Dnevnik u Opovu: INTERVJU PREDSEDNIKA OPŠTINE DR ZORANA TASIĆA U NOVOSADSKOM DNEVNIKU
NIČU KILOMETRI PUTA DO DEBELJAČE
Opovo, 27.
Februar 2019
Predsednik Opštine Opovo dr Zoran Tasić kaže za “Dnevnik” da je najveći dug
nova lokalna samouprava zatekla u Domu zdravlja, u iznosu od 105 miliona dinara,
dok je danas smanjen na oko 70 miliona dinara. Za tri godine su uspeli da urade
reprogram svih dugova i zaključe ugovore sa svim velikim dobavljačima, ali još
važnije ni jedan dan Dom zdravlja nije bio u blokadi. S druge strane, tvrdi on,
sve apoteke u okviru Doma zdravlja funkcionišu besprekorno u sva četiri
naseqena mesta, koliko broji ova opština.
-Rekonstruisali smo ambulante u Sakulama i Sefkerinu u koje nije ulagano od 1980.godine – kaže Tasić i dodaje da je pre obnove u obilasku ovih zdravstvenih ustanova zatekao lekare i pacijente kako sede u ambulanti u sred zime u perjanim jaknama, uprkos što je radilo grejanje, ali zbog energetske neefikasnoti, uslovi rada i boravka tamo bili su nehumani. Tasić dodaje da se ponose činjenicom i da imaju 20 lekara u opštini, od toga 15 specijalista.
Realni prihodi u budžetu Opštine iznose 270 miliona dinara, a budžet je prošle godine iznosio blizu 600 miliona dinara, zbog transfernih sredstava, te je pomoć viših nivoa vlasti očigledna.
-Više od polovine novca dobili smo što od republičkih, što od pokrajinskih organa. Najviše novca dobijamo od Uprave za kapitalna ulaganja APV, zatim od Kancelarije za upravljanje javnim ulaganjima Vlade RS i od pokrajinskih sekreterijata- kaže Tasić.,
Prema njegovim rečima, izgradnjom autoputa koji će ići od Beograda do Zrenjanina, pa dalje do Novog Sada, veći gradovi biće još bliži. Opovo je od Pokrajinske vlade putem konkursa dobilo 200 miliona dinara za izgradnju puta Opovo- Debeljača.
– Ovaj projekat pratilo je niz afera u prethodnom periodu i bilo ozbiljno predizborno obećanje prethodne vlasti, kako predsednika opštine Kovačica, tako i Opova. Oni su počeli taj projekat, fakturisano je 104 miliona dinara, od čega je plaćeno 54 miliona dinara i tu se stalo sa radovima- napominje predsednik Opštine Opovo.
On dodaje da su najpre uradili projekat zatečnog stanja i veštačenje kompletnog puta kako bi videli koliko je urađeno. Pesak koji je nasut, vetar je odneo, i uvrtđeno je da urađeni put ne odgovara dokumentaciji, tvrdi Tasić, te da je geo-mehanika puta i urađenih radova ne odgovara za asfalt koji je trebao da bude postavljen.
-Zato smo morali sve ispočetka. Prvo smo raskinuli ugovor, što je bio uslov da apliciramo kod Uprave za kapitalna ulaganja. Konkurisali smo i dobili novac za prve četiri faze, prvo će se raditi dve, pa dve, sproveli postupak javne nabavke. Jedan deo finansiran je iz lokalnog buyeta, a drugi iz budžeta Uprave za kapitalna ulaganja- kaže Tasić i dodaje da su ugovorili šest faza izgradnje puta, odnosno šest kilometara i 700 metara, i već su izabrani izvođači radova.
Do sada je urađeno četiri kilometra i 550 metara, a sa radovima se nastavqa sa prvim lepim danima, što je planirano od 1.marta, da bi se uradio ostatak deonice do 6,7 kilometara.
-Novac koji smo dobili na poslednjem konkursu biće namenjen za sprovođenje javne nabavke za ostalih sedam faza. U pitanju je dvogodišnja javna nabavka, i sa tim novcem planiran je završetak puta- kaže Tasić i dodaje da je put dugačak ukupno 12 kilometara i 600 metara, od toga 10 kilometara prolazi kroz opštinu Opovo, a ostatak kroz Kovačicu.
Tasić kaže da je značaj puta višestruk, jer Kovačici smanjuje put do Beograda za dvadesetak kilometara, a Opovu je važan, jer se veliki deo obradivih površina nalazi nadomak puta.
-Privredno smo vezani za taj deo južnog Banata i Kovačicu, i obrazovno, jer nemamo sredwu školu, te ve}ina naše dece poha|a gimnaziju u Kovaćici- kaže predsednik Opštine Opovo. Umesto 35 kilometara koliko smo prelazili do sad, po završetku puta bićemo udaljeni svega 15 kilometara, kaže Tasić.
Pored puta nalazi se oko 2.000 hektara obradivih površina pod zalivnim sistemom, a privatno preduzeće “Agros doo” zapošljava više od 100 radnika, i u tom segmentu, tvrdi Tasić, put puno znači.
-U odnosu na pre nekoliko godina kada je 1.200 ljudi bilo nezaposleno, danas je ta cifra smanjena na 803, što znači da je 400 ljudi uposleno, od čega je polovina našla posao na teritoriji naše opštine- tvrdi Tasić i dodaje da radnici u Opovu rade u dve firme otvorene za vreme njihovog mandata, kao i proširenje objekata postojećih firmi.
Opovo ima dve industrijske zone, jednu u Sakulama, koja se prostire na oko 10 hektara, dok se druga nalazi izme|u Opova i Barande i proteže se na 15 hektara.
-U Barandi rade dve firme, jedna se bavi preradom drveta, a druga proizvodnjom stiropora, dok u Sakulama radi jedna fabrika, grinfild investicija od prošle godine, koja proizvodi drvo, konkretno dno za gajbice i skoro cela proizvodnja plasira se na tržište Evropske unije, Grčku, Italiju i deo u Mađarsku- kaže Tasić.
Fabrika koju je najavljivao predsednik države prilikom nedavne posete Opovu, trebala bi da se nalazi u slobodnoj industrijskoj zoni između Opova i Barande.
-Svake godine, koliko možemo i budžet nam dozvoljava radimo na njenom opremanju i ona se nalazi uz državni put drugog A reda 131 Baranda- Sakule i na taj put se nadovezuje put Opovo- Debeljača- kaže Tasić i napominje da je tu izgrađeno pešačko-biciklistička staza koja je bila neophodna zbog industrijske zone i radnika koji tu rade.
Tasić kaže da je prilikom stupanja na dužnost zatekao praznu kasu i da ga je porazila činjenica da se prethodna vlast u Opovu više bavila tzv. kapitalnim projektima, koji su se ispostavili kao potpuni promašaj.
-Primer za to je i zgrada gde je smešten i moj kabinet, što je trebalo da bude kulturno-poslovni centar, i da se ovde nalaze lokali za iznajmljivanje. Ovde se nalazi i bioskopska sala, koja je bila prazna, odnosno nezavršena, bez sedišta, bine, zavesa, platna rasvete, ozvučenja- kaže Tasić i dodaje da je pet miliona tada izdvojeno za protivpožarnu zaštitu, što je bilo suludo.
Prema njegovim rečima, izmenjen je projekat, definisali da se novac preusmeri na požarne detektore, a novac usmeren na sređivanje sale, bine, kupovinu sedišta, rasvete i svega neophodnog, te renovirani objekat Doma kulture ima danas salu kapaciteta 200 mesta, ali i gostovanja velikih pozorišnih trupa…
– Kada je reč o bioskopskim projekcima, samo nedelju dana od prikazivawa u Beogradu i Novom Sadu, naši sugrađani imaju priliku da pogledaju sve filmove. Kulturni život koji je bio potpuno zapušten, suštinski smo promenili- kaže Tasić i dodaje da se kulturni život u Opovu svodio na 12 do 15 izložbi u Galeriji “Jovan Popović”, koja je takođe bila u ruiniranom stanju, od išaranih fasada, razbijenih reflektora, a danas je ta zgrada potpuno rekonstruisana i vodi je mlada Katarina Nikolić Ralić, devojka koja je završila FDU i koja se vratila u rodno mesto, kako bi poboljšala kulturni život Opova, te je on danas raznolik i drugačiji, u odnosu na samo par godina unazad.
Cela opština broji oko 10.440 stanovnika po zadnjem popisu iz 2011. godine i prostire se na površini od 203 metra kvadratna.
-Naša komparativna prednost u odnosu na ostale lokalne samouprave jeste da smo blizu Beograda, svega 30 minuta vožnje od aerodroma “Nikola Tesla”, 27 kilometara od Pančeva, oko 40 kilometara od Zrenjanina i 77 kilometara od Novog Sada, te je naš geostrateški položaj prilično dobar i naša prednost za budućnost i privlačenje stranih investicija i ulaganja u privredu- kaže Tasić.
Stočarstvo, povrtarstvo…
Većina stanovništva bavi se poqoprivredom, što varira od 60 do 80 odsto, zavisno od toga da li se bave poljoprivredom kao osnovnom ili dopunskom delatnošću.
– Specifično je od sela do sela, u Sakulama je zastupljeno stočarstvo i proizvodnja mleka, u Barandi- ratarstvo, u Opovu se dosta ljudi bavi povrtarstvom, dok je u Sefkerinu kombinacija svega pomenutog- kaže Tasić i dodaje da se sve više ljudi odlučuje za proizvodnju povrća, prvenstveno šargarepe, kafriola, krompira, na šta je dostalo uticao “Agros doo” koji je jedan od pokretača poqoprivrede u opštini, jer oni proizvode povrće na više od 2.000 hektara.
Tako poljoprivrednici zajedno sa velikom kompanijom ugovaraju poslove sa “Frikomom”, “Marbom” itd.
M.Stakić
Foto: Jelena Ivanović
