by Glas Opova | 2.06.2015. | DRUŠTVO
SVETSKI DAN RODITELJA, POSVETIMO VIŠE PAŽNJE NAŠOJ DECI
Opovo, 01. jun 2015;
PROJEKAT „BRIGA O DECI – NAJVEĆA BRIGA“ SUFINANSIRAN JE OD STRANE MINISTARSTVA KULTURE I INFORMISANJA REPUBLIKE SRBIJE. Prvi jun nije slučajno izabran za početak realizacije našeg projekta posvećenom deci i roditeljima. U pitanju je Međunarodni dan roditelja ustanovljen 2012. godine Rezolucijom Generalne skupštine UN u znak zahvalnosti roditeljima širom sveta za njihovu nesebičnu posvećenost deci i brigu o njima. Rezolucijom se u pravi plan stavlja odrastanje deteta u porodičnom okruženju u kojem se neguju ljubav i razumevanje neophodno za celokupan i harmoničan razvoj ličnosti deteta.
Konvencija Ujedinjenih nacija o pravima deteta, čiji je potpisnik i naša zemlja, obavezuje države članice da poštuju odgovornosti, prava i dužnosti roditelja i lica zakonski odgovornih za dete da obezbede i usmeravaju dete u ostvarivanju njegovih prava na način koji je u skladu s razvojem sposobnosti deteta. Osim toga, države članice dužne su da, u skladu s nacionalnim uslovima i mogućnostima, pružaju materijalnu pomoć i druge mere podrške roditeljima/starateljima/licima odgovornim za dete.
Uprkos zakonskih, strateških i praktičnih mera koje preduzima država i celo društvo, veliki broj porodica u našoj zemlji suočava se sa nezavidnom materijalnom i socijalnom situacijom, a mnoge se bore za puko preživljavanje. Među najugroženijima su jednoroditeljske porodice i porodice sa više dece. Osim toga, porodica kao institucija društva se menja iz patrijarhalne u savremenu nuklearnu porodicu, a to dovodi do promena očekivanih društvenih uloga majke i oca i njihovog doživljaja sebe kao roditelja. U takvim uslovima svakodnevno se preispituje sposobnost roditelja da roditeljske obaveze ispunjavaju na način koji bi oni želeli i u najboljem interesu deteta. Poseban problem predstavlja nedovoljna podrška i osnaživanje za odgovorno roditeljstvo koje savremeno društvo pred njih postavlja.
Država nastoji da obezbedi svoj deci uslove za maksimalan razvoj njihovih potencijala, a prema nedavno objavljenim podacima UNICEF-a, Srbija je na vodećem mestu u regionu kada je reč o reformama zaštite prava deteta i socijalne zaštite. Mnogo je uloženo u to da se deci, bez (adekvatnog) roditeljskog staranja na najranijem uzrastu obezbede uslovi da odrastaju u porodičnoj sredini umesto u institucijama, pa država značajnu finansijsku i edukativnu pomoć obezbeđuje hraniteljima.
Stručnjaci iz ove oblasti smatraju da bi trebalo više aktivnosti i mera podrške usmeriti na jačanje prirodne porodice i osnaživanje roditelja. U tom smislu, više pažnje i aktivnosti odgovorni bi trebalo da posvete proširivanju usluge porodičnog saradnika, čija je uloga da pruži podršku porodici u riziku i preventira izdvajanje dece iz njihovih porodica, kao i da obezbedi povratak dece iz hraniteljske u prirodnu porodicu. Istovremeno, potrebno je obezbediti veća novčana sredstva u budžetima radi podrške porodici i deci i da posebnu pažnju usmere na podržavanje i promovisanje psihosocijalne podrške i edukativnih programa i škola za roditelje.
S druge strane, statistički podaci su jedno, a realnost sasvim nešto drugo. Skloni smo da za sve što ne valja kod naše dece okrivljujemo nekog drugog. Školu i obrazovanje, loše okruženje, ekonomsku situaciju, kulturne modele i celokupno društvo. Ipak, često zaboravljamo da je porodica osnovna ćelija u kojoj naša deca stiču i formiraju karakter, životne navike i sistem vrednosti. Koliko im pozitivne i konstruktivne pažnje dajemo toliko možemo na njih i uticati. Pažnja je upravo taj primarni ali deficitarni segment koji uglavnom nedostaje u savremenoj porodici.
