by Glas Opova | 27.11.2022. | SPORT
Obeležen jubilej 95 godina od osnivanja kluba
OPOVO, 27. novembar 2022 – Revijalnom utakmicom između Omladinca 1927 i Spartaka 1911 iz Debeljače obeležen je jedan lep jubilej – 95 godina od osnivanja opovačkog fudbalskog kluba. Rezultat u drugom planu, a domaćin je nastupio u kombinovanom sastavu, pojačan za dva fudbalera iz sakulskog Borca, tako da su dres Omladinca nosili Kostić i Marjanski.
Nakon utakmice priređena je svečanost gde su pored fudbalera i članova stručnih štabova i uprave, prisustvovali predsednik opštine Miloš Markov sa svojim saradnicima iz lokalne samouprave i javnih preduzeća, predstavnici opštinskih fudbalskih klubova, Sportskog saveza Opštine Opovo i Fudbalskog saveza Kovačica – Opovo.
Davne 1927. godine, tri godine pre prvog Svetskog prvenstva u Urugvaju, zakotrljala se fudbalska lopta po livadama i budžacima našeg dela Potamišja. Naravno, kotrljala se krpenjača i pre toga, ali se ova godina uzima kao datum osnivanja fudbalskih klubova u Opovu, Sefkerinu i Sakulama, tako da ova tri kluba (Omladinac, Borac i Tempo) ove godine obeležavaju jubilej 95 godina postojanja.
Krajem 19. i početkom 20. veka iz Beča, Praga i Budimpešte fudbal, pre svega preko studenata, stiže na prostore Vojvodine (tadašnja Austro – Ugarska) i Srbije. Iz velikih gradskih centara vrlo brzo se širi i po provinciji i seoskim sredinama i postaje najpopularniji sport, što će ostati sve do danas.
Dvadesetih godina prošlog veka fudbal se u Opovu igrao na sokacima, a umesto pravih lopti koristile su se krpenjače, koje su se pravile tako što bi se čarape punile vunom i krpama, a zatim opšivale i omrežavale.
Glavni fudbalski rivali bile su ekipe Tošinog brda (uzdignuti deo deo sadašnje ulice Branka Radičevića između ulica Ive Lole Ribara i Maksima Gorkog), Široki šor (ulica Žarka Zrenjanina), Kaljužanci (Stanka Tomića i Mlinska) i delovi oko centra, koju su uglavnom činili studenti i zanatlije. Najviše dobrih fudbalera imala je ekipa Tošino brdo, koja je važila i za najbolju.
Prve prave, kožne fudbalske lopte, doneli su braća Cint (vlasnici autobuske prevozničke linije Pančevo – Opovo – Perlez) i Johan Gircing (vlasnik opovačkog mlina). Naime, dva Gircingova sina trenirala su fudbal, tako da su Cint i Gircing prilikom jednog putovanja u Beč zbog nabavke delova za autobuse i mlin, doneli i češke kožne lopte marke Praga.
Prvi fudbalski teren napravljen je na mestu gde se danas nalaze STR Kum (Crnogorac) i košarkaško igralište. U to vreme tu se nalazio centralni plac i nije bilo današnjih zgrada Doma kulture i KEBS-a. Prve utakmice Opovčani su igrali sa Borčancima, Glogonjcima i Debeljačom. Oko 1930. godine, Opovčani počinju ligaški da se takmiče, a prvenstva su organizovana po „saobraćajnom“ sistemu. Jednu ligu su činila mesta koja su se nalazila duž železničke pruge, dok su drugu ligu činili klubovi iz mesta koja su bila duž puteva gde su prolazile autobuske linije, tako da su klubovi na dalja gostovanja išli ili vozom ili autobusom.
Opovčani su u to vreme imali dobar tim pa su tako tri njihova fudbalera – Kosta Grujić, Slavko Jelenin i Ivan Kirhner nastupali za reprezentaciju okruga (južnog Banata). Koliko je fudbal bio popularan svedoči i činjenica da se igrao i za vreme okupacije tokom Drugog svetskog rata. Opovčani su išli i na gostovanja zbog čega su morali da imaju poseban ausvajs.
