by Glas Opova | 10.09.2025. | DRUŠTVO
Promena narativa o samoubistvu”
Samoubistvo je veliki javnozdravstveni problem sa dalekosežnim društvenim, emocionalnim i ekonomskim posledicama. Procenjuje se da trenutno postoji više od 700.000 samoubistava godišnje širom sveta, a svako samoubistvo duboko utiče na mnogo više lјudi. Samoubistvo ostaje kritično globalno pitanje koje pogađa pojedince i zajednice širom sveta.
Jedan od 100 smrtnih slučajeva u svetu posledica je samoubistva. Samoubistvo može uticati na svakog od nas. Svako samoubistvo je poražavajuće i ima dubok uticaj na one oko njih. Međutim, podizanjem svesti, smanjenjem stigme oko samoubistva i podsticanjem aktivnosti zasnovanih na dokazima, možemo smanjiti slučajeve samoubistava širom sveta. Svetski dan prevencije samoubistava prilika je za podizanje svesti o samoubistvu i promovisanje akcija kroz proverene pristupe koji će smanjiti broj samoubistava i pokušaja samoubistva na globalnom nivou.
Promena narativa o samoubistvu ima za cilj da inspiriše pojedince, zajednice, organizacije i vlade da se uključe u otvorene i iskrene diskusije o samoubistvu. Pokretanjem ovih vitalnih pitanja možemo srušiti barijere, podići svest i stvoriti bolјu kulturu razumevanja i podrške.
Sprečavanje samoubistva je često moguće i svako je ključni igrač u prevenciji!
Kroz određene aktivnosti možete učiniti da nekome taj mali doprinos i razlika bude presudna u najmračnijim trenucima – kao član društva, kao dete, kao roditelј, kao prijatelј, kao kolega ili kao komšija. Svi možemo odigrati ulogu u pružanju podrške onima koji doživljavaju samoubilačku krizu ili onima koji su ožalošćeni samoubistvom.
Samoubilačke misli su složene. Faktori i uzroci koji dovode do samoubistva su brojni i komplikovani. Nijedan pristup ne funkcioniše podjednako za sve. Ono što znamo je da postoje određeni faktori i životni događaji koji mogu učiniti nekoga senzitivnijim na samoubistvo, a stanja mentalnog zdravlja, poput anksioznosti i depresije, takođe mogu doprineti. Ljudi koji imaju samoubilačke misli mogu sebe doživeti kao da su zarobljeni ili kao teret za svoje prijatelje, porodicu i one oko sebe, pa se stoga osećaju kao da su sami i nemaju druge mogućnosti. Pandemija COVID-19 doprinela je povećanju osećaja izolacije i ugroženosti. Stvarajući nadu kroz aktivnosti u zajednici, možemo signalizirati ljudima koji imaju samoubilačke misli da ima nade, da nam je stalo i da ih želimo podržati.
Svakome možete pomoći i pružiti nadu pokazujući da vam je stalo. Svi mi imamo ulogu u sprečavanju samoubistva, nebitno da li je ona mala ili velika.. Kratki razgovori mogu spasiti živote i stvoriti osećaj bliske povezanosti i nade u nekome ko se možda bori.
Stigma je glavna prepreka u traženju pomoći. Promena naracije o samoubistvu kroz promociju nade, može stvoriti saosećajnije društvo u kome će se oni kojima je potrebno osećati ugodnije u traženju pomoći. Svi možemo učiniti nešto da živimo u svetu u kojem je samoubistvo prepoznato i svi možemo učiniti nešto kako bismo to sprečili.
Iskustva i priče ljudi sa doživljenim samoubistvom u bliskom okruženju mogu biti izuzetno moćni u pomaganju drugima da bolje razumeju samoubistvo kao i u podsticanju lјudi da se odluče da podrže nekoga, a pojedincima da sami potraže pomoć. Veoma je važno da osoba koja priča svoju životnu priču o pokušaju samoubistva, zna kako to da učini na način koji je siguran i za nju samu kao i za one koji slušaju tu priču. Lične priče o pojedinačnim iskustvima značajnog emocionalnog stresa, suicidalnim razmišljanjima ili pokušajima, te iskustvima oporavka, mogu ulivati nadu drugima da iako prolaze kroz periode problema ili krize, postoji rešenje. Pojedinci koji dele iskustva o sopstvenoj ožalošćenosti zbog samoubistva u svom bližem okruženju i načinu na koji žive svoju „novu normalnost“, mogu pomoći drugima koji su doživeli samoubilački gubitak da shvate posledice samoubistva i veruju u to da će moći da prežive i sa gubitkom.
