by Glas Opova | 20.02.2025. | SPORT
OPOVO, 20. februar 2025 – U hali Novosadskog sajma, 16. februara je održano Prvenstvo Vojvodine za starije pionire i seniore.
Stariji pioniri opovačkog Spartaka oborili su dva lična rekorda, Nikolije Vitolić na 60m 9,13s (inače mlađa pionirka) i Dimitrija Đorđevića u bacanju kugle 8,35m. Lazar Čatlajić je osvojio 5. mesto u bacanju kugle uz ostvaren hitac 11,38m, dok je Đorđe Đorđević u istoj disciplini osvojio 6. mesto 11,27m. Filip Barjaktarov je u trci na 60m osvojio 4. mesto u grupi 10,28s, i ovo je bio njegov prvi nastup u atletici, a inače je i mlađi pionir.
U seniorskoj konkurenciji su nastupili Andrea Stajin u trci na 60m, 9,68 i bila je 6. u grupi i Miloš Milkovski je nastupio u disciplini skoka uvis i osvojio 4. mesto preskočivši 160 cm, a rušio je na 165 cm.
by Glas Opova | 20.02.2025. | DRUŠTVO
Izvor: Biznis.rs
Kompanije u Srbiji sve češće svojim zaposlenima uplaćuju privatno zdravstveno osiguranje, a mnoge firme u oglasima za posao upravo to navode kao dodatni benefit. Sa druge strane, država je prepoznala značaj ove vrste osiguranja i kroz uvođenje neoporezivog iznosa stimulisala poslodavce da svojim zaposlenima ponude ovaj vid zdravstvene zaštite.
Dobrovoljno zdravstveno osiguranje predstavlja najbrže rastući segment osiguranja
Prema podacima Udruženja osiguravača Srbije, većina zaključenih polisa potiče od uplata poslodavaca, a razlozi za to su benefit u očima zaposlenih, povoljan poreski tretman, ali i intencija preduzeća da iz socijalnih motiva i zbog organizacije poslovnih procesa obezbede zaposlenima efikasnu i kvalitetnu zdravstvenu zaštitu, brz povratak na posao i posredno smanjenje troškova.
“Prema poslednjim podacima i procenama, broj osiguranika koji imaju dobrovoljno zdravstveno osiguranje kreće se oko pet miliona. Ali, tu su i lica koja imaju istovremeno više zaključenih polisa, pa je stvaran broj ljudi koji imaju ovaj vid osiguravajuće zaštite nešto manji”, navode za Biznis.rs iz Udruženja osiguravača Srbije (UOS).
Kako ističu, ovo osiguranje sadrži više različitih proizvoda, među kojima se izdvajaju klasično dobrovoljno zdravstveno osiguranje koje obezbeđuje pokriće troškova zdravstvene zaštite, zatim osiguranje za slučaj težih bolesti i hirurških intervencija, kojim se obezbeđuje isplata ugovorene osigurane sume ili njenog dela, kao i proizvodi koji se odnose na zdravstveno osiguranje tokom boravka u inostranstvu.
Broj individualnih i porodičnih polisa znatno je manji, kako zbog nerazvijene kulture osiguranja, tako i zbog same činjenice da već veliki broj građana ima polisu zdravstvenog osiguranja koju mu obezbeđuje poslodavac, u pojedinim slučajevima čak i za članove uže porodice.
“Standardne individualne polise su dosta ređe i zbog nepovoljnog tretmana u odnosu na kolektivne sa aspekta premije. Razlog za to je asimetrija informacija i negativna selekcija, koja uzrokuje da velika većina ljudi koja ima projektovanu potrebu za intenzivnom zdravstvenom zaštitom ima motiv da se osigura, podižući time troškove osiguravača, a posredno i premiju. Sa druge strane, zdravi ljudi ostaju na marginama, nezainteresovani da pod takvim uslovima uđu u osiguranje”, navode u Udruženju osiguravača.
Koje olakšice imaju kompanije?
Država je prepoznala značaj dobrovoljnog zdravstvenog osiguranja (DZO), pa je stimulisala poslodavce da uplaćuju privatno zdravstveno osiguranje za svoje zaposlene kroz uvođenje mehanizma neoporezivog iznosa.