U društvu kao što je naše, gde je zbog specifične ekonomske situacije prisutna svakodnevna „trka“ za zaradom i obezbeđivanjem egzistencije, ceh redovno plaćaju deca. Činjenica je da statistički problematična deca najčešće dolaze iz problematičnih porodica, ali sve je više problematične dece i iz porodica koje su naizgled funkcionalne i ekonomski stabilne. Kao jedan od primarnih razloga svakako je nedovoljna posvećenost roditelja prema deci jer se vaspitanje ne zasniva i završava samo na ostvarivanju njihovih materijalnih želja. Koliko puta ste čuli rečenicu. „Sve sam im kupio, a oni mi tako vraćaju“.
Zato, nađite vremena i posvetite pažnju svojoj deci, bez obzira na poslovne obaveze i lične probleme. Razgovarajte i provodite više kvalitetnog vremena sa njima, pokušajte da razumete njihove probleme i pružite im podršku. Ne dozvolite da se osećaju usamljeni. Bodrite ih i savetujte kako bi osamostalili svoje ličnosti i kasnije postali bolji ljudi, i naravno, bolji nego što smo mi sami. LJUBAV I RAZUMEVANJE SU NAJBOLJI NAČIN DA NAŠA DECA SREĆNO ODRASTU.
Projektom BRIGA O DECI – NAJVAŽNIJA BRIGA u naredna tri meseca bavićemo se temama na relaciji društvo – porodica – deca. Konkretne teme koje ćemo obrađivati su: bezbednost dece u saobraćaju, informatika – dobre i loše strane, deca u prirodi, sport i deca, deca u školi i oko škole.
Projektni tim UG „Glas Opova“
by Glas Opova | 1.06.2015. | AKTUELNO
POČELA DA RADI KANCELARIJA JAVNOG BELEŽNIKA U OPOVU
Opovo, 01. juni
Na osnovu Rešenja Ministarstva pravde od 16.03.2015. godine, u Opovu je započela sa radom kancelarija javnog beležnika – notara.
Za javnog beležnika imenovana je Tatjana Mitrović je za područje Osnovnog suda u Pančevu – sa službenim sedištem kancelarije u Opovu.
Kancelarija se nalazi na adresi ul JNA 15, preko puta crkve.
Telefon kancelarije 682-234 ; 064 455 29 67
Radno vreme kancelarije: radnim danom od 09-17 časova
KO SU JAVNI BELEŽNICI
Javni beležnik je samostalan i nezavisan stručnjak iz oblasti prava kome je povereno javno ovlašćenje da sastavlјa isprave o pravnim poslovima i drugim činjenicama koje su od značaja za pravni promet, kao i da u svojstvu poverenika suda sprovodi neke postupke.
Javne beležnike imenuje ministar nadležan za poslove pravosuđa, iz reda diplomiranih pravnika koji poseduju odgovarajuće stručne kvalifikacije kao što su položen pravosudni i notarski ispit i iskustvo u pravnoj struci.
ŠTA RADI JAVNI BELEŽNIK
- Overa ugovora o raspolaganju nepokretnostima (solemnizacija)
Javni beležnik overava ugovore o raspolaganju nepokretnostima koje se nalaze na području suda za koji je imenovan. Javnobeležnička kancelarija u Opovu nadležna je za overu ugovora o raspolaganju nepokretnostima koje se nalaze na području Osnovnog suda u Pančevu.
