OPOVO, 4. februar 2025 – Odlukom o arondaciji poljoprivredne zemlje, kojom se opovačka zemlja u Pančevačkom ritu pripaja Poljoprivredno industrijskom kombinatu (PIK) Beograd, u martu 1967. godine pobunili su se opovački poljoprivrednici i u velikom broju došli pred Saveznu skupštinu, o čemu su opširno pisali tadašnji dnevni listovi.
U Borbi od 7.3.1967. godine objavljen je članak sa naslovom „Seljaci iz Opova u Saveznoj skupštini: Bitka za opovsku zemlju“. Oko dve stotine Opovčana došlo je 6. marta 1967. g. ispred Savezne skupštine tražeći da razgovaraju sa nekim ko nije običan činovnik. Kako nisu bili najavljeni, čekali su na stepeništu oko tri sata da ih neko primi. Insistirali su da svi uđu na pregovore ali je na kraju pronađen kompromis pa su pristali da pošalju delegaciju od 20 predstavnika. Sa Opovčanima su razgovarali predsednik Odbora za poljoprivredu Saveznog veća Dušan Mugoša i sekretar Savezne skupštine Dražen Sesardić.
Opovčani su energično i strastveno branili svoj stav i dokazivali da PIK „Beograd“ sprovodi arondaciju nezakonito, da su im povređena prava, da im se „oduzima“ zemlja, a to je za njih egzistencija. Tvrdili su da im PIK „Beograd“ za njihovu prvoklasnu zemlju daje neplodno, petorazredno zemljište zakrčeno trskom i korovom, oko 12 kilometara daleko od sela, kao i da su novčane naknade minimalne, a da su traktori PIK „Beograd“ već počeli, pod zaštitom milicije, da preoravaju arondiranu zemlju i da je bilo povređenih.
Mada zakon daje pravo PIK „Beograd“ da odmah obrađuje arondiranu zemlju, bez obzira na visinu novčane naknade i kvaliteta zemlje koja je ponuđena u zamenu (ako nema bolje, seljaci moraju uzeti onu koja postoji), nakon ovog, prvog sastanka, odlučeno je da se formira jedna stručna komisija Savezne i Republičke skupštine, koja će ispitati ceo slučaj. Takođe, jedna grupa poslanika Savezne i Republičke skupštine, otićiće na „lice mesta“ i na zajedničkom sastanku sa predstavnicima Opštinske skupštine i PIK „Beograd“ raspraviti šta se dogodilo u Opovu.
Nedelju dana kasnije, Borba objavljuje novi prilog pod naslovom „Ponovo mir na opovskim njivama“. U tekstu se navodi da je slučaj skoro rešen zahvaljujući pre svega akciji Odbora za poljoprivredu Saveznog veća Savezne skupštine, odnosno njegovog predsednika Dušana Mugoše.
Tekst u Borbi glasi ovako:
„Posebna poslanička komisija ispitala je ceo tok opovske arondacije i na sastanku održanom 13. marta u Opovu predložila rešenja koja su za obe strane prihvatljiva i zadovoljavajuća. Zaključeno je da se opovskim seljacima, dosadašnjim vlasnicima arondirane zemlje, ostave njive na korišćenje do kraja oktobra ove godine. Formiraće se posebna komisija koja će, u još neraščišćenim slučajevima, pokušati da nađe sporazumno rešenje između PIK „Beograd“ i Opovčana, najkasnije do 15. maja. PIK „Beograd“ obavezao se da će, čim se sporazum postigne, sve vlasnike zemlje uknjižiti u katastar i zemljišne knjige. Kombinat će takođe za svaki hektar arondirane zemlje prve klase u potesu „Opovačka pumpa“ platiti seljacima do 5.000 novih dinara…
… Međutim, poslanička komisija je ustanovila da je arondinacija sprovedