Danas se obeležava Dan srpskog jedinstva, slobode i nacionalne zastave

by Glas Opova | 15.09.2025. | DRUŠTVO

BEOGRAD, 15. septembra (Tanjug) – U Srbiji i u Republici Srpskoj danas se obeležava Dan srpskog jedinstva, slobode i nacionalne zastave u znak sećanja na 15. septembar 1918. godine, kada je srpska vojska probila Solunski front, što je dovelo do raspada saveza Centralnih sila i okončanja Prvog svetskog rata. Kao vid posebnog poštovanja prema herojskim precima koji su potukli neprijatelje 1918. i izborili se za veličanstvenu pobedu Srba u Prvom svetskom ratu, Vlada Srbije je 11. septembra 2020. donela odluku da se nadalje dan proboja Solunskog fronta, 15. septembar, obeležava kao Dan srpskog jedinstva, slobode i nacionalne zastave. Istovetnu odluku donela je i Vlada Republike Srpske. Raspad frontova Centralnih sila, što je izazvano srpskim probojem Solunskog fronta, doveo je do okončanja Prvog svetskog rata, najrazornijeg koji je svet do tada video, odnosno kapitulacije prvo Bugarske i Turske, potom Austrougarske i Nemačke. Pobeda u Prvom svetskom ratu, proboj Solunskog fronta, okončanje Svetskog rata i oblikovanje Kraljevstva Srba, Hrvata i Slovenaca, jedan je najvećih uspeha u celokupnoj istoriji Srba. Pošto je oslobodila prostor Kraljevine Srbije i Beograd, srpska vojska je odmah nastavila oslobađanje sunarodnika, Srba dotadašnje Austrougarske, a onda i drugih južnoslovenskih naroda, čime je ostvaren prethodno zvanično proklamovan cilj oslobođenja i ujedinjenja, i oblikovana je nova zajednička države Kraljevstvo Srba, Hrvata i Slovenaca, odnosno od 1929. Kraljevina Jugoslavija. Nadljudskim naporima, Srbi su Solunski front probili razbijanjem bugarsko nemačkih snaga koje su držale taj deo borbene linije. Proboju je prethodilo masivno artiljerijsko dejstvo, koje je neprekidno trajalo devet sati. Dejstvovalo je približno 2.000 dalekometnih cevi. Vatra strahovite razorne moći trajala je do početka proboja 15. septembra u 5:30 časova. Istovremeno, u toku je bilo postupno primicanje srpskih vojnika ka položajima neprijatelja.