- Ugovor o kupoprodaji, poklonu, razmeni nepokretnosti
- Ostali ugovori o raspolaganju nepokretnostima
- Ugovor o doživotnom izdrzavanju
- Ugovor o ustupanju i raspodeli imovine za života
Overa (solemnizacija) punomoćja kojim se neko lice ovlašćuje za raspolaganje nepokretnostima vrži se kod javnog beležnika, bez obzira gde se nepokretnost nalazi
- Izrada javnobeležničkih zapisa
Javni beležnik u formi javnobeležničkog zapisa izražuje sledeće:
- Ugovor o raspolaganju nepokretnostima poslovno nesposobnih lica
- Sporazum o zakonskom izdržavanju, u skladu sa zakonom
- Ugovor o hipoteci i založna izjava kao izvršne (bez obzira gde se nepokretnost nalazi)
Javni beležnik vrši različite vrste overa:
- Overa potpisa na ugovoru o kupoprodaji motornog vozila , ugovora o kupoprodaji polјoprivredne mašine i sl.
- Overe potpisa na punomoćju
- Overa vpotpisa na rzličitim izjavama
- Overa kopije
- Overa odluke koju je doneo organ upravlјanja pravnog lica
- Javnobeležničke potvrde ( potvrda da je određeno lice u životu, potvrda o podnošenju isprave na uvid, potvrda o uvidu u neki javcni registar i sl)
GDE I KAKO JAVNI BELEŽNIK PRUŽA USLUGE
Javni beležnik pruža usluge u svojoj javnobeležničkoj kancelariji.
Ako stranka zbog bolesti ili starosti ne može da dođe u javnobeležničku kancelariju, beležnik može preduzeti službenu radnji i sačiniti ispravu van kancelarije, u stanu strane,odnosno u bolnici.
KAKO SE ODREŽUJE NAKNADA ZA RAD JAVNOG BELEŽNIKA
Nagrada za rad javnog beležnika i naknanda troškova nastalih u vezi sa obavlјanjem posla javnog beležnika utvrženi su Javnobeležničkom tarifom (S. Glasnik RS. 91/2014, 103/2014 i 138/2014).
Naknada po pravilu, zavisi od vrednosti pravnog posla, i ista je kod svakog javnog beležnika
by Glas Opova | 31.05.2015. | SPORT
PODMLAĐENI SASTAV RADNIČKOG NIJE SE OBRUKAO
Baranda, 31. maj 2015;
Radnički – Mladost (O) 2:4 (0:3): U Barandi je danas je odigrana utakmica bez velikog takmičarskog značaja za obe ekipe, što je i rezultiralo opuštenom pristupu samoj igri.
Ekipa Radničkog nastupila je u krajnje podmlađenom sastavu. Veliki broj mladih igrača iz omladinske selekcije imali su priliku da se okušaju u ligaškoj utakmici prvih timova. Prvi deo utakmice mladi puleni trenera Dakovića nisu se najbolje snašli, što su gosti iz Omoljice iskoristili i obezbedili visoku prednost od velikih tri gola.
U nastavku meča konsolidovali su se redovi tima iz Barande što je rezultiralo time da je Dobrić u dva navrata uspeo da savlada čuvara mreže Mladosti. Vredi i spomenuti mladog Aleksandra Divljačkog, koji se dobro snašao na sredini terena. Bez obzira što je savladan četiri puta, i golman Radničkog Darko Eređin, imao je nekoliko prvoklasnih odbrana.
Raspoloženi Dobrić nije bio dovoljan za preokret ali na stranu rezultat, bitna je igra mladih fudbalera koji su pokazali da se na njih u buidućnosti može računati.
Radnički: Eređin, Dajlić, Dobrić, Lazin I (Ostojić 45’), Lazin N, Jovičin, Rošulj P, Rošulj N (Divljački 45’), Milovanov, Ilić, Jovanov.
Tekst: Branislav Babin
by Glas Opova | 31.05.2015. | DRUŠTVO
NAJBOLJI GULAŠ SKUVALA DOMAĆA EKIPA „ČUPKO“
Baranda, 31. maj 2015;
Bez premca najmasovnija baranđanska manifestacija i sigurno jedna od pet najznačajnijih opštinskih manifestacija, Guašijada Baranda 2015 i ove godine ispunila je očekivanja i organizatora Lovačkog društva „Šnjep“ i brojnih posetilaca iz šire okoline.
