by Glas Opova | 21.10.2025. | SPORT
OPOVO, 21. oktobar 2025 – Mladi srpski streličar Matvej Jevtić iz Sefkerina ostvario je još jedan izvanredan rezultat, ovog puta na međunarodnom turniru Samoborski Grand Prix, održanom 18. oktobra u Samoboru, u Hrvatskoj.
Takmičenje je bilo namenjeno mlađim kategorijama, a odvijalo se u hali na distanci od 18 metara. Učestvovali su mladi streličari iz Srbije, Hrvatske, Italije, Slovačke i Bugarske, ukupno 36 takmičara uzrasta do 15 godina.
U izuzetno jakoj konkurenciji, Matvej Jevtić je zauzeo prvo mesto u kategoriji dečaka koji gađaju složenim lukom, pokazavši odličnu formu i stabilnost tokom čitavog takmičenja.
Posebno vredan pomena je i njegov novi državni rekord — 566 krugova od mogućih 600, čime je oborio svoj sopstveni rekord iz prošle godine koji je iznosio 551 krug.
Ovim rezultatom mladi streličar iz Srbije nastavlja da potvrđuje svoj talenat i konstantan napredak, a njegovi uspesi predstavljaju podstrek za dalji razvoj mladih streličara u našoj zemlji.
by Glas Opova | 21.10.2025. | DRUŠTVO
Ekonomija manjih gradova i ruralnih područja u Srbiji dugo je bila u senci urbanih centara. Mnoge industrije koje su nekada činile osnovu lokalnih privreda danas su zapostavljene ili potpuno ugašene, a sa tim je opala i zaposlenost u tim regionima. Ipak, poslednjih godina pojavljuje se trend revitalizacije zaboravljenih sektora, koji uz inovativne pristupe i podršku lokalne zajednice ponovo postaju šansa za razvoj i stabilnost ekonomije.
Ovaj tekst analizira potencijal starih industrija, od zanata i poljoprivrede do lakih proizvodnih pogona, u funkciji ekonomske revitalizacije. Poseban fokus stavljen je na to kako organizacija i motivacija radnika, kao i inovativni pristupi, mogu doprineti stvaranju održivih i profitabilnih modela poslovanja u lokalnim zajednicama.
Revitalizacija zanatskih i industrijskih delatnosti
Mala i srednja mesta u Srbiji decenijama su živela od lokalnih industrija koje su u jednom trenutku gotovo nestale. Fabrike, zanati i radionice koje su zapošljavale stotine ljudi s godinama su zatvarane, a lokalne ekonomije gubile su stabilnost. Ipak, danas se sve više pokazuje da ove „zaboravljene“ industrije mogu ponovo postati pokretači razvoja i novih prilika za zajednicu.
Mala proizvodnja i zanatske radionice, koje su nekada bile stub lokalnih ekonomija, sada se kroz ovakve primere revitalizuju i privlače nove investicije. Aktivnosti poput edukacije mladih, implementacije modernih tehnologija i inicijativa kao što je team building za firme doprinose motivaciji radnika i povećanju produktivnosti.
Kombinacija tradicije i savremenih pristupa omogućava starim industrijama da postanu konkurentne i profitabilne u današnjem tržišnom okruženju.
Jedan od najslikovitijih primera dolazi iz Knjaževca, nekada centra obućarske proizvodnje. Fabrika Falc East, nekada poznata kao „Leda“, deo je italijanske kompanije Falc Spa i danas proizvodi luksuznu obuću za evropsko i svetsko tržište. Ovaj pogon godišnje proizvede oko milion pari obuće, kombinujući tradiciju sa savremenim standardima proizvodnje i izvoza.
Pored velike fabrike, lokalni zanati se takođe obnavljaju kroz manje firme koje čuvaju autentični dizajn i tehnike izrade. Ovi primeri pokazuju kako male i srednje firme mogu dati novi život zaboravljenim industrijama, obezbediti radna mesta i doprineti lokalnoj privredi.
