Briga o deci – najveća briga (5): DECA, RAČUNARI, INTERNET – DOBRE I LOŠE STRANE
DECA, RAČUNARI, INTERNET – DOBRE I LOŠE STRANE
Opovo, 10. avgust 2015;
PROJEKAT „BRIGA O DECI – NAJVEĆA BRIGA“ SUFINANSIRAN JE OD STRANE MINISTARSTVA KULTURE I INFORMISANJA REPUBLIKE SRBIJE. Uzrasna granica u kojoj deca počinju da koriste računare sve je niža iz godine u godinu, sve je veći broj dece koja već u predškolskom uzrastu imaju pristup računaru ispred koga provode i više od 2-3 časa dnevno.. Uvek je prevencija, u smislu edukacije deteta, priče sa detetom i pravog informisanja deteta, šta tamo postoji, kako da se ponaša, bolja od striktne kontrole koju Vi kada imate starije dete, više i ne možete da imate. Ona kontrola koju možete da imate u mlađem uzrastu, se odnosi na podešavanje takozvanih prvenstveno kontrol-softvera, a to sada postoji i u npr. Windowsu, postoji opcija, dakle postoje kontrole za decu koliko dugo mogu da koriste, koliko dugo mogu da budu ulogovani na profilu, na koje sajtove mogu da idu, na koje ne mogu. To je nešto što bi svakako trebalo da se uradi za predškolsku decu. U edukaciji vaspitanju dece, pored roditelja treba da učestvuju i vrtići i škole, a uobičajna pojava je da su deca informatički pismenija od svojih roditelja i vaspitača. Dosta dece, recimo, ne znaju da čitaju i pišu, ali oni znaju kako je ime njihovih, na primer, omiljenih junaka, Toma i Džerija. Dete će da ode na Google da, ukuca Tom i Džeri i da na taj način iskoristi pretraživač, iako ne zna da čita, dete zna kako se to piše, prema tome može da naiđe na različite sadržaje. Takođe, sajt Youtube ima opciju safe – search, potrebno ju je uključiti da bi se izbegla mogućnost da deca slučajno ne bi bila izložena nekim sadržajima koji baš nisu primereni . Jedno slovo, pogrešno ukucano u pretraživaču može odvesti u potpuno drugom pravcu i postići neželjeni efekat .
Deca kopiraju i imitiraju ono sa čime se susreću u svakodnevnom okruženju. To mogu biti roditelji ili starija braća i sestre. Pored toga oni komuniciraju sa vršnjacima,razmenjuju iskustva i na taj način se socijalizuju. Neophodno je da roditelji sarađujusa decom i pripreme ih za korišćenje interneta, kao društvene mreže. Savet za roditelje je da se prvo oni upoznaju sa svim prednostima, manama interneta,sa sigurnom upotrebom interneta, načinom na koji se internet sigurno koristi za decu, kako da podese, ukoliko već puštaju svoju decu u predškolskom i u ranom uzrastu da koriste računare, da znaju kako da ih na siguran način koriste. Život bez kompjutera je u savremenom svetu postao gotovo i nezamisliv. U Srbiji više od 50% domaćinstava poseduje računar, a pristup internetu ima takođe više od 50%. Prednosti interneta su brojne, ali zbog dostupnosti, raznovrsnosti sadržaja moramo biti svesni i mogućih opasnosti, pogotovu po decu omladinu.
Deca i internet
Danas deca, pogotovo ona koja žive u gradu, najčešće odrastaju u okruženju koje je dosta različitije od okruženja u kome su odrastali njihovi roditelji. Deca mnogo manje vremena provode na otvorenom prostoru, manje se druže sa drugom decom, veliki deo slobodnog vremena provode uz kompjuter i druge elektronske naprave.
Internet je zabavan, kako odraslima tako i deci. Činjenica je da mnogi roditelji misle da su njihova deca mnogo sigurnija kod kuće pored kompjutera nego na ulici. Danas su deca često informatički pismenija od svojih roditelja. Zbog opasnosti da se internet koristi u pogrešne svrhe, naročito kod dece u školskom uzrastu, potrebno je da se roditelji upoznaju sa pretnjama sa kojima se deca suočavaju prilikom korišćenja Interneta. Prekomerna i nekontrolisna upotreba interneta može biti velika opasnost po decu. Potrošite dosta vremena , komunicirajući sa decom kako bi im preneli osnovnu poruku, da sve što vide, čuju ili pročitaju na internetu ne treba da uzmu zdravo za gotovo. Naročito deci treba skrenuti pažnju da lične informacije ni pod kakvim uslovima ne otkrivaju nikome i nikada. Veoma je bitno da sadržaj koji deca posmatraju na internetu bude primeren njihovim godinama. U zavisnosti od toga na koji se način koristi internet može biti i dobar i loš. Kada odlučite da detetu dozvolite pristup internetu morate obratiti pažnju na sledeće:
-Vreme u toku dana koje dete provede na kompjuteru morate ograničiti.
