by Glas Opova | 2.02.2024. | LOKALNA SAMOUPRAVA
Sastanak predsednika opštine i Udruženja preduzetnika Opštine Opovo
OPOVO, 2. februar 2024 – Predsednik opštine Miloš Markov i načelnica Opštinske uprave Opovo Ankica Jožika održali su radni sastanak sa predstavnicima Udruženja preduzetnika Opštine Opovo.
Tema sastanka je bila saradnja lokalne samouprave i Udruženja, kao i rešavanje aktuelnih problema sa kojima se preduzetnici naše opštine susreću, među kojima je i skladištenje i odnošenje smeća i otpada iz kontejnera predviđenih za privredne objekte.
by Glas Opova | 2.02.2024. | DRUŠTVO
BEOGRAD, 2. februar 2024
Sledi nam vikend, zato je neophodno da se podsetimo. Konzumiranje alkohola, čak i u malim količinama, povećava rizik od učešća u saobraćajnim nezgodama kako za vozače, tako i za pešake. Alkohol utiče na mnoge procese koji se odvijaju u organizmu i na taj način umanjuje vozačku sposobnost. Svaka čašica dodatno produžava vreme reagovanja, smanjuje koncentraciju i slabi koordinaciju, utiče na pospanost i preciznost pokreta, utiče na promenu svesti i pravilno donošenje odluka, smanjuje oštrinu vida. Alkohol takođe utiče na promenu ponašanja: slabi rasuđivanje, izaziva rizično ponašanje, što može uticati na pogrešno donošenje odluka (prebrza vožnja, nekorišćenje pojaseva, nebezbedno preticanje, nekorišćenje zaštitne kacige, nebezbedno kretanje pešaka duž kolovoza i sl).
Šta to znači u praksi? Vozač koji u organizmu nema prisustva alkohola ima vreme reagovanja od jedne sekunde, dok kada je u stanju umerene i teške alkoholisanosti njegovo vreme reagovanja od jedne sekunde se značajno povećava za 3 ili više puta. Trezan vozač pri brzini od 50 km/h i reagovanjem od jedne sekunde pređe put dužine oko 14 metara, dok kod vozača pod dejstvom alkohola prilikom reagovanja ovaj put iznosi oko 42 metra. Preciznije, dok trezan vozač zaustavi svoje vozilo ispred prepreke, vozač pod dejstvom alkohola tek započinje da reaguje na uočenu prepreku.
Vozači koji su pod dejstvom alkohola imaju mnogo veći rizik od učešća u saobraćajnim nezgodama od vozača koji nisu konzumirali alkohol i ovaj rizik ubrzano raste sa porastom koncentracije alkohola u krvi. Alkohol je jedan od najčešće evidentiranih faktora nastanka saobraćajnih nezgoda sa poginulim i povređenim licima.
Istraživanja pokazuju da je u Srbiji kod oko 15% nastradalih vozača (kod skoro svakog sedmog) prisutan alkohol u krvi. Uporednom analizom dostupnih podataka, dolazi se do zaključka da vozači koji upravljaju vozilom pod dejstvom alkohola imaju preko dvadeset puta veći rizik da smrtno stradaju ili zadobiju povrede u poređenju sa treznim vozačima. Najviše saobraćajnih nezgoda u kojima je alkohol prisutan kao uticajni faktor nastanka saobraćajnih nezgoda, dogodi se upravo vikendom, a naročito u večernjim i noćnim satima.
Prema istraživanjima Agencije za bezbednost saobraćaja iz 2022. godine, u Srbiji prosečno 0,52% vozača u saobraćajnom toku upravlja vozilom pod dejstvom alkohola. To zapravo znači da „svaki 192. vozač u saobraćajnom toku vozi pod uticajem alkohola“ ili još konkretnije „kao da u proseku svakog dana preko Gazele pređe skoro 800 vozača koji voze pod uticajem alkohola“, uzimajući u obzir prosečan broj vozila koji u toku dana pređe Gazelu.