Bio je to mukotrpan uspon ka vrhovima na kojima su Bugari, Nemaci i Austromađari bili utvrđeni. Zatim je usledio juriš, probijanje, žestokim udarima vojnika koji su prethodne sate proveli priljubljeni uz planinske uspone, dok je preko njih neprijatelje tukla artiljerija pripremajući proboj. Potom, pošto je prodor Srba nastavljen velikom brzinom, na zaprepašćenje ne samo neprijatelja nego i saveznika, najslabija karika u lancu Centralnih sila se raspala. Konačno, Bugarska je, pošto su se čitave njene armije predale Srbima, kapitulirala 29. septembra. Austrougarska je kapitulirala, posle Turske, 3. novembra. Potpisivanje primirja s Nemačkom, na Zapadnom frontu, 11. novembra, označilo je kraj Prvog svetskog rata. Valjana ilustracija stanja duhova tih dana izvesno jeste obraćanje nemačkog cara Vilhelm II bugarskom monarhu Ferdinandu, u kojem je stajalo da je sramno što je, kako se izrazio, 60.000 Srba odlučilo ishod rata. Na Solunskom frontu nalazile su se inače srpske, francuske, britanske i italijanske trupe, uz nešto Grka, kao i Rusi, do poslednjih meseci 1917. godine, koji su se posle revolucionarnih događaja u Rusiji te godine pobunili, pa je ta formacija rasformirana. Najbrojniji su bili Francuzi, znatnim delom trupe iz kolonija. Sa druge strane, na suprotnoj strani fronta bile su utvrđene nemačke, bugarske i austrougarske trupe, pri čemu su Bugari bili najbrojniji. Solunski front ustrojen je posle neuspeha Galipoljske operacije. Bio je to pokušaj Britanaca da zaposednu poluostrvo koje kontroliše Dardanele, čime bi put ka Carigradu bio otvoren. Turci su međutim uz izvesnu pomoć Nemaca uspešno odbili invazione britanske trupe na Galipolju. I ovde su većinu britanskog kontigenta sačinjavale trupe iz kolonija, uglavnom iz Australije i Indije. Potom, iskrcavanjem oktobra 1915. u Solunu dve francuske i jedne britanske divizije započelo je obrazovanje novog fronta u zaleđu tog grada. Srbi, koji su se do tada oporavljali na Krfu, od marta do polovine maja 1916. posle tragičnog povlačenja preko planinskih vrleti od Kosova i Metohije put Jadrana, u zimu 1915/1916. prebačeni su takođe u zaleđe Soluna. Bilo ih je, koliko se zna, 6.025 oficira i 124.190 vojnika. Solunski front, ukupne dužine oko 600 kilometra, nazivan i Balkanski, Makedonski ili Južni, podrazumevao je potez od Jadransko-jonske obale, nešto severnije od Valone, na istok do Dedeagača na egejskoj obali, današnjeg Aleksandrupolisa. Srbi su na Solunskom frontu prve ozbiljne pobede postigli septembra 1916. zaposedanjem Kajmakčalana, čime su oslobođene prve stope porobljene otadžbine, a onda i oslobađanjem Bitolja novembra 1916. Jedna od posledica Boja na Kajmakčalanu bilo je i rasformiranje Treće srpske armije 28. marta 1917. usled strahovitih gubitaka. Ostatak ljudstva prekomandovan je potom u Prvu i Drugu armiju. Juna 1918. Franše d`Epere, glavnokomandujući savezničkih snaga na Solunskom frontu, tokom sastanka sa regentom Aleksandrom Karađorđevićem i srpskim generalima usaglasio je veliku ofanzivu koja se dogodila sredinom septembra 1918. Proboj je izvršen na sektoru Dobro polje – Veternik – Kozjak, gde su se nalazili Srbi, kojima je određen težišni udar prilikom proboja. Prva i druga srpska armija, odnosno šest pešadijskih i jedna konjička divizija, ojačane su sa dve francuske pešadijske divizije. Prvom srpskom armijom komandovao je general Petar Bojović, Drugom, vojvoda Stepa Stepanović. Komandant Štaba bio je vojvoda Živojin Mišić.

U to vreme, Srba je na Solunskom frontu bilo do 140.000, od čega su približno 25.000 bili dobrovoljaci, gotovo isključivo Srbi sa prostora Austrougarske, delom iz zarobljeništva iz Rusije, a delom iz Amerike. U završnoj fazi rata, po savremenim svedocanstavima, dobrovoljci su bili najborbeniji element srpske vojske. Proboj je ostvaren od 15. do 17. septembra 1918. godine na frontu dveju bugarskih divizija. Prvobitna namera savezničke komande, vojni cilj, bilo je ovladavanje dolinom Vardara. Žestoko napredovanje Srba sve je međutim promenilo. Tako je namesto prvobitnih, ograničenih ciljeva, usledio žestok prodor na sever. Pošto je Beograd je oslobođen 1. novembra, sledilo je dalje napredovanje srpske vojske, pre svega s ciljem oslobođenja Vojvodine, a onda i na zapad, put Karavanki, Rijeke, Dalmacije, Prekmurja. Čin vojvode, za uspešno rukovođenje probojem i ofanzivom, dobio je general Petar Bojović. Vrhunac srpskih pobeda bile su odluke Srba iz do tada neoslobođenih krajeva da se prisajedine Srbiji. Vojvodina je prisajedinjenje Kraljevini Srbiji proglasila 25. novembra 1918. pri čemu je Srem na Skupštini u Rumi istovetnu odluku doneo dan ranije. Crna Gora je prisajedinjenje proglasila 26. novembra. Regent Aleksandar Karađorđević 1. decembra 1918. u palati Krsmanović na Terazijama u Beogradu, proglasio je stvaranje Kraljevstva Srba, Hrvata i Slovenaca, čime je ostvareno ujedinjenje kojem su težile generacije. Ove godine, Dan srpskog jedinstva, slobode i nacionalne zastave, odnosno godišnjica herojskog proboja Solunskog fronta, obeležava se i velikom vojnom paradom “Snaga jedinstva” 20. septembra u Beogradu.