“Trenutno je neoporezivi iznos 8.449 dinara mesečno i na to se ne plaćaju porezi i doprinosi, a on se kumulativno može potrošiti na premiju DZO ili doprinose za dobrovoljno penzijsko osiguranje. Drugim rečima, ukoliko bi poslodavac birao da li da navedeni iznos uplati zaposlenom kao premiju za DZO ili da mu za toliko poveća neto zaradu, u drugom slučaju to bi ga kroz poreze i doprinose koštalo dodatnih 5.430 dinara. Ako bi želeo da mu ostane isti trošak, premija DZO od 8.449 dinara ekvivalentna je neto zarada od 5.144 dinara”, objašnjavaju u Udruženju osiguravača Srbije.
Ova olakšica utiče na direktno smanjenje troškova obaveznog socijalnog osiguranja i rasterećenje državnog sistema zdravstvene zaštite, dok su ključne prednosti za korisnike privatnog zdravstvenog osiguranja brzo dostupna i kvalitetna zdravstvena zaštita.
Jednostavniji pregledi se mogu organizovati u roku od nekoliko sati, dok se za najsloženije dijagnostičke procedure i intervencije može čekati najviše nekoliko dana. Pritom, osiguranik može i sam birati ustanovu i lekara kod koga želi da obavi pregled, odnosno intervenciju.
Kako se kreću cene paketa dobrovoljnog zdravstvenog osiguranja?
Cena paketa varira u zavisnosti od strukture izabranog proizvoda zdravstvenog osiguranje, odnosno ugovorene sume osiguranja.
Na našem tržištu postoje proizvodi koji pored standardnog vanbolničkog i bolničkog lečenja uključuju određeni broj izbornih fakultativnih pokrića, kao što su stomatolog, oftalmolog, fizijatar, pokriće troškova trudnoće i porođaja, lekovi na recept, sistematski pregled i drugo.
Autor: Marija Jovanović
by Glas Opova | 20.02.2025. | DRUŠTVO
Izvor: Novosti online
Do sredine godine na snagu bi trebalo da stupi potpuno novi Zakon o bezbednosti saobraćaja, čiji će nacrt, kako se očekuje, biti završen u aprilu, a ključne novine su – ukidanje probne vozačke dozvole, trajno oduzimanje vozila za najteže prekršaje, uvođenje pametnih kamera sa veštačkom inteligencijom koje će automatski beležiti prekršaje, uvođenje obaveznih senzora za mrtve uglove i sistema automatskog kočenja…
To bi, kako je objasnio Slaviša Lakićević, načelnik Uprave saobraćajne policije u MUP, nakon 2009. godine bio prvi, potpuno novi Zakon o bezbednosti saobraćaja u Srbiji, a uveo bi potpuno nova pravila koja dosad nisu postojala.
Važeći zakon o bezbednosti saobraćaja iz 2009. pretrpeo je dosad 18 izmena, a poslednju 2023. kada su promenjena 53 člana. Najavljujući da će novi zakon biti jedan od najvećih, i po broju članova, i po obimu materije, i da je njegovo pisanje veoma kompleksno, zbog čega su angažovani stručnjaci različitih profila, Lakićević je rekao da je važno da se sačini zakon koji će biti realan, primenjiv, i koji će unaprediti stanje bezbednosti saobra ćaja, i biti usklađen sa zakonima EU.
– Po usvajanju zakona, kada prođe javnu raspravu, Vladu, a potom skupštinsku proceduru i usvajanje, biće neophodan period prilagođavanja – rekao je Lakićević.
Novi zakon predviđao bi da umesto posebne probne dozvole, mladi vozači dobiju standardnu vozačku dozvolu sa posebnim kodom koji ukazuje na ograničenja. To bi mladim vozačima omogućilo da upravljaju vozilima i u inostranstvu, što sada nije moguće. S druge strane, možda će se uvesti mogućnost praćenja vozača nakon položenog ispita.