Fudbal je nastavio da se igra i nakon Drugog svetskog rata postajući još popularniji. Omladinac se sa više ili manje uspeha takmičio uglavnom u međuopštinskim i regionalnim rangovima takmičenja, a najveći uspeh su ostvarili krajem 20. i početkom 21. veka kada su nastupali u Vojvođanskoj ligi – Banat. Omladinac je dao i nekoliko fudbalera koji su ostvarili značajne fudbalske karijere igrajući za klubove u drugom, pa čak i prvom saveznom rangu bivše Jugoslavije. Da podsetimo na fudbalske asove iz Opova – Stevan Grujić, Branko Mojsa – Brinči, Aleksandar Radović, Žika Nestorović…
Fudbalski klub „Omladinac 1927“ danas se takmiči u okviru Druge južnobanatske lige – zapad.
Foto/glas Opova/Privatna arhiva, /Fk Omladinac
by Glas Opova | 27.11.2022. | SPORT
Plasman u finale i dve bronze za Sefkerince
SEFKERIN, 27. novembar 2022 – Takmičari sefkerinskog Kik boks kluba”Dragon” ostvarili su odličan rezultat na Prvenstvu Srbije u kik boksu održanom u Senti u disciplini kik-lajt za kadete, juniore i seniore. Konkurencija je bila izuzetno jaka, a učestvovalo je 46 klubova i 270 takmičara.
Sefkerinski takmičari Filip Džakula i Jovan Stojanov osvojili su bronzane medalje u dve kategorije mlađih kadeta. U juniorskoj klasi Dragonova takmičarka Marijana Milkovski plasirala se u polufinalni meč, a u seniorskoj klasi najbolji je bio Uroš Janjić koji je pobedio svoje rivale i plasirao se u finale.
“Zadovoljni smo postignutim rezultatom jer su naši borci i pored velike konkurencije obezbedili učešće u finalnom i polufinalnom meču, koja su odložena zbog velikog broja boraca, pa će te borbe biti odrađene u decembru na narednom takmičenju”, navodi se u saopštenju KBK „Dragon“.
by Glas Opova | 27.11.2022. | SPORT
Opovčani ubedljivi u susretu sa Starčevcima
OPOVO, 27. novembar 2022 – U 6. kolu KSV KL U14 pioniri 2009 – grupa D, Opovčani su pobedili Borac iz Starčeva rezultatom 68:42 (7:13; 20:7; 20:14; 21:8).
Nisu dobro otvorili utakmicu Opovčani, tako da su gosti nakon prve četvrtine imali šest poena prednosti. Nakon toga domaći košarkaši postavljaju dobru i agresivnu odbranu što je rezultiralo brzim kontra napadima sa dosta lakih poena. Do kraja meča Opovčani su imali 26 poena razlike.
OPOVO 99: Humbal, Buzadžija, A.Pantović, Đukić, Filipović, Stefanović, Novakov, Josić, Gligorin, P.Pantović
by Glas Opova | 26.11.2022. | EKONOMIJA
Ministarka Tanasković o isplatama subvencija
Izvor: www.rts.rs
Ministarka poljoprivrede Jelena Tanasković kaže za RTS da isplata premija za mleko za treći kvartal počinje u ponedeljak, a da će sve subvencije biti isplaćene do kraja godine. Naglašava da je prioritet uvođenje e-Agrara, kao i da neće sistem funkcionisati po principu „brzi prsti“, već će se uvesti kriterijumi za svaku meru.
Ministarka Jelena Tanasković ističe da nam situacija u kojoj se svet nalazi pokazuje da je osnovni zadatak svake države da obezbedi dovoljne količine hrane, kao i da je to jedan od glavnih prioriteta kojima se bavi i naša država.
„Mislim da je država i u ovoj godini koja je izuzetno teška pokazala da reaguje brzo, da reaguje efikasno, da donosi prave mere u pravom trenutku i naši građani nisu osetili nestašice niti osnovnih životnih namirnica, niti bilo kojih drugih. Mi nismo imali prazne rafove kao neke druge zemlje“, dodala je Tanaskovićeva.
Pored toga, kako kaže, uređenje sistema i uvođenje e-Agrara su primarni.
„Digitalizacija je neophodna u poljoprivredi i uopšte neophodna u administraciji kako bi našim poljoprivrednicima olakšali život u smislu podnošenja zahteva, smanjili čekanja na šalterima sa jedne strane, a sa druge strane kako bi administracija bila brža, efikasnija i kako bi oni dobili sredstva u godini u kojoj su za ta sredstva i aplicirali“, navela je Tanaskovićeva.