U 2023. godini, u Vojvodini zabeležena je najniža stopa samoubistva od 2000. godine – 13,5/100.000 stanovnika.
Rizik od pojave suicidnog ponašanja se može značajno umanjiti ako se brinemo jedni o drugima.
Ako neko u našem okruženju razmišlјa o samoubistvu, ovo mogu biti znaci upozorenja:
- povlačenje u sebe i izbegavanje komunikacije sa drugima,
- iznošenje planova o izvršenju samoubistva,
- završavnje poslova i obaveza, “svođenje računa”,
- stalna briga za sadašnjost i nepostojanje perspektive,
- izražavanje osećanja izolovanosti, usamlјenosti i nerazumevanja,
- osećaj lične neuspešnosti, beskorisnosti i gubitka samopoštovanja,
- stalno vraćanje na probleme za koje ne postoje rešenja ili su van kontrole,
- gubitak osnovne životne filozofije, vere ili sitema vrednosti,
- promena životnih navika i dnevne rutine,
- iznošenje teza o besmislu života,
- česta uplakanost, potištenost i nagle promene raspoloženja,
- sklonost rizičnom ponašanju,
- nezainteresovanost za ličnu higijenu i fizički izgled,
- gubitak interesa za stvari koje su ranije predstavlјale zadovolјstvo.
Osobi koja razmišlјa o samoubistvu prvenstveno treba ponuditi podršku. Treba biti pažlјiv slušalac koji se trudi da razume kroz šta ta osoba prolazi i kako se oseća. To podrazumeva puno topline, strplјenja i ohrabrenja, jer je otpočinjanje razgovora na tu temu ponekad neprijatno i teško. Ako vam osoba kaže da razmišlјa o samoubistvu shvatite je ozbilјno. Nemojte pokušavati da je “razveselite”, ni utešite tako što ćete omalovažiti problem (“ma proćiće ti to”, “nije to tako strašno”). Nemojte se usredsrediti na rešavanje problema (saveti, primeri drugih u sličnim situacijama i dr.) ili držati slovo o vrednosti života i pravu na samoubistvo.
U momentima krize, osobi je teško da sagleda sve mogućnosti za rešavanje aktuelnih problema i alternativna rešenja. Međutim, taj težak unutrašnji osećaj da drugi izlaz, osim samoubistva, ne postoji, nije uvek podjednako intenzivan. Naročito je važno da osoba ima sa kim da razgovara u trenucima kada taj osećaj beznađa postane nepodnošlјiv. To sigurno mogu biti bliske osobe iz okruženja, ali i volonterske i profesionalne službe koje se time bave:
- Hitna medicinska pomoć (u slučaju pokušaja izvršenja samoubistva);
- Nacionalna linija za prevenciju samoubistva (0800/309-309, 00-24 časa);
- Centar za pružanje emotivne podrške osobama u krizi i prevenciju samoubistva „Srce“, na telefon 0800/300-303 (petkom i subotom od 14 do 4 časa, ostalim danima od 14 do 23 časa), putem e-mail-a: vanja@centarsrce.org.rs ili chat-a na: centarsrce.org.
- Izabrani lekar i psihijatar u domu zdravlјa i višim nivoima zdravstvene zaštite (ne čekati da se izgubi snaga za obraćanje za pomoć);
- Psiholozi u domu zdravlјa, klinikama i dr. ustanovama;
by Glas Opova | 9.09.2025. | DRUŠTVO
SAKULE, 9. septembar 2025 – Sakuljani 9. septembra obeležavaju praznik svoga sela. Ovaj praznik je ustanovljen u znak sećanja na dan kada je velika grupa mladih ljudi, među kojima su bile i tri devojke, pridružila partizanskom pokretu i to je bilo jedno od namasovnijih priključenja u srednjem i južnom Banatu.
Tokom Drugog svetskog rata 32 Sakuljana dalo je život za slobodu. U Sakulama podignut je spomenik i spomen-česma u čast svim seljanima koji su stradali u Narodnooslobodilačkoj borbi, posebno na Sremskom frontu 1945.
Ovaj dan se obeležava polaganjem venaca na spomenik i programom u kojem učestvuju učenici osnovne škole
by Glas Opova | 9.09.2025. | DRUŠTVO
BEOGRAD, 9. septembra (Tanjug) – Direktorka Instituta za javno zdravlje “Dr Miloš Jovanović Batut” Verica Jovanović, izjavila je danas da je tokom ovog meseca u Srbiji došlo do porasta broja zaraženih koronavirusom, a da svi slučajevi imaju blage manifestacije. Navela je da je registrovano oko sto slučajeva zaraze. “Tokom ovog meseca je došlo do porasta, ali je to još uvek jako malo. Registrovano je negde oko stotinak pozitivnih slučajeva na SARS-kov-2.
