ne može uvek znati pravo stanje objekta.
U starim zgradama često se pronađu dotrajale instalacije, vlaga u zidovima ili konstrukcijske pukotine. Ako se ti problemi ne reše odmah, sve novo što se ugradi propada za nekoliko godina. Na primer, ako se otkrije da su elektroinstalacije potpuno neupotrebljive, one moraju da se zamene, iako to nije bilo predviđeno u početnom planu.
To znači više vremena i više novca, ali i sigurnost da objekat neće biti opasan za korišćenje.
Iako zvuči kao loše planiranje, ovakvi problemi su deo realnosti svakog ozbiljnog renoviranja. Građani treba da znaju da ti „skriveni kvarovi“ često nisu izmišljeni, već su posledica decenija neodržavanja javnih zgrada.
Kada politika diktira brzinu?
Jedna od stvari koje najviše nerviraju građane jesu stalna pomeranja rokova. Često se radovi obećaju do početka školske godine ili do važnog datuma, pa se na kraju kasni mesecima. Razlog tome nije samo loša organizacija – često je u pitanju politički pritisak.
Da bi se pokazali rezultati pred izbore ili pred neku svečanost, obećavaju se rokovi koji nisu realni. Izvođači onda rade u nemogućim uslovima, a građani dobijaju objekat koji ili nije završen na vreme, ili je urađen brzopleto. Građani plaćaju cenu preambicioznih obećanja.
Pored toga, i vremenski uslovi igraju ogromnu ulogu. Zimi mnogi radovi ne mogu da se izvode, a u proleće i leto firme su preopterećene. Jedna kišna nedelja može da pomeri ceo projekat. Kada se na to doda administracija i javne nabavke, jasno je zašto realni rokovi retko odgovaraju onima koje slušamo u vestima.
Gde zapravo odlazi novac?
Kada čujemo da renoviranje košta nekoliko miliona evra, većina ljudi pomisli da je novac otišao na skupu fasadu ili luksuzne materijale. Ali struktura troškova je daleko složenija. Novac se raspodeljuje na projektovanje, nadzor, radnu snagu, poreze i nepredviđene radove.
Projektna dokumentacija i zakonski nadzor mogu koštati stotine hiljada evra, jer su obavezni po zakonu. Plata građevinskih radnika i majstora danas je veća nego pre, jer ih na tržištu nema dovoljno. To znači da cena radne snage raste, što se odražava na konačan račun.
Građani to retko vide, ali veliki deo novca ne ide na materijale, već na „nevidljive“ stavke.
Zbog toga je transparentnost ključ. Ako se građanima pokaže precizno gde ide svaki dinar, smanjiće se prostor za sumnje i kritike. Ali dokle god taj uvid izostaje, javnost će i dalje verovati da se novac troši neracionalno.
Renoviranje javnih objekata nije jednostavna priča o majstorima i materijalima. To je složen proces u kojem se prepliću zakoni, politika, nepredviđeni kvarovi i realni tehnički problemi. Građani često vide samo kašnjenje i cifru, ali iza toga stoji mnogo složeniji mehanizam.
Ako želimo da budemo realni, moramo prihvatiti da je obnova starih zgrada nužna i da kvalitet košta. Ali isto tako, imamo pravo da tražimo veću transparentnost i realnije rokove, jer upravo mi plaćamo te radove.
FOTO:
https://www.pexels.com/photo/bamboo-scaffolding-in-hong-kong-construction-site-33691136/
Radnici na gradilištu.
https://www.pexels.com/photo/close-up-shot-of-people-running-indoors-7337615/
Deca trče u sali sa fizičko.