Osim toga, U Vojvodini i drugim delovima Srbije, stari zanati poput tkanja, grnčarstva, izrade opanaka i kovačkog zanata doživljavaju preporod. Ovi zanati ne samo da čuvaju kulturno nasleđe, već i doprinose ekonomskom razvoju kroz turizam i prodaju autentičnih proizvoda.
Poljoprivreda i prerađivačka industrija kao stub lokalne ekonomije
Poljoprivreda i prerađivačka industrija dugo su bile nosioci ekonomije u mnogim delovima Srbije. Obnova tradicionalnih proizvodnih procesa, uz uvođenje modernih tehnologija i sistema kontrole kvaliteta, omogućava da ove industrije ponovo budu profitabilne.
Proizvodnja hrane, prerada mleka, voća i povrća, kao i mala zanatska prerada, mogu stvoriti stabilne prihode i otvoriti nova radna mesta. Održiva poljoprivreda i prerađivački pogoni direktno doprinose lokalnoj ekonomiji i smanjenju migracije radne snage u veće centre.
Lokalni proizvođači sve više kombinuju tradicionalne metode sa inovacijama, poput automatizovanih sistema navodnjavanja, analitike prinosa i digitalnog praćenja tržišta. Ovi pristupi omogućavaju povećanje efikasnosti i smanjenje otpada, što poboljšava profitabilnost.
Istovremeno, saradnja između proizvođača i preduzetnika omogućava stvaranje lanaca vrednosti i dodatnih prihoda kroz turizam i direktnu prodaju proizvoda krajnjim korisnicima.
Pored ekonomskog efekta, poljoprivreda i prerađivačka industrija pružaju i socijalnu vrednost. Rad u zajednici, očuvanje tradicije i sticanje praktičnih veština doprinosi dugoročnoj održivosti i povezivanju lokalnog stanovništva sa ekonomskim tokovima. Integracija starih industrija sa savremenim pristupima pokazuje da tradicija može biti osnova za inovacije i ekonomski rast.
www.pexels.com/photo/traditional-28355707/
Zanatstvo i mala proizvodnja kao prostor za inovacije
Mala proizvodnja i zanatske radionice, nekada temelj lokalnih ekonomija, sada se ponovo razvijaju kroz inovacije i specijalizaciju. Ovi sektori omogućavaju kreiranje proizvoda visoke dodate vrednosti, koji se mogu plasirati lokalno i globalno. Fokus na kvalitet i inovativnost čini zanatske proizvode konkurentnim na tržištu i omogućava kompanijama da povećaju profit bez velikih ulaganja u infrastrukturu.
Primena digitalnih alata i online prodaje omogućava zanatlijama da svoje proizvode ponude široj publici i stvore stabilne prihode. Kombinovanje tradicionalnih metoda sa modernim marketingom i logistikom omogućava firmama da budu profitabilne i u manjim gradovima.
Istovremeno, ovakvi projekti podstiču mladje generacije da ostanu u regionu i razvijaju veštine koje su ključne za lokalnu ekonomiju.
Ove zanatske inicijative takođe doprinose očuvanju kulturne baštine. Proizvodi i metode koji su vekovima karakteristični za određene regione ponovo postaju vredni i traženi, čime se generiše ekonomski i društveni efekat. Povezivanje tradicije i inovacija otvara prostor za dugoročan razvoj i jačanje lokalnog tržišta.
Turizam i sinergija sa lokalnim privrednicima
Turizam, naročito u banjama, može biti moćan alat za revitalizaciju zaboravljenih industrija. Posetioci koji dolaze zbog banjskih sadržaja, prirode ili kulturnih manifestacija često traže lokalne proizvode, zanatske suvenire i gurmanske specijalitete. Sinergija između turizma i lokalnih proizvođača omogućava da tradicionalne industrije ponovo postanu profitabilne i relevantne.
Firme koje povezuju svoje proizvode sa turističkim paketima povećavaju vidljivost i prihod. Na primer, domaćinstva koja nude poljoprivredne proizvode ili zanatske radionice turistima ne samo da prodaju robu, već i grade dugoročne veze sa potrošačima.