Jedna od novina je automatski nadzor saobraćaja, što podrazuzmeva uvođenje pametnih kamera sa veštačkom inteligencijom koje bi mogle automatski prepoznati prekr- šaje, kao što su prolazak kroz crveno svetlo, prekoračenje brzine i nepropisna upotreba mobilnog telefona, uz automatsko slanje kazni.
Vozači koji nisu počinili nijedan prekršaj u određenom vremenskom periodu mogli bi, ponovom propisu, da računaju na bonuse, kao što su popusti na osiguranje ili mogućnost smanjenja poreza na vozila.
Lakićević je rekao da bi se to odnosilo na vozače sa čistim dosijeima. A, planirano je i uvođenje digitalnog dosijea vozača, što će omogućiti svakom vozaču da putem aplikacije prati svoje prekršaje, kazne i tehničku ispravnost vozila.
Novina je i mobilni tehnički pregledi vozila, koji bi podrazumevao kontrolu tehničke ispravnosti vozila neposredno u saobraćaju na putu, uz merenje brzine na posebnim mobilnim uređajima.
Razmatra se i uvođenje nulte tolerancije na alkohol za sve vozače, a ne kao što je sada samo za profesionalne i mlade vozače i motocikliste, a moguće je da će biti povećana i visina kazni.
U posebnim zonama 20 km na sat
JEDAN od ključnih ciljeva novog zakona, kako je objasnio Slaviša Lakićević, načelnik Uprave saobraćajne policije u MUP, bilo bi i unapređenje bezbednosti pešaka. Planirano je precizno definisanje obaveza vozača prema pešacima, kao i strože kazne za nepoštovanje pravila pešačkih prelaza. Posebna pažnja posvećena je ranjivim kategorijama u saobraćaju, poput dece. Zbog toga je predlog uvođenje trostruko većih kazni za prekršaje počinjene u prisustvu dece mlađe od 12 godina deo je novog pristupa ka oštrijim sankcijama. U planu je i uvođenje specijalnih zona u kojima su prioritet pešaci i biciklisti, sa ograničenom brzinom vožnje za motorna vozila (npr. 20 km/h).
by Glas Opova | 18.02.2025. | KULTURA
OPOVO, 19. februar 2025 – Predstavom „Ljubaf“ u režiji Erola Kadića, otvorena je ovogodišnja pozorišna sezona na sceni Kulturnog centra Opovo. Predstavu su iznela tri glumca, Elizabeta Đorevska, Branislav Zeremski i Dubravko Jovanović.
Predstava “LjubaF” govori o ljudskim odnosima i pokreće niz pitanja o životu: Šta je ljubav? Kako je naći? I kada je nađemo, kako je održati u životu, u ovom svetu koji ponekad izgleda potpuno okrenut naopako? Dvojica školskih prijatelja ponovo se susreću i tada jedan sprečava ovog drugog u pokušaju da skoči u reku. Obojica pronalaze način da reše vlastiti problem, tako što jedan drugog ponovo vrate u život.
„U manjku komediografskog žanra, želim da na pozorišno duhovit način plasiram duhovitu, životnu, emotivnu priču o ljubavi između troje ljudi“, rekao je o predstavi njen reditelj.
by Glas Opova | 18.02.2025. | DRUŠTVO
Izvor: Auto moto revija
Zvanični podaci uprave saoraćajne policije za 2024.
Imamo prve zvanične podatke o bezbednosti saobraćaja u Srbiji u 2024. godini. Na žalost, pored svih napora nadležnih institucija, uprkos smanjenju broja saobraćajnih nezgoda, imamo više poginulih i povređenih nego u godini pre, što sugeriše da naše stare navike i dalje caruju i uzimaju sve više maha. Negativnoj statistici najviše su doprineli bajkeri, koji su tradicionalno najrizičnija kategorija u saobraćaju…
Ma koliko da se organizujemo, napravimo akcije i planove u cilju poboljšanja bezbednosti saobraćaja, i sprovedemo ih u delo, nekada sve to nije dovoljno za dobre rezultate u praksi. Taman kada smo se ponadali da će se povoljan trend iz 2023. nastaviti, usledio je hladan tuš, pa je tako u 2024. godini dvanaest osoba više poginulo, a više od 400 povređeno. Trećina bolničkih kreveta i dalje je rezervisana za žrtve saobraćajnih nezgoda. Da je situacija loša najbolje pokazuju zvanični podaci koje smo dobili od Uprave saobraćajne policije.