Visok krvni pritisak mogla bi da snizi šolja crvenog napitka dnevno, kažu stručnjaci

by Glas Opova | 14.09.2025. | DRUŠTVO

Izvor: eKlinika
Ako se visok pritisak „zapusti“ i ne leči duže vreme, može da dovede do ozbiljnih zdravstvenih stanja, pre svega do srčanog i moždanog udara.

Šolja određenog crvenog napitka dnevno mogla bi da snizi visok krvni pritisak, pokazali su rezultati studije sprovedene na 481 osobi. Istraživanje je otkrilo da određeni prirodni napici poboljšavaju i dijastolni i sistolni krvni pritisak, kao i nivo holesterola, a pre svega je reč o soku od paradajza.

Visok pritisak predstavlja rizik od srčanog i moždanog udara

Visok krvni pritisak označava stanje kada srce radi više nego obično, odnosno više pumpa krv unutar tela nego inače. Ako se pritisak ne leči duže vreme, može da dovede do ozbiljnih zdravstvenih stanja, jer tako dodatno opterećuje određene organe. Tu se, naravno, misli na veći rizik od srčanog i moždanog udara. Kao i mnoga stanja, ishrana je faktor koji doprinosi visokom krvnom pritisku, poznatom i kao hipertenzija.

Kao što se zna, česti krivac za hipertenziju je so, jer natrijum uzrokuje da telo zadržava vodu, što povećava pritisak na zidove krvnih sudova. Stoga, promena ishrane takođe može da pomogne u snižavanju krvnog pritiska, a ovde se pre svega misli na redovno konzumiranje soka od paradajza.

Sok od paradajza poboljšava zdravlje srca

Istraživači ističu da postoje stalni dokazi, koji ukazuju da šolja soka od paradajza, koji se pije svaki dan, može da poboljša zdravlje srca. Studija objavljena u Food Science and Nutrition pokazala je da su osobe sa faktorima rizika od srčanih bolesti, koje su svakodnevno pile sok od paradajza, imale poboljšana očitavanja dijastolnog i sistolnog pritiska. Savet je da se koristi neslani sok od paradajza kako bi se smanjio suprotan uticaj natrijuma.

U istraživanja je učestvovala 481 osoba iz Kurijame u Japanu. Godinu dana dobijali su neslan paradajz sok koliko su želeli, a prosečna količina je bila 215 mililitara dnevno po osobi, što je nešto manje od jedne šolje. Od učesnika studije, 260 je učestvovalo u detaljnoj studiji faktora njihovog životnog stila, pri čemu je prosečna starost bila 56 godina za muškarce i 58 za žene.

Likopen i beta-karoten smanjuju rizik za visok pritisak, aterosklerozu i visok holesterol

Istraživanja su takođe otkrila da ishrana bogata paradajzom i proizvodima od paradajza, kao što je sok, može da smanji rizik od određenih hroničnih bolesti, a pre svega da poboljša faktore rizika od srčanih bolesti te se stoga paradajz već tradicionalno dovodi u vezu sa poboljšanim zdravljem srca.

Likopen iz proizvoda od paradajza, koji se uzimaju u dozama većim od 25 mg dnevno, snižava nivo „lošeg“ LDL holesterola za oko 10 odsto i značajno smanjuje krvni pritisak. Jedna šolja (240 ml) soka od paradajza obezbeđuje približno 22 mg likopena, na primer.