Kada uporedimo taj broj registrovanih pozitivnih slučajeva na kovid u odnosu na prošlu godinu, dolazimo do zaključka da je to značajno, značajno manje”, rekla je Jovanović za RTS. Dodala je da svi slučajevi imaju blage manifestacije, ali da poseban oprez uvek mora da bude kod osoba sa problematičnim imunskim statusom i kod onih sa hroničnim oboljenjima. Jovanovićeva je navela da Institut ulazi u pripreme sezonskog praćenja respiratornih oboljenja, kao i da se grip očekuje u novembru.
“Kada je u pitanju aktuelno epidemiološko stanje, skrenula bih pažnju na sezonu crevnih infekcija koje se kod nas javljaju. One mogu biti izazvane bakterijama i virusima. Kada su bakterije u pitanju, najčešći uzročnik su salmonele koje povezujemo sa hranom koja se konzumira i kampilobakter, a kada su u pitanju virusi navela bih noroviruse i rotoviruse koji su više zastupljeni kod dece, naročite kod dece od jedne do četiri godine”, rekla je Jovanovićeva. Ukazala je da su potrebne opšte mere prevencije i higijena, kao i da je veoma važno praćenje zdravstvenog stanja dece kada se jave virusne infekcije koje počnu sa učestalim stolicama, povišenom temperaturom i da je potrebno da se veoma brzo jave izabranom lekaru, odnosno pedijatru.
by Glas Opova | 9.09.2025. | DRUŠTVO
OPOVO 9. Septembar 2025
U Kulturnom centru Opovo, 16 septembra počeće Nedelja ruskog dečjeg filma „Čarobni svet bajki“, koja će trajati do 19. septembra 2025. godine.
Organizator festivala je Udruženje sunarodnika i prijatelja Rusije „Srbija u srcu – Rusija u duši“ (Opovo), uz finansijsku podršku Fonda „Ruski mir“, Nacionalnog saveta ruske nacionalne manjine u Srbiji i lokalne samouprave opštine Opovo. Podršku u organizaciji pružili su: Federalna državna budžetska ustanova kulture „Gosfilmofond Rusije“ (Moskva) i Kinostudijo „Sojuzmultfilm“, koji su obezbedili filmove–bajke iz Zlatne kolekcije ruskog filma za prikazivanje u Srbiji.
Inspiracija za festival bila je „Nedelja ruskog dečjeg filma u Srbiji“, koja ima dugu tradiciju: prvi put je održana 2013. godine, a već sedmu godinu zaredom ruske bajke raduju srpske mališane, učvršćujući se kao kulturni brend Rusije u Srbiji.
Glavni ciljevi događaja:
Upoznavanje srpske dece sa bogatim nasleđem ruskog kinematografskog i kulturnog stvaralaštva.
Širenje njihovih vidika, razvijanje interesovanja i poštovanja prema ruskoj kulturi.
Stvaranje atmosfere edukativnog i istovremeno svečanog druženja.
Produbljivanje kulturnog dijaloga i jačanje duhovnih i prijateljskih veza između Rusije i Srbije.
Program festivala:
U bioskopu Kulturnog centra Opovo biće prikazani najbolji sovjetski filmovi–bajke u žanru igranog filma: „Tamo, na nepoznatim stazama“, „Oganj, voda i … bakarne trube“, „Varvara lepotica, duga pletenica“, „Mrazko“, kao i animacija za najmlađe — legendarni serijal kinostudija „Sojuzmultfilm“ „Nu, pogodi!“.
Međunarodni likovni konkurs „Čarobni svet bajki“ za mlade umetnike iz celog sveta.
Kreativna radionica „Stvaramo sami animirani film“ za školarce — početnike režisere na temu „Upoznavanje sa ruskim tradicijama i narodnim običajima“ (Pančevo) pod rukovodstvom magistra umetničke i filmske pedagogije Nadežde Markalove.
Književni konkurs za školarce — mlade pisce „Napiši svoju bajku“ (Opovo). Koordinator događaja — Anita Milanov, profesor srpskog jezika i književnosti.
Edukativna radionica „Vaspitni uticaj bajke na decu“ (Baranda), moderator — naša sugrađanka iz Barande, književnica Nada Kljajić.
Tradicionalno se priprema i svečana ceremonija otvaranja festivala — koncertni nastup estradno–plesnog studija „Mon Miraž“ (Subotica). Publika će videti muzičku inscenaciju ruske narodne bajke „Vuk i sedam jarića“, koja stvara atmosferu čarolije i mašte.