Manje sudara – više žrtava
U poslednje tri godine primetan je trend opadanja broja saobraćajnih nezgoda. Dok se 2022. dogodilo 33.234 sudara, godinu dana kasnije 32.828, prošle godine su registrovane 32.274 nezgode. Ako imamo na umu da se godišnje u našu zemlju uveze oko 130.000 polovnjaka plus nova vozila koja su prodata na našem tržištu, rekli bismo da je ovo dobar podatak.
Na skoro pa istoj putnoj mreži imamo više vozila, a svi znamo zakon fizike da ako se na određenom prostoru nađe više činilaca raste i rizik od njihovog kontakta. Novi kilometri saobraćajnica i auto-puteva koji su otvoreni početkom ove i krajem prošle godine, trebalo bi da daju dodatni podsticaj ka smanjenju broja nezgoda.
Ako sledimo tu logiku, za očekivati je da manje nezgoda kao rezultat ima i manje žrtava. E tu dolazimo do paradoksa. Naime, po svim merilima (i fizičkim brojkama i raznim statističkim pokazateljima) saobraćaj i dalje odnosi previše života.
2022: br. nezgoda: 33.234 / poginuli: 553 / povređeni: 19.131 / teže povređeni: 3.307 / lakše povređeni: 15.824
2023: br. nezgoda: 32.828 / poginuli: 502 / povređeni: 18.887 / teže povređeni: 3.366 / lakše povređeni: 15.521
2024: br. nezgoda: 32.274 / poginuli: 514 / povređeni: 19.322 / teže povređeni: 3.688 / lakše povređeni: 15.634
Prošle godine u saobraćaju je život izgubilo 514 osoba, a njih 19.322 je povređeno
Prošle godine na našim putevima poginulo je 12 osoba više nego u 2023. Zašto se to dogodilo nameće se logično pitanje. Kao prvi razlog stručnjaci navode povećan obim saobraćaja – i domaćih i stranih vozila je bilo više. Povećan saobraćaj putnika u tranzitu očigledno je iznenadio sve, a kada se tome doda i to da je leto period koji sa sobom nosi opuštanje i više alkohola, a manje sna, jasno je zašto su rezultati bili takvi.
Bajkeri kao kamikaze
Povećanju broja poginulih i povređenih najviše su doprineli vozači motocikala i mopeda. Ako pogledamo podatke koji se odnose na poginule po kategorijama učesnika, videćemo neverovatan skok smrtno stradalih od 60 odsto, među motociklistima i mopedistima.
2022: vozači putn. vozila: 186 / motociklisti i mopedisti: 60 / biciklisti: 36 / traktoristi: 29 / pešaci:125
2023: vozači putn. vozila: 163 / motociklisti i mopedisti: 40 / biciklisti 44 /traktoristi: 22 / pešaci: 134
- vozači putn. vozila: 165 / motociklisti i mopedisti: 64 / biciklisti 41 /traktoristi: 18 / pešaci: 111
Istraživanjima u svetu (SWOV) utvrđeno je da je po jednom kilometru putovanja verovatnoća smrtnog stradanja vozača i putnika na mopedu i motociklu 20 puta veća u odnosu na verovatnoću smrtnog stradanja vozača i putnika u putničkom automobilu, a verovatnoća od zadobijanja teških telesnih povreda je čak 40 puta veća.
Da broj nastradalih u ovoj kategoriji raste upozorio je MUP još sredinom juna 2024. kada je izdao saopštenje i upozorio vozače dvotočkaša na prekršaje i obavezu nošenja zaštitne opreme. Izgleda da taj apel nije urodio plodom, jer smo svi bili svedoci da mnogi bajkeri i mopedisti, čast većini, i dalje imaju neki svoj ritam i shvatanje saobraćaja. To sve podrazumeva prekoračenje brzine, provlačenje između vozila koja stoje, preticanje u krivini i preko pune linije i sa leve i sa desne strane, i još mnogo vratolomija.