Mada se za takmičenje prijavilo oko 40 ekipa, organizator je, kako je i najavio, prijave primio za 25 ekipa, koje su se ove godine takmičile u kuvanju lovačkog gulaša. Najviše ekipa je došlo iz Opova, a ostali takmičari su bili iz Beograda, Borče, Padinske skele, Barande i Glogonja. Kao i svake godine žiri je imao težak zadatak ali se na kraju odlučio za gulaš pod šifrom broj 9, za koji se ispostavilo da je skuvala domaća ekipa iz Barande pod nazivom Čupko.
Organizator se tradicionalno pokazao kao dobar domaćin, sve je funkcionisalo kako je predviđeno, a cene su za razliku od nekih drugih naših manifestacija bile veoma popularne tako da je pečenje (prasetina 1000 din/kg i jagnjetina 1200 din/kg) prodata u rekordnom vremenu. Popularne cene su bile i za sve vrste gulaša, pljeskavice, kobasice i piće, dok se sladoled za svu decu delio besplatno.
Ovogodišnju gulašijadu obeležio je bogat kulturno umetnički program. Prisutni su mogli da gledaju defile i nastupe folklornih ansambala, koji je prošao glavnom baranđanskom ulicom, a pored folklornih igara, imali smo priliku da vidimo i Salsa cubana ansambl iz Pančeva koji nam je pokazao kako se pleše latinoamerička salsa. U sviračkom delu, program su „začinili“ stari majstori vojvođanskog štimunga, orkestar Opovački
tamburaši.
Kao i prethodnih godina, uz brojne sponzore i donatore bez kojih se ova manifestacija ne bi mogla održati, najznačajniji pokrovitelji su Opština Opovo i Agros doo Opovo.
.
.
by Glas Opova | 31.05.2015. | DRUŠTVO
SVETSKI DAN BEZ DUVANSKOG DIMA 2015
Pančevo, 31. maj 2015;
Svake godine, 31. maja, Svetska zdravstvena organizacija (SZO) i njeni partneri obeležavaju Svetski dan bez duvanskog dima, ističući zdravstvene rizike koji su povezani sa upotrebom duvana i zalažući se za efikasnu politiku koja smanjuje konzumiranje duvana.
Povodom ovogodišnjeg Svetskog dana bez duvanskog dima, SZO poziva sve države da zajedno deluju kako bi se zaustavila nezakonita trgovina duvanskim proizvodima.
Nezakonita trgovina duvanskim proizvodima je veliki globalni problem koji se odražava na zdravstvene, pravne i ekonomske aspekte, rukovođenje i korupciju.
Razmere problema
Prema istraživanjima i podacima dobijenim od strane svih carina na svetu, jedna od 10 cigareta i drugih duvanskih proizvoda koji se danas konzumiraju u svetu nabavljena je nezakonito.
Evropska komisija procenjuje da nezakonita trgovina cigaretama košta Evropsku uniju i njene članice preko 10 milijardi evra (€) godišnje zbog izgubljenih poreza i carinskih prihoda.
Nezakonita trgovina duvanskim proizvodima nije problem samo razvijenih država tj. zemalja sa visokim prihodima, u skoro svim zemljama sveta ona postoji u nekom svom obliku. Kao odgovor na pretnje nezakonite trgovine duvanom, međunarodna zajednica je usvojila u novembru 2012. godine Protokol za zaustavljanje nezakonite trgovine duvanskim proizvodima. Ovo je prvi protokol Okvirne konvencije o kontroli duvana SZO.
Ciljevi kampanje Svetskog dana bez duvana 2015. godine
Podizanje svesti o posledicama po zdravlje ljudi izazvanih nezakonitom trgovinom duvanskim proizvodima, posebno kod mladih i stanovništva sa niskim prihodima, kojima su ovi duvanski proizvodi pristupačniji zbog niske cene.
Ukazivanje na činjenicu da nezakonita trgovina duvanskim proizvodima podriva postignute rezultate zdravstvene zaštite i njenih programa, politiku kontrole duvana i mere kao što su porast poreza i cene duvanskih proizvoda, slikovna upozorenja i dr.