– Morate biti upoznati sa sadržajem sajtova koje vaše dete posećuje. Ograničite pristup neželjenim sajtovima korišćenjem Parental control opcija u podešavanjima.
– Ako za to imate uslove ne postavljajte računar u dečjoj sobi, već na mesto koje će vama biti na oku, koje je prometno i gde svi imaju pristup. Morate imati uvid u online aktivnosti vašeg deteta.
-Deca straijeg uzrasta u komunikaciji koriste sleng i engleske skraćenice, pa je stoga poželjno da se upoznate sa popularnim Internet slengom, kako bi vam poruke koju deca šalju bile razumljive.
– Sa decom morate pričati o njihovoj aktivnosti na Internetu. Upozorite ih na neprijatne i ružne situacije na koje mogu da naiđu korišćenjem interneta. Naučite ih kako da se zaštite od kompjuterskih virusa, koji su sajtovi koje mogu da posećuju, naučite ih da zaštite svoje lične podatke, kao i kako da se odgovorno ponašaju kada su na Internetu. Objasnite im da sa nepoznatim osobama ne treba da pričaju online, i da sve osobe koje su na internetu nisu onakve kakvim se predstavljaju.
-Potrebno je da sa detetom izgradite odnos poverenja, ohrabrite ga da vam u slučaju neke neprijatnosti koje je doživelo na internetu to i prijavi.
– Za ono što vaše dete radi na internetu, morate biti zainteresovani. Posetite sa detetom sajtove koje ono posećuje , odigrajte sa detetom neku igricu, i na taj način učinite da dete bude prema vama otvorenije i spremnije da podeli svoja iskustva sa vama.
Roditelji moraju, prihvatiti nove tehnologije kao sastavni deo života svog deteta, moraju naći vremena da se sa tehnologijama upoznaju i pomognu detetu da ih koristi ispravno i bezbedno.
Takođe, preporuka je i da:
- Nemojte postavljati golišave slike i video snimke svoje dece, NIKADA I NIGDE i ni u kojim okolnostima. Te slike su mozda vama slatke ali mesto im je u kućnim albumima ne na Internetu.
- Ne ostavljajte svoje privatne podatke (gde živite, radite, brojeve telefona isl) na zidu ni jedne Fejsbuk grupe. Ti podaci su vidljivi svima, nije im tu mesto. Vaša adresa i telefon takodje nemaju sta da traže u vašem FB profilu.
- Podesite privatnost svog profila na FB tako da je sve što na svoj profil postavljate vidljivo isključivo vasim prijateljima.
- Budite selektivniji prilikom dodavanja prijatelja, ne morate prihvatiti bas svaki poziv koji vam stigne. Pogledajte koliko zajednickih prijatelja sa odredjenom osobom imate i po potrebi se kod zajednickog prijatelja raspitajte o osobi koja vam je poslala poziv.
- Za one koje dodate na listu prijatelja ali niste baš sigurni da želite da vide sve vaše informacije (razne drugare iz igrica isl.) ograničite im nivo pristupa time što ćete ih postaviti u odredjene grupe. Prilikom postavljanja fotografija izaberite da album bude nevidljiv tim grupama, isto važi i za statuse i bilo koje druge privatnije informacije koje želite da objavite na profilu.
Video igre
Igranje video ili kompjuterskih igrica jedna je od najpopularnijih, najzabavnijih i najzaraznijih dečijih aktivnosti. Medjutim na ovu aktivnost roditelji ne gledaju toliko blagonaklono, većina njih smatra da je igranje igrica zapravo gubljenje vremena. U medijima se može često čuti stav da su nasilne video igrice odgovorne za nasilno i asocijalno ponašanje dece. Medjutim, postoje i naučnici i psiholozi koji tvrde da deca od video igrica zapravo mogu imati mnoge koristi, a kao glavnu korist navode mogućnost da postanu pametna. Video igrice zapravo mogu decu da nauče naprednom razmišljanju koje im može koristiti kasnije u životu.