„Sve subvencije biće isplaćene do kraja godine“
Poručuje da je budžet Ministarstva poljoprivrede nikada veći. „Mi smo trenutno na 78,5 milijardi u ovoj godini što čini 5,3 odsto ukupnih poreskih prihoda države“, dodaje.
Ističe da je poljoprivrednicima možda važniji podatak da 62 milijarde iz budžeta idu na podsticaje u ovoj godini.
„Dodatnih 16,5 milijardi će biti isplaćeno na podsticaje u celosti. Mi smo već ove nedelje krenuli sa isplatama i preko četiri milijarde dinara smo isplatili“, naglašava ministarka.
Ističe da je u ponedeljak isplaćeno mleko za drugi kvartal, da je u utorak isplaćeno gorivo, u sredu je isplaćeno osiguranje poljoprivrednim proizvođačima, a u četvrtak su isplaćeni voćari.
„Mi svaki dan isplaćujemo. U ponedeljak ćemo već isplatiti mleko za treći kvartal i mogu reći da ćemo sigurno do polovine decembra utrošiti skoro čitav novac osim jedne mere, a to je dodatna mera proizvođačima suncokreta koju je država ove godine donela“, dodaje Tanaskovićeva.
Ističe da u ovom trenutku ima oko 35.000 zahteva za tu meru.
„Tako da idemo sa isplatom svih redovnih mera, da bismo verovatno 30. decembra isplaćivali i suncokret. U svakom slučaju sve će biti izmireno do kraja ove godine“, ističe Tanaskovićeva.
„Uvešćemo kriterijume za svaku meru“
Ukazuje da će se uvođenjem e-Agrara srediti sistem.
„Mi sada imamo oko 450.000 poljoprivrednih gazdinstava prijavljenih, oni su do sada aplicirali na mere na način ‘ko pre devojci’ ili ‘brzi prsti’, svakako ćemo uvesti kriterijume za svaku meru, bićemo dosta transparentni, ići će sve elektronski i očekujemo da se tu dosta iščisti situacija u smislu uređenja sistema“, navodi ministarka.
Ističe da će i u narednoj godini reagovati shodno situaciji, kao i da je i ove godine dosta mera doneto.
„Pored mera za proizvođače šećerne repe i suncokreta, imamo i meru za proizvođače mleka – podignuto je sa sedam na 10 dinara po litru za prvi i drugi kvartal, u trenutku kada je bilo poremećaja na tržištu mi smo podigli na 15 dinara po litru, tako da se reaguje trenutno shodno situaciji“, navodi Tanaskovićeva.
Dodaje da je ove godine doneta i mera za reprogram kredita, kao i da će deo te kamate država snositi.
„Takođe, merkantilni kukuruz 15.000 tona je obezbeđeno preko robnih rezervi i on će završiti kod naših proizvođača mlečnih krava. Tako da, sve se to nastavlja i sledeće godine“, dodaje.
Kako rešiti krizu u stočarstvu
U najvećoj krizi je stočarstvo, i mlečna proizvodnja i proizvodnja mesa. Ministarka kaže da je u svakodnevnom kontaktu sa stočarima i da joj oni iznose svoje predloge koji će biti razmotreni.
„Država ne ulaže ni sada malo u stočarstvo. Imamo osnovne podsticaje koji su 8.000 po hektaru plus 1.000 dinara po hektaru za gorivo, imamo podsticaje za mleko koji su 10 dinara po litru, imamo direktne podsticaje za kvalitetne priplodne krave koji su na nivou 25.000 dinara po grlu, imamo podsticaje za krave dojilje 40.000 dinara po grlu, za krave za tov 40.000 dinara, imamo mere za svinjarstvo – imamo preko deset mera u stočarstvu“, navodi Tanaskovićeva.
Pored toga, dodaje, postoje i mere ruralnog razvoja gde se finansira tov 5.000 dinara po grlu goveda, 3.000 dinara za svinje, ovce i koze.
Govoreći o tome kako ćemo manje uvoziti, a više izvoziti i kako će potrošač imati priliku da više kupuju domaće prozvode, najboljeg porekla od domaćih sorti na najbolji način proizvedene.
„Sve ove mere koje se sporvode daju prioritet našim proizvođačima i domaćoj prizvodnji i to se pokazalo kao najvažnije da imate sve osnovne živote namirnice i sve druge u svojoj zemlji. Kao što vidite, svaka država koja ima svoju prozvodnju bolje prolazi u ovom trenutku“, zaključila je ministarka.