Takođe, jedan od ključnih mehanizama za predviđanje ponašanja učesnika u saobraćaju je istraživanje stavova i ponašanja učesnika u saobraćaju. Prošle godine smo učestvovali u istraživanju koje je sprovedeno na pet kontinenata i u kome je učestvovalo 39 država. Jedan od prvih rezultata ovog istraživanja je pokazalo da u Srbiji postoji veća verovatnoća kontrole od strane policije, u odnosu na većinu drugih države u Evropi. Recimo, 27% vozača (svaki četvrti) u Srbiji kaže da je velika verovatnoća da će ga policija kontrolisati na prisustvo alkohola u organizmu, dok je prosek za 22 države Evrope 18,2%. Takođe, ispitanici u Srbiji u većoj meri podržavaju zakonske mere i prinudu (tabela u prilogu), nego većina ispitanika u Evropi, posebno kada se radi o vožnji pod uticajem alkohola.
Agencija za bezbednost saobraćaja apeluje na sve vozače da ne upravljaju vozilom pod dejstvom alkohola i da poštuju saobraćajne propise.
Agencija za bezbednost saobraćaja
by Glas Opova | 2.02.2024. | PRIRODA I EKO
OPOVO, 2. februar 2024 – Poznato je da su Pečena slatina u Barandi i ribnjak u Sakulama zbog bogatstva biodiverziteta i ornitofaune popularne destinacije brojnih prirodnjaka i ornitologa iz cele Srbije. Međutim, poslednjih mesec dana posmatrači i fotografi ptica su okupirali opovački park. Gotovo da nema dana a da se u ovom parku ne vide ljudi sa dvogledima i fotoaparatima, a razlog tome je jedna sova.
Kao i Kikinda, Opovo je poznato kao zimovalište velikog broja utina (ili malih ušara) koje se od novembra do marta okupljaju u krošnjama zimzelenih stabala u parku, gde provode dan, a noću love. Tokom hladnijih zima, ovde bude i preko 300 jedinki. Ali nisu utine razlog „opsade“ opovačkog parka već njena bliska rođaka ali mnogo ređa vrsta – ritska sova.
Za razliku od utine koja se redovno gnezdi u Vojvodini, gnezdilišta ritske sove su kod nas malobrojna zbog čega i jeste tako tražena fotografska „meta“. Tokom zime populacije sa severa Evrope se „spuštaju“ južnije i takođe zimuju, ali u mnogo manjem broju“ u parkovima.
Poslednji put ritska sova u opovačkom parku je zabeležena 2014. godine u januaru, a 10 godina kasnije ponovo je tu. Prvi put je primećena krajem decembra, da bi se nakon stotina fotografija utvrdilo da u opovačkom parku ordiniraju čak četiri različite jedinke.
Utina i ritska sova su veoma slične i za laike teške za raspoznavanje. Bitne razlike su što ritska sova ima značajno kraće uške (perje na glavi koje izgleda kao uši), utina ima narandžaste, a ritska sova žute oči i ritska sova ima bleđi stomak što se posebno uočava tokom leta. Takođe, za razliku od utina koje se grupišu u krošnji, ritska sova je uvek izdvojena na perifernom delu krošnje, i veoma plašljiva tako da će, ako joj se približavate, obavezno poleteti.
Inače, od 10 vrsta sova koje se mogu videti u Srbiji, u našem kraju su zabeležene: utina (Asio otus), kukumavka (Athene noctua), kukuvija (Tyto alba), ćuk (Otus scops), ritska sova (Asio flammeus) i šumska sova (Strix aluco).
Tekst i foto: Č.Vučković
by Glas Opova | 2.02.2024. | SPORT
Startuju košarkaši, fudbaleri na pripremama
OPOVO, 2. februar 2024 – Ovog vikenda, u nastavku prvenstva, startuju košarkaši i košarkašice. Seniori Opova 99 gostuju u Šidu, dok je utakmica pionira starčevačkog Borca i Opova odložena. Mlađe pionirke Agros Basketa na startu drugog dela prvenstva igraju derbi 2. grupe sa ekipom Korać Akademija.