Aktivnosti koje uključuju interakciju, radionice i degustacije omogućavaju stvaranje iskustva koje povećava lojalnost i preporuke.
Pored ekonomskog efekta, turizam podstiče i društvenu koheziju. Zaposleni u ovim sektorima razvijaju veštine komunikacije i timskog rada, dok zajednica profitira kroz povećanu zaposlenost i održive prihode. Integracija turizma i lokalnih industrija pokazuje da zaboravljene delatnosti mogu postati ključni faktor ekonomskog i društvenog razvoja.
Revitalizacija zaboravljenih industrija predstavlja novu šansu za lokalnu ekonomiju. Kombinacija tradicije, inovacija i timskog rada omogućava firmama da stvore stabilne prihode, povežu zajednicu i privuku mlade stručnjake.
Poljoprivreda, zanatstvo, prerađivačka industrija i turizam pokazali su da stare delatnosti mogu biti profitabilne uz primenu savremenih tehnologija i metoda. Ove industrije postaju stubovi ekonomskog razvoja i osnova za dugoročnu stabilnost lokalnih zajednica.
Za Glas Opova
Marija Pavlović
9.10.2025.
by Glas Opova | 20.10.2025. | LOKALNA SAMOUPRAVA
Bojan Ili novi odbornik. Imenovan Lokalni savet roditelja za školsku 2025/2026. godinu. Skupština dala saglasnost na kreditna zaduženja komunalnog preduzeća.
OPOVO, 20. oktobar 2025 – U velikoj sali Kulturnog centra Opovo održana je 11. sednica lokalnog parlamenta. Na dnevnom redu je bilo osam tačaka, a odluke su objavljene u Službenom glasniku Opštine Opovo br. 8/2025, koji se nalazi na zvaničnom opštinskom sajtu.
Kako je imenovanjem za vd direktora Centra za socijalni rad Opovo prestao odbornički mandat Magdaleni Arnold Đerić, Skupština je potvrdila odbornički mandat Bojanu Ili iz Sefkerina sa izborne liste „Ruska stranka – Srbi i Rusi braća zauvek“.
Odbornici su usvojili Odluku o načinu vršenja kontrole nad izvršavanjem obaveze pribavljanja sertifikata o energetskim svojstvima postojećih zgrada. Ovom odlukom uređuju se način i postupak vršenja kontrole nad izvršavanjem obaveze pribavljanja sertifikata o energetskim svojstvima postojećih zgrada na teritoriji opštine Opovo. Obavezu pribavljanja sertifikata o energetskim svojstvima zgrade, u rokovima propisanim zakonom kojim se uređuje planiranje i izgradnja, imaju: vlasnici postojećih zgrada javne namene u javnoj svojini, vlasnici postojećih poslovnih zgrada i vlasnici postojećih stambenih zgrada.
Za članove Lokalnog saveta roditelja za školsku 2025/2026. godinu imenovani su Bojana Nedeljković (Sefkerin), Jelena Markov (Opovo), Milan Vitolić (Baranda), Daliborka Reljin (Sakule) i Jelena Denić (Opovo).
Na osnovu odluka Nadzornog odbora JP „Mladost“ Opovo od 31. jula i 22. septembra, Skupština je dala saglasnost na kreditna zaduženja opovačkog komunalnog preduzeća. Kod Banke Poštanska štedionica A.D. Beograd, na iznos do 6.000.000 dinara, kod Banke Poštanska štedionica a.d. Beograd, maksimalno na iznos do 3.000.000 dinara, na period od godinu dana i kod Banke Intesa, na iznos do 3.000.000 dinara, na period od godinu dana.
Na kraju usvojen je Polugodišnji izveštaj o radu PU „Bambi“ Opovo za radnu 2024/2025 godinu i Polugodišnji izveštaj o radu direktora ustanove za radnu 2024/2025.godinu.
