Svetski dan borbe protiv raka- 04. februar 2024. godine

by Glas Opova | 3.02.2024. | DRUŠTVO

Svetska zdravstvena organizacija sa Međunarodnim udruženjem za borbu protiv raka svakog 4. februara obeležava Svetski dan borbe protiv raka. Ove godine se završava trogodišnja kampanja (2022–2024) koja je imala za cilј smanjenje nejednakosti u pristupu preventivnim uslugama, dijagnostici, lečenju i nezi obolelih od raka.

Podaci govore da će tokom života jedan od pet muškaraca i jedna od šest žena oboleti od raka, a jedan od osam muškaraca i jedna od jedanaest žena će umreti od nekog oblika maligne bolesti.

Povećano opterećenje rakom je posledica nekoliko faktora, od kojih su najznačajniji ukupan porast stanovništva i produženo očekivano trajanje života, ali i promena učestalosti određenih faktora rizika raka povezanih sa socijalnim i ekonomskim razvojem.

Uprkos činjenici da su preventivni programi u razvijenim zemlјama doveli su do značajnog smanjenja stopa obolevanja od nekih lokalizacija raka, kao što su rak pluća  i rak grlića materice, i dalјe se većina nerazvijenih zemalјa suočava sa problemom u ograničenom pristupu zdravstvenoj zaštiti i pravovremenoj dijagnostici i lečenju. U ovim zemlјama registruje se povećanje apsolutnog broja slučajeva malignih bolesti koje imaju lošiju prognozu, slabo preživlјavanje, jer se kasno dijagnostikuju i zahtevaju dugotrajno lečenje i negu.

Vodeće lokalizacije raka u obolevanju i u umiranju su rak pluća, rak dojke i rak debelog creva.

Ove tri vrste raka čine zajedno jednu trećinu novoobolelih i umrlih osoba od raka u svetu. Rak pluća je najčešće dijagnostikovan rak kod muškaraca i čini 14,3% svih novih slučajeva raka i 21,5% svih smrtnih slučajeva od raka kod muškaraca. Rak dojke je najčešće dijagnostikovan maligni tumor kod žena (čini 24,5% svih novootkrivenih slučajeva raka) i vodeći uzrok smrti od raka kod žena (15,5%). U nerazvijenim i srednje razvijenim zemlјama za oko 30% slučajeva raka odgovorne su hronične infekcije humanim papiloma virusom i virusom hepatitisa.

Na osnovu podataka Registra za rak Zavoda za javno zdravlјe Pančevo, prateći poslednjih pet godina (prosek za period 2018-2022) u Južnobanatskom okrugu, godišnje 1600 osoba oboli i 873 umre od malignih bolesti.

Muškarci u našoj sredini najviše obolevaju i umiru od raka pluća, debelog creva i prostate, dok se kod žena maligni tumori najčešće lokalizuju na dojci, debelom crevu i plućima.

Prema broju stanovnika najveće stope obolevanja u 2022. godini registrovane su u Kovačici (670,5/100.000), Pančevu (667,8/100.000) i Alibunaru (641,8/100.000), a najmanje u Beloj Crkvi (456,7/100.000)) i Vršcu (525,7/100.000).

Od ukupnog broja obolelih od raka u 2022. godini u Južnom Banatu, najveći broj muškaraca je oboleo od karcinoma pluća 19,4%, debelog creva 12,8%, prostate 8,1%, mokraćne bešike 6,1% i želudca 3,6%, dok su žene najviše obolevale od raka dojke 21,6%, debelog creva 10,5%, pluća 7,8%, tela materice 5,9% i grlića materice 5,7%.

Prema broju stanovnika najveće stope umiranja u 2022. godini su bile u Alibunaru (373,4/100.000), Kovinu (348,2/100.000) i Plandištu (346,1/100.000, a najmanje u Opovu (264,2/100.000) i Vršcu (305,7/100.000).

Od ukupnog broja umrlih od malignih bolesti u 2022.godini u Južnobanatskom okrugu, u muškoj populaciji najveći broj smrtnih ishoda bio je od karcinoma pluća 32,5%, debelog creva 12,4%, prostate 9,3%, pankreasa 5,3% i želudca 3,9% dok je kod žena najveći broj umrlih od raka pluća 20,5%, dojke 16,7%, debelog creva 12,4%, pankreasa 6,3% i želudca 5,2%

Između 30 i 50 odsto karcinoma se može sprečiti primenom preventivnih mera i eliminacijom faktora rizika. Opterećenje rakom se može smanjiti ranom dijagnostikom, pravovremenim lečenjem i adekvatnom negom obolelih od malignih tumora.

Prema smernicama Svetske zdravstvene organizacije (SZO) potrebno je da se zdravstvene službe usmere ka pobolјšanju šanse za preživlјavanje lјudi koji žive sa rakom, kroz programe rane dijagnostike i lečenja malignih bolesti, jer se mnogi slučajevi raka otkriju prekasno, kada je lečenje teško a  procenat preživlјavanja obolelih mali.

Klјučne poruke iz smernica Svetske zdravstvene organizacije za rano postavlјanje dijagnoze su:

• Povećati svest javnosti o simptomima različitih vrsta raka i ohrabriti lјude da se obrate svom izabranom lekaru po pojavi simptoma;
• Investirati u jačanje i opremanje zdravstvenih službi i u edukaciju zdravstvenih radnika kako bi mogli da postave tačnu i blagovremenu dijagnozu;
• Omogućiti pristup bezbednom i delotvornom lečenju, suportivnom lečenju i palijativnoj nezi lјudima koji žive sa rakom;
• Rano otkrivanje raka u velikoj meri umanjuje finansijski efekat ove bolesti i čini lečenje delotvornijim i uspešnijim.