Fudbaleri su uglavnom započeli pripreme pred prolećni deo sezone i u nedelju će se odigrati prijateljski meč između sakulskog Borca i Radničkog iz Barande.
KOŠARKA: Mlađe pionirke / Beogradska liga 2 / 2. grupa / 10. kolo
Beograd, 3. februar (subota) 12:20h; KORAĆ AKADEMIJA 011/3 – AGROS BASKET (Opovo)
FUDBAL: pripremna utakmica
Sakule, 4. februar (nedelja) 14:00h; BORAC – RADNIČKI (Baranda)
KOŠARKA: Druga međuregionalna KSV liga – grupa jug / 12. kolo
Šid, 4. februar (nedelja) 17:00h; PARTIZAN – OPOVO 99
by Glas Opova | 2.02.2024. | DRUŠTVO
Jubilarna 10. “Beloblatska kobasica”
Izvor: VolimZrenjanin
Sutra, prvog vikenda februara, gastro manifestacija “Beloblatska kobasica” održaće se po 10. jubilarni put u selu kraj Zrenjanina.
Prvog dana festivala u Belom Blatu, u SUBOTU 3. februara, biće upriličeno takmičenje u svinjokolju kako se to nekada radilo u seoskim domaćinstvima. Sela koja se takmiče u svinjokolju su: Belo Blato, Perlez, Ečka, Mužlja i Martinis iz Rumunije.
Takmičarske ekipe imaće zadatak da za određeno vreme obave svinjokolj na tradicionalan način počev od prljenja svinje slamom do završne obrade mesa i pripreme svinjokoljskih specijaliteta. Domaćini će tom prilikom posetiocim ponuditi sveže pečene kobasice, čvarke, džigericu u maramici, tradicionalni beloblatski svinjski paprikaš, švarglu i krvavicu, a sve to uz kiseli kupus, rakiju, vino i domaće kolače. Sudijski žiri će nagraditi najbolje ekipe a ocenjivaće se kvalitet obrade mesa, pripremljenih svinjokoljskih specijaliteta i vizuelni izgled ekipa koje učestvuju u takmičenju.
Drugog festivalskog dana “Beloblatske kobasice”, u NEDELJU 4. februara, centralni povod za okupljanje je ekipno takmičenje u pravljenju svežih domaćih kobasica. Timovi koje stručni žiri proglasi najboljim, osvojiće vredne nagrade:
Električna mašina za meso (MK32 1500W 300kg/h) | sponzor M TRADE, Zrenjanin
Profesionalni mesarski sto | sponzor DOO HANJIK, Belo Blato
Rotirajuća daska za posluženje i serviranje | sponzor INTERWOOD, Jagodina
Organizator obezbeđuje: 5kg svežeg svinjskog mesa, 10m creva, poklon paket i uređeno takmičarsko mesto. Obaveza takmičarskih ekipa je da obezbede ručnu mašinu za mlevenje mesa, punilicu za kobasice i začine i pribor za pripremu pečenih kobasica.
Pored svega nabrojanog, u Belom Blatu će biti organizovane i prodajne izložbe suhomesnatih proizvoda, alata i pribora za svinjokolje, kao i rakije, vina, sireva, slatkiša, meda, starih zanata… Program manifestacije kao i do sada podeljen je na 2 dana kako bi se izbegle gužve i kolaps u saobraćaju na prilaznim putevima ka Belom Blatu.
Oba dana startuju u 8 časova otvaranjem prodajnih izložbi, a program manifestacije se odvija do 20 časova.
Kompletan program sa satnicom “Beloblatske kobasice” 2024 pogledajte na fotografiji iznad.
Pokrovitelj i ovaj jubilarni 10. put je grad Zrenjanin, a u organizaciji učestvuju MZ Belo Blato i Turistička organizacija grada Zrenjanina.