Dobri efekti igranja video igrica
Video igrice su odlična vežba za mozak deteta. Da bi se prešla neka video igrica, često je potrebno apstraktno ili napredno razmišljanje. Ove veštine se čak ni u skoli ne uče. Neke od mentalnih veština koje se treniraju dok se igraju video igrice su: praćenje instrukcija, rešavanje problema, koordinacija oka i ruke, upravljanje resursima i logistikom, multifunkcionalnost, brzo razmišljanje, strategijsko razmišljanje i predvidjanje, čitačke i matematičke sposobnosti, upornost, prepoznavanje obrazaca, procenjivačke sposobnosti, orijentacija, memorija, razumno rasudjivanje, timski rad…
Video igrice predstavljaju detetu kompjutere i tehniku. Potrebno je biti svestan da mi živimo u tehnički visoko razvijenom svetu i da je detetu neophodno da se prilagodi na njega. Video igrice su odličan način da se kroz zabavu deca uvedu u svet tehnike.
Video igrice čine učenje zabavnim. Ljudi iz industrije video igrica su to odavno prepoznali, tako da danas postoji dovoljno edukativnih igrica uz pomoć kojih dete može kroz zabavu i igru da nauči razne stvari.
-Video igrice mogu učiniti dete kreativnijim.
-Video igrice mogu povećati brzinu donošenja odluka.
-Video igrice podižu samopouzdanje deci kada se određeni zadaci u njoj izvrše.
Loši efekti video igrica
Najnegativniji uticaj video igrica na decu, pretpostavlja se, imaju igrice sa nasilnim sadržajem. Deca koja igraju ovakve igrice često su agresivnija i tu svoju agresivnost ispoljavaju kroz nasilno ponašanje. Ukoliko dete igra igrice previše, postaje asocijalno. Ovo često zna da postane ozbiljan problem, pa tako nisu retki primeri kada dete ostane bez drugara jer su mu oni “dosadni” i “nezanimljivi” a video igrice su “zabavne”. Takođe, ukoliko dete dugo igra igrice, to može negativno uticati i na druge njegove aktivnosti kao na primer na učenje, vanškolske aktivnosti, sportske aktivnosti, izlaske…
Previše igranja video igraca može dovesti i do mešanja stvarnog sveta sa virtualnim svetom, to je situacija u kome dete nije u stanju da precizno razgraniči stvaran svet i zivot od sveta i života u video igrici.Deca koja previše vremena provode igrajući igrice mogu početi da se ponasaju impulsivno kao i da imaju problema sa koncentracijom. Video igrice mogu imati loš uticaj i na zdravlje deteta, pre svega na njegov vid i na kičmu koja se krivi tokom dugog i nepravilnog sedenja.
Preporuke u vezi video igrica
-Proveravajte koje igrice igra vaše dete na isti način kao što kontrolišete koje TV programe gleda, koje časopise i novine čita… Prosto nisu svi sadržaji prikladni za sve uzraste.
-Iako igranje igrica može da bude jako edukativno, potrudite se da detetu omogućite i druge aktivnosti kako bi se razvijalo na različite načine a ne samo igrajući video igrice.
-Ograničite vreme koje dete svakodnevno provodi igrajući igrice.
-Pratite uticaj koji video igrice imaju na dete. Ukoliko počne da se ponaša agresivno, smanjite mu ili zabranite nasilne video igrice.
Stvari na koje treba obratiti pažnju prilikom odabira video igrice za decu
Proverite da li je igrica namenjena i prilagođena deci. Većina najpopularnijih video igrica je zapravo namenjena odraslim igračima, ne deci. Postoji veliki izbor igrica za decu i edukativnih igrica prilagođenih i namenjenih deci najrazličitijih uzrasta, pa se potrudite da detetu nadjete odgovarajuću.
Na kraju, različiti su i pristupi vaspitanju dece od strane roditelja. Postoje roditelji koji apsolutno sve drže pod kontrolom, ocenjuju, procenjuju i odlučuju o svemu, šta je ispravno, šta ne, koliko vremena je potrebno utrošiti za ovu ili onu radnju. Dok postoje i oni koji imaju malo liberalniji stav prema stvarima koje obuhvataju nešto što se zove vaspitavanje.
Oni prvi, verovatno u određenoj sferi greše, jer nisu u koži svoje dece, a i rođeni su u drugom vremenu. Potrebno je prilagoditi se i u svakom slučaju menjati se, prihvatati dobro, zadržati ineke vrednosti koje donosiimo od ranije, naravno, oni drugi rizikuju da dete, pod uticajem okoline možda, zloupotrebi situaciju.
Definitivno, sve se zasniva na poverenju i primeru koji dajemo svojoj deci, toga uvek budimo svesni…