Takođe, u programu je i „Kolo prijateljstva“: raskošan scenski kaleidoskop inspirisan ruskom muzikom, plesovima i likovima. Pod rukovodstvom koreografa Olge Pugačove na sceni će oživeti motivi velike ruske kulture — od razigranih plesova do veličanstvenih kola, koja simbolizuju jedinstvo i snagu tradicije.
Zvanično otvaranje festivala planirano je za 16. septembar u 13:00 u bioskopu Kulturnog centra Opovo.
„Ove godine sam posebno srećna što smo zahvaljujući direktoru Predstavništva Gosfilmofonda Rusije u Moskvi Dmitriju Alimovu, koji je ljubazno ustupio divne sovjetske filmove, kao i uz podršku Fonda Ruski mir i NSRNM-a u Srbiji, uspeli da pripremimo prevode filmova na srpski jezik kako bismo upoznali srpske gledaoce sa domaćim ostvarenjima i junacima ruskih bajki, koje milioni sovjetskih gledalaca od detinjstva nose u srcu.
Kao organizator ovog kulturnog događaja veoma mi je drago što se tradicija održavanja dečijeg filmskog festivala „Čarobni svet bajki“ nastavlja. On značajno doprinosi kulturnom životu naših mlađih sugrađana, formira istinske vrednosti potrebne za harmoničan razvoj mlađe generacije, a takođe učvršćuje iskreno prijateljstvo između bratskih naroda Rusije i Srbije“, — rekla je Žana Knežević u ime udruženja „Srbija u srcu – Rusija u duši“ uoči festivala.
„Želim da naglasim: ulaz na sve projekcije je BESPLATAN! Pozivamo sve naše sugrađane — i mlade i odrasle, da makar na jedan sat ponovo zakorače u detinjstvo, urone u atmosferu humora, dobrote i čarolije. Dobro došli! Sa nestrpljenjem vas očekujemo!“
Kompletan program festivala možete pogledati na Facebook stranici društva:
https://www.facebook.com/srbijausrcurusijaudusi/ i na sajtu www.glsasopova.rs
by Glas Opova | 8.09.2025. | Poljoprivreda
Izvor: Vlada AP Vojvodine
NOVI SAD, 8. Septembar 2025
Predsednica Pokrajinske vlade Maja Gojković uručila je danas 623 ugovora vredna 550 miliona dinara poljoprivrednim gazdinstvima sa teritorije AP Vojvodine za sufinansiranje nabavke mašina i opreme u biljnoj i stočarskoj proizvodnji.
Danas su zaključeni ugovori sa 511 korisnika po konkursu za unapređivanje primarne proizvodnje biljnih kultura, a po konkursu za unapređivanje stočarske proizvodnje sa 112 korisnika.
Predsednica je istakla da je reč o dva najznačajnija i najobimnija konkursa u ovoj godini u oblasti poljoprivrede, koji imaju za cilj da dodatno podstaknu domaće proizvođače hrane da obnove svoju opremu i time unaprede radni proces.
Pokrajinska vlada je ove godine opredelila ukupno 550 miliona dinara za bespovratnu finansijsku podršku poljoprivrednim gazdinstvima, od čega je 435 miliona dinara namenjeno za unapređenje primarne proizvodnje biljnih kultura, a 115 miliona dinara za stočarsku proizvodnju.
„Pokrajinska vlada svake godine izdvaja sve više sredstava za sektor poljoprivrede i program podrške za sprovođenje politike seoskog razvoja, unutar čega se i realizuju ova dva konkursa. Za poslednje dve godine, budžet za program podrške za sprovođenje poljoprivredne politike i ruralnog razvoja povećan je za 300 miliona dinara i sada iznosi rekordnih 1,3 milijarde“, istakla je predsednica Gojković.
Predsednica je istakla da je u prethodnih deset godina Pokrajinska vlada izdvojila više od 100 milijardi dinara za razvoj poljoprivrede, od čega veliki deo čine upravo bespovratne subvencije.
„Nastavićemo da radimo i u budžetu za 2026. godinu na obezbeđivanju boljih uslova za vaš rad, kako po ovim konkursima, tako i za programe subvencijionisanja uređenja atarskih puteva, protivgradnih sistema, navodnjavanja i ublažavanja poslednica vremenskih nepogoda“, izjavila je predsednica Pokrajinske vlade.
Dodeli ugovora prisustvovao je i zamenik pokrajinskog sekretara za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo Zoltan Tot
Page 2 of 3,217«12345...102030...»Last »
