Zašto mladi u Srbiji teško nalaze posao i kako to promeniti?
Za Glas Opova Marija Pavlović, Beograd 21. oktobar
Tržište rada u Srbiji u 2025. godini izgleda stabilnije nego prethodnih godina, ali jaz između potreba poslodavaca i onoga što mladi nude i dalje je vidljiv. U II kvartalu 2025. ukupna nezaposlenost je 8,5%, dok je kod mladih 22,8%, što implicira da kvalifikacije, radno iskustvo i orijentacija karijere nisu dovoljno usklađene sa potražnjom poslodavaca.
U ovom tekstu analiziramo razloge zašto mladi teško dolaze do posla i predlažemo mere koje se mogu sprovesti da bi se taj problem rešio.
Koji sektori se najbrže razvijaju i gde trenutno postoji najviše prilika za zapošljavanje?
U Srbiji se poslednjih godina najbrže razvijaju sektori kao što su IT, finansije, građevinska industrija, zdravstvo i turizam. IT sektor je posebno zapažen, jer nudi mnoge prilike za mlade sa tehničkim znanjima. IT kompanija iz Beograda je dobar primer firme koja se bavi poslovima koji su trenutno najtraženiji, što garantuje dugoročan uspeh. Stručnjaci u ovom sektoru postaju ključni za digitalnu transformaciju mnogih industrija, pa su zaposleni u ovom sektoru uvek traženi i dobro plaćeni.
Sektor digitalnog marketinga takođe je u usponu. Sve više firmi prepoznaje važnost online prisustva, pa su potražnja za stručnjacima za SEO, SEM, društvene mreže i analize web sajtova na vrhu liste potreba. Ako želite da privučete više mladih, optimizujte sajt uz ove savete, organizujte specijalizovane obuke i poslove koji omogućavaju brzo uključivanje na tržište rada, uz konkurentne plate i priliku za uspon u karijeri.
Sektori poput zdravstva i turizma, iako stabilni, suočavaju se sa sopstvenim izazovima u zapošljavanju mladih. Potrebna je adaptacija obrazovnog sistema koji treba da pripremi studente za rad u specifičnim industrijama koje brzo rastu i zahtevaju specifične veštine. Mnogi mladi ljudi, iako visokoobrazovani, suočavaju se s izazovima da steknu konkretna iskustva koja su neophodna za nastavak karijere.
www.pexels.com/photo/person-holding-apple-magic-mouse-392018/
Neusklađenost veština i regionalne razlike
Struktura potražnje poslodavaca i obrazovni profili mladih često se ne „sreću“ – posebno u STEM i „teškim“ zanatima, ali i u poslovima analitike, logistike i zdravstva.
U većim centrima (Beograd, Novi Sad, Niš) postoji veća ponuda praksi i početnih pozicija, dok su u manjim sredinama opcije ograničene i često vezane za neformalni rad. To ne znači da su šanse nulte van centara, već da lokalne politike zapošljavanja moraju biti aktivnije.
Podaci Eurofound-a i regionalnih analiza (2024/25) pokazuju da je NEET populacija i dalje izazov i da su „meke“ barijere – slaba karijerna orijentacija, nedovoljno informisanje i motivacija – jednako važne kao i „tvrde“ (nedostatak radnih mesta). Dobar savet je rani karijerni rad već od 2. godine fakulteta – simulacije intervjua, freelancing mini-projekti i kratke specijalizacije.
Reformama treba dodati fokus na zelene i digitalne poslove – energetska efikasnost zgrada, fotonaponske instalacije, circular-economy projekti u proizvodnji, kao i data/BI u malim i srednjim preduzećima.
NEET populacija i rizik od dugotrajne neaktivnosti
Za deo mladih, prepreka nije samo nezaposlenost, nego neaktivnost – nisu ni u obrazovanju, ni u obuci, ni u potrazi za poslom (NEET). Iako potpuno ažurni NEET podaci za Srbiju u 2025. stižu sa odlaganjem, regionalni izveštaji i prethodne serije ukazuju da je učešće NEET mladih i dalje iznad proseka EU i da zahteva ciljane intervencije – povratak u obrazovanje, kratke kvalifikacije i intenzivnu karijernu podršku.
Međunarodni trendovi pokazuju da se psihološke barijere i zdravstveni razlozi često prepliću sa ekonomskim – zato programe treba povezati sa servisima mentalnog zdravlja i socijalne podrške. Globalno niska nezaposlenost „maskira“ visoku nezaposlenost mladih i rast neaktivnosti; rešenja su ulaganja u veštine, karijerno savetovanje i socijalnu zaštitu koja olakšava povratak u aktivnost.
Za dugotrajno neaktivne, ključno je početi od mikro-ciljeva – kratke, modularne obuke (4–6 nedelja), uz novčanu podršku tokom učenja i garantovan razgovor za posao nakon završetka.
Šta poslodavci i institucije mogu da urade?
Poslodavci mogu da definišu junior okvire (kompetencije, očekivanja, plata), standardizuju prakse sa merenim ishodima i uvedu 90-dnevne planove osposobljavanja. U oblastima gde je potražnja najveća (digital, prodaja, logistika, proizvodnja, zelene instalacije), mogu da prepakuju početne poslove i „learn-to-earn“ modele (1 dan obuka + 4 dana rad), uz mentora. Ovakvi modeli skraćuju vreme do pune produktivnosti i smanjuju odlazak kadra.
Obrazovne ustanove mogu da ažuriraju program nastave prema oglasima za posao i alatima koje firme koriste danas. Takođe, da uvedu realne zadatke (projekte sa firmama, case studije) kao obaveznu komponentu.
Za mlade se preporučuje da grade portfolio i targetiraju 20–30 oglasa mesečno sa prilagođenim CV-jem i motivacionim pismom. Globalni i regionalni izgledi u 2025. nisu loši – uz rast od 3,2% u Zapadnom Balkanu, postoji prostor da se popravi stopa zaposlenosti ako se brzo ulaže u veštine.
Problem zapošljavanja mladih u Srbiji 2025. nije samo nedostatak radnih mesta, već pre svega neusklađenost veština, slaba tranzicija i nejednake šanse po regionima. Ako svaka strana uradi svoj deo stopa nezaposlenosti mladih može da padne već u narednim kvartalima. Za još korisnih informacija posetite naš sajt.