Institut za javno zdravlјe Srbije „Dr Milan Jovanović Batut” sa mrežom instituta i zavoda za javno zdravlјe sprovodi promotivno-edukativne aktivnosti usmerene ka informisanju stanovništva o prepoznavanju ranih simptoma i znakova malignih bolesti i njihovom osnaživanju da preuzmu odgovornost za sopstveno zdravlјe i da se na vreme jave lekaru radi kontrole zdravlјa, rane dijagnostike i pravovremenog lečenja. Takođe je važno osnažiti čitavu zajednicu kako bi se smanjile nejednakosti u pristupu preventivnim uslugama, dijagnostici, lečenju i nezi obolelih od raka.

https://www.zjzpa.org.rs/svetski-dan-borbe-protiv-raka-4-februar-2024-godine/

Zavod za javno zdravlje Pančevo          

https://www.facebook.com/zjzpa

https://www.instagram.com/zjzpancevo/

Agencija za bezbednost saobraćaja:Apel vozačima da ne voze pod dejstvom alkohola

by Glas Opova | 2.02.2024. | DRUŠTVO

BEOGRAD, 2. februar 2024
Sledi nam vikend, zato je neophodno da se podsetimo. Konzumiranje alkohola, čak i u malim količinama, povećava rizik od učešća u saobraćajnim nezgodama kako za vozače, tako i za pešake. Alkohol utiče na mnoge procese koji se odvijaju u organizmu i na taj način umanjuje vozačku sposobnost. Svaka čašica dodatno produžava vreme reagovanja, smanjuje koncentraciju i slabi koordinaciju, utiče na pospanost i preciznost pokreta, utiče na promenu svesti i pravilno donošenje odluka, smanjuje oštrinu vida. Alkohol takođe utiče na promenu ponašanja: slabi rasuđivanje, izaziva rizično ponašanje, što može uticati na pogrešno donošenje odluka (prebrza vožnja, nekorišćenje pojaseva, nebezbedno preticanje, nekorišćenje zaštitne kacige, nebezbedno kretanje pešaka duž kolovoza i sl).

 Šta to znači u praksi? Vozač koji u organizmu nema prisustva alkohola ima vreme reagovanja od jedne sekunde, dok kada je u stanju umerene i teške alkoholisanosti njegovo vreme reagovanja od jedne sekunde se značajno povećava za 3 ili više puta. Trezan vozač pri brzini od 50 km/h i reagovanjem od jedne sekunde pređe put dužine oko 14 metara, dok kod vozača pod dejstvom alkohola prilikom reagovanja ovaj put iznosi oko 42 metra. Preciznije, dok trezan vozač zaustavi svoje vozilo ispred prepreke, vozač pod dejstvom alkohola tek započinje da reaguje na uočenu prepreku.

 Vozači koji su pod dejstvom alkohola imaju mnogo veći rizik od učešća u saobraćajnim nezgodama od vozača koji nisu konzumirali alkohol i ovaj rizik ubrzano raste sa porastom koncentracije alkohola u krvi. Alkohol je jedan od najčešće evidentiranih faktora nastanka saobraćajnih nezgoda sa poginulim i povređenim licima.

 Istraživanja pokazuju da je u Srbiji kod oko 15% nastradalih vozača (kod skoro svakog sedmog) prisutan alkohol u krvi. Uporednom analizom dostupnih podataka, dolazi se do zaključka da vozači koji upravljaju vozilom pod dejstvom alkohola imaju preko dvadeset puta veći rizik da smrtno stradaju ili zadobiju povrede u poređenju sa treznim vozačima. Najviše saobraćajnih nezgoda u kojima je alkohol prisutan kao uticajni faktor nastanka saobraćajnih nezgoda, dogodi se upravo vikendom, a naročito u večernjim i noćnim satima.

 Prema istraživanjima Agencije za bezbednost saobraćaja iz 2022. godine, u Srbiji prosečno 0,52% vozača u saobraćajnom toku upravlja vozilom pod dejstvom alkohola. To zapravo znači da „svaki 192. vozač u saobraćajnom toku vozi pod uticajem alkohola“ ili još konkretnije „kao da u proseku svakog dana preko Gazele pređe skoro 800 vozača koji voze pod uticajem alkohola“, uzimajući u obzir prosečan broj vozila koji u toku dana pređe Gazelu.

 Takođe, jedan od ključnih mehanizama za predviđanje ponašanja učesnika u saobraćaju je istraživanje stavova i ponašanja učesnika u saobraćaju. Prošle godine smo učestvovali u istraživanju koje je sprovedeno na pet kontinenata i u kome je učestvovalo 39 država. Jedan od prvih rezultata ovog istraživanja je pokazalo da u Srbiji postoji veća verovatnoća kontrole od strane policije, u odnosu na većinu drugih države u Evropi. Recimo, 27% vozača (svaki četvrti) u Srbiji kaže da je velika verovatnoća da će ga policija kontrolisati na prisustvo alkohola u organizmu, dok je prosek za 22 države Evrope 18,2%. Takođe, ispitanici u Srbiji u većoj meri podržavaju zakonske mere i prinudu (tabela u prilogu), nego većina ispitanika u Evropi, posebno kada se radi o vožnji pod uticajem alkohola.

 Agencija za bezbednost saobraćaja apeluje na sve vozače da ne upravljaju vozilom pod dejstvom alkohola i da poštuju saobraćajne propise.

Agencija za bezbednost saobraćaja