Na sreću, ostale kategorije učesnika nisu pratile ovaj trend. Naime, sa izuzetkom vozača kod kojih je zabeleženo dva lica više među poginulima, svi ostali – biciklisti, traktoristi, pa čak i pešaci, beleže smanjenje.
I to je dobro, jer barem sada znamo da možemo biti bezbedniji kada se potrudimo. To posebno važi za pešake koji su poslednjih godina beležili konstantan rast stradalih. Loše navike kao što je telefoniranje prilikom prelaska kolovoza ili pretrčavanje van zebre, mogu se iskoreniti ili barem svesti na mnogo ređu pojavu, a to sve dovodi u krajnjem slučaju do manjeg broja poginulih i povređenih.
Na kraju moramo pohvaliti traktoriste, kod kojih se poslednjih godina beleži konstantno smanjenje broja poginulih. Očigledno je više mladih za upravljačem koji paze i shvataju specifičnost vožnje traktora, ne voze pod dejstvom alkohola, a i vozni park se obnavlja. Ovde deo zasluga pripada i akciji besplatne podele ramova za starije traktore, jer se sećamo da je skoro trećina traktorista ranijih godina ginula zbog prevrtanja na njivi ili u šumi, a nisu imali zaštitni ram za vozača.
Šta dalje, pitaće se mnogi. Kao prvo stručnjaci Agencije za bezbednost saobraćaja, MUP-a i drugih institucija koje brinu o bezbednosti saobraćaja, analiziraće podatke i sigurno napraviti plan delovanja. Akcije poput Vozi odmoran i Karavan bezebednosti saobraćaja, u kojima aktivno učestvuje i AMSS, svakako treba nastaviti, možda uz poseban osvrt na određene kategorije, pre svega tu mislimo na vozače motocikala i mopeda.
Međutim, i mi sami moramo biti aktivni i razmišljati u saobraćaju. Bahatost uzima danak, a svi znamo da nije teško doći kući taksijem ako se popila koja čašica alkohola, da ne treba voziti brže od života, da treba nositi kacigu na motociklu, da nikad ne treba pretrčavati ulicu dok je na semaforu crveno svetlo za pešake itd. Samo tako, zajednički, možemo stvoriti sinergiju i smanjiti broj poginulih i povređenih.
Crveni karton za roditelje
U Srbiji ginu sve starosne kategorije, nažalost i deca. U 2024. godini 16 mališana izgubilo je život u saobraćajnim nezgodama, 157 je teško povređeno, a 1.167 lakše – svi kao putnici, saopštilo je Ministarstvo unutrašnjih poslova. „To nisu samo brojevi. To su nečija deca, nečiji snovi prekinuti zauvek”, navodi se u objavi MUP-a na zvaničnoj Fejsbuk stranici. Upozorenje nije namenjeno deci već roditeljima, bakama i dekama i svima koji decu prevoze. Oko 40 odsto roditelja u Srbiji ne prevozi decu automobilima na propisani način i da statistika pokazuje da svake godine ima sve više prekršajnih prijava za nebezbedno i nepropisano prevoženje najmlađih. Samo prošle godine policija je napisala više od 5.000 kazni zbog nepravilnog prevoza mališana.I dok odrasli imaju znanje i mogućnost da izbegnu tragediju, najmlađi često postaju žrtve tuđe nebrige. Dokle god imamo tako neodgovorne vozače deca su nam ugrožena. Džaba kazne koje mogu iznositi i do 120.000 dinara, jer nikakav novac ni kazneni poeni ne mogu sanirati povrede deteta niti vratiti poginule anđele. Kažu da će novi ZOBS koji je u pripremi imati još strože sankcije za nepravilan prevoz dece. I treba, ali možda nije loše da svako ko postane roditelj ide i na neku vrstu edukacije kao što se to radi u mnogim zemljama u kojima brinu o svojoj budućnosti.
Goran Kazić
