OPOVO, 19. februar 2022 – Ovogodišnju pozorišnu sezonu na sceni Kulturnog centra Opovo otvoriće predstava „Čorba od kanarinca“. Po tekstu Miloša Radovića, komad je režirala Staša Koprivica, a igraju Mina Lazarević i Ljubomir Bandović. Termin predstave je subota, 19. februar (20:00h). Jeca i Meda se vole. Vole se već trinaest godina, iskreno i potpuno. Jeca želi da se venčaju kako bi se voleli još više. Meda nikako ne želi da se venčaju, kako se ne bi posle voleli manje. Pet minuta pred zakazan termin u opštini, njih dvoje pronalaze kompromis – u tih pet minuta će se igrati braka, videti kako im ide i onda odlučiti. Kroz ovaj jednostavan, duhovit zaplet, Miloš Radović se maestralno poigrava svim arhetipskim situacijama koje nosi jedan muško-ženski odnos. Autor uspeva nemoguće – da krivicu i zasluge podeli na ravne časti, pritom vešto i oprezno igrajući na tankoj ivici između dinamične komedije i nežne melodrame.
PANČEVO, 19. februara (Tanjug) – Policija u Pančevu, u pojačanoj kontroli saobraćaja, noćas je zaustavila dvadesetogodišnjeg vozača koji je vozio pod dejstvom alkohola i psihoaktivne supstance. Policija je iz saobraćaja isključila muškarca koji je upravljao automobilom „audi“ sa 1,62 promila alkohola u organizmu i pod dejstvom kokaina. Njemu je određeno zadržavanje nakon čega će biti sproveden sudiji Prekršajnog suda u Pančevu. Iz policije apeluju na vozače da ne upravljaju vozilom pod dejstvom alkohola i psihoaktivnih supstanci i dosledno poštuju saobraćajne propise, jer na taj način čuvaju svoj i živote drugih učesnika u saobraćaju.
Portal Dela govore je platforma o napretku Srbije u oblastima poput zdravstva, infrastrukture, kulture, sporta, obrazovanja, investiranja, ekologije.Na ovom portalu pomoću interaktivnih alata možete otkriti koliko je Srbija napredovala. “Podsetite se gde je Srbija bila nekada, a gde je sada zahvaljujući našem zajedničkom radu”, navode iz SNS.
Srbija, 19. Februar 2022 Kako poručuju iz Republičkog hidrometeorološkog zavoda, još danas će biti lepo sunčano vreme, pravo prolećno. Onda već u subotu uveče stiže zahlađenje. I skoro cele naredne nedelje biće prohladno, sa kišom, vetrom, a na planinama sa snegom. Da pogledamo redom kakvo nas vreme čeka narednih dana. U subotu će preovlađivati sunčano sa temperaturama iznad proseka za ovo doba godine. Međutim, posle podne i uveče na severu, a tokom noći ka nedelji i u nedelju i u ostalim krajevima, sledi naoblačenje i zahlađenje. Mestimično će biti kiše, a na visokim planinama snega. Do 25. februara biće pretežno oblačno vreme sa kišom, na planinama sa snegom, a od utorka sneg se očekuje pongede i u nižim krajevima, navode iz RHMZ. Na Zlatiboru će, recimo, od utorka jutarnja temperatura ići u minus, te će u sredu biti od -3 do 4. uz novi sneg. U nedelju oblačno i hladnije sa slabom kišom. Posle podne prestanak padavina. Maksimalna temperatura do 8°C. U ponedeljak toplije, ali umereno do pretežno oblačno, uz južni vetar. Maksimalna temperatura biće do 15°C. Krajem dana i tokom noći jače naoblačenje sa kišom. U utorak i u sredu oblačno i hladnije sa kišom. Duvaće jak severozapadni vetar. Maksimalna temperatura biće od 8 do 10°C. Od četvrtka stabilno, suvo i toplije.