Prikaz primera uključenosti duvanske industrije u nezakonitu trgovinu duvanskim proizvodima.
Isticanje kako je nezakonita trgovina duvanskih proizvoda sredstvo za gomilanje velikog bogatstva kriminalnih grupa koje služi za finansiranje drugih aktivnosti organizovanog kriminala, kao što su trgovina drogom, ljudima i oružjem i terorizam.
Promovisanje ratifikacije, pristupanje i primena Protokola o eliminaciji nezakonite trgovine duvanskim proizvodima od strane svih potpisnica Okvirne konvencije o kontroli duvana SZO i njegovog stupanja na snagu aktivnim učešćem svih relevantnih aktera.
Ključne poruke SZO za javnost u svim državama sveta
Nezakonita trgovina duvanskih proizvoda je štetna za vaše zdravlje i vaše interese iz sledećih razloga:
Nezakoniti duvanski proizvodi su lako dostupni mladima i podstiču njihovo eksperimentisanje sa upotrebom duvana. Takvi proizvodi takođe stvaraju zabludu kod mladih korisnika duvana i obmanjuju ih jer nemaju zdravstvena upozorenja i čak u nekim slučajevima deca se regrutuju za nezakonitu prodaju ovih proizvoda.
Nedozvoljena trgovina smanjuje prihod od poreza državnog budžeta, a taj novac bi mogao biti utrošen za druge potrebe javnosti i pružanje javnih usluga, umesto da bude usmeren u kriminalne tokove.
Nedozvoljena trgovina duvanom jača korupciju i slabi dobro upravljanje državom.
Duvanske kompanije mogu koristiti propuste u sistemima upravljanja kontrolom duvana i odobravati nedozvoljenu trgovinu duvanskim proizvodima.
Pozivi na akciju
Za političare:
Političari treba da shvate da nezakonita trgovina duvana ne samo da uvećava globalnu epidemiju korišćenja duvana i dovodi do drugih štetnih posledica po zdravlje, nego ima i neželjene posledice kroz finansiranje organizovanog kriminala, uključujući drogu, trgovinu ljudima, oružjem, kao i terorizam.
Neophodna je ratifikacija Protokola za zaustavljanje nezakonite trgovine duvanskim proizvodima kao odgovor na finansijske, pravne i zdravstvene posledice nastale zbog nedozvoljene trgovine duvanskim proizvodima.
Za javnost:
Stanovništvo treba da prepozna negativne zdravstvene, ekonomske i socijalne uticaje nezakonite trgovine duvanskim proizvodima i njihovu povezanost sa organizovanim kriminalom u trgovini ljudima i drogom.
Stanovnivštvo treba da učestvuje u kampanji za obeležavanje Svetskog dana bez duvanskog dima i aktivnostima kojima je cilj podizanje svesti o problemu duvana. Ove aktivnosti bi trebalo da uključe i medije radi širenja poruka i saveta koje će pokrenuti države i SZO u suzbijanju nezakonite trgovine duvanskim proizvodima.
Za akademsku zajednicu:
Akademske institucije bi mogle da preduzmu istraživanja na temu nezakonite trgovine duvanskim proizvodima tako da i dalje dokumentuju štetne uticaje duvana, a u isto vreme da ističu korisne efekte na zdravlje ako bi država finansirala kontrolu kriminalnih aktivnosti kroz suzbijanje trgovine nezakonitim duvanskim proizvodima.
Jedna od oblasti istraživanja bi mogla biti uloga duvanske industrije u pružanju podrške nezakonitoj trgovini duvanom.
Zavod za javno zdravlje će ove godine ovaj dan obeležiti u okviru zajedničkih aktivnosti sa Preventivnim centrom Doma zdravlja Pančevo u radnim organizacijama gde će se vršiti preventivni pregledi u cilju smanjenja faktora rizika za obolevanje.
Direktor Zavoda
Prim. dr Mica Sarić – Tanasković
Page 2,867 of 3,164« First«...102030...2,8652,8662,8672,8682,869...2,8802,8902,900...»Last »