OPOVO, 18. februar 2022 – U prva dva meseca 2022. godine na teritoriji naše opštine koja se prostire na južnom delu IBA područja Srednje Potamišje (područje od međunarodnog značaja za ptice) zabeležene su dve retke vrste ptica.
Tokom zimskog brojanja ptica IWC (Međunarodni cenzus ptica vodenih staništa), 22. januara, Aleksandra Keča i Jovan Nećakov su na Tamišu kod Opova zabeležili crvenu lunju (Milvus milvus).
U pitanju je ptica iz reda grabljivica, specifična po račvastom repu. Retka je gnezdarica Vojvodine, nizijskih šuma oko velikih reka. Brojnost nacionalne populacije opada. U periodu seobe posmatrana je širom zemlje, dok zimi nije zabeležena, tako da je ovaj nalaz zbog toga značajan.
riđa lunja (Milvus milvus) foto: Jovan Nećakov
Prilikom obilaska akvatorije ribnjaka u Sakulama, 15. februara, Čeda Vučković i Milan Martić su uspeli da zabeleže još jednu retkost – malu lisastu gusku (Anser erythropus).
Mala lisasta guska je slična i srodna (velikoj) lisastoj guski. Manja je, ima kraći kljun i vrat i specifični žuti ring oko oka. Gnezdi na severu Azije (u novije vreme reintrodukovana je na prostoru Fenoskandinavije gde je malobrojna gnezdarica) i migrira na jug Evrope gde provodi zimu. Našu zemlju preleće u manjim jatima, a pojedinačno ili u malom broju dolazi sa (velikim) lisastim guskama na zimovanje ili se zadržava tokom migratornog preleta i tada se najčešće viđa na lokalitetu Slano Kopovo kod Novog Bečeja.
„Tog dana na ribnjaku u Sakulama zatekli smo oko 3.000 lisastih gusaka i zaista je bio izazov da pronađemo i dokažemo da je mala lisasta guska prisutna i u ovom delu Potamišja. Uspeli smo da je fotografišemo, tako da je ovo 228 vrsta ornitofaune južnog dela IBA Srednje Potamišje (Sakule, Baranda, Čenta, Opovo)“, izjavio je Vučković.
Mala lisasta guska (Anser erythropus) foto: Čeda Vučković
Nešto više od jedne decenije Potamišje od Jaše Tomića do Opova je u proceduri zaštite, odnosno zvaničnog proglašenja kao Predela izuzetnih odlika „Potamišje“. Zašto to traje toliko dugo i kakve su posledice u međuvremenu nastale govori nam Vučković.
„Bogatstvo ornitofaune je samo deo izuzetnog biodiverziteta Potamišja i zaista je postalo već „nepristojno“ govoriti o potrebi njegove zaštite. Nestaju nam izuzetno značajna prirodna staništa kao što su pašnjaci, autohtone poplavne šume vrbe, slatine i zamočvarena staništa i sve je to uglavnom rezultat antropogenih uticaja. Od početka izrade studije, pa preko procedure, prošlo je već skoro 12 godina, a na osnovu mojih istraživanja i monitoringa, brojna staništa duž Tamiša od Sakula do Opova su sada u velikoj meri devastirana u odnosu na 2010. godinu. Nestale su brojne kolonije, smanjene su gnezdeće populacije i ako se ovaj trend nastavi nećemo imati šta da zaštitimo“, smatra Vučković i dodaje da će se poremećaj ekosistema značajno odraziti na biodiverzitet što će dalje uzrokovati šire posledice na celokupnu zajednicu.
Kao primer, Vučković navodi melioracione radove na jednom od ribnjaka kada je došlo do isušivanja prirodnog slatinskog jezera što je uzrokovalo drastično smanjen rod na okolnim njivama, kao i trovanje mišara i istrebljenje lisica, što je opet izazvalo enormno povećanje populacije glodara, a samim time i velike štete na usevima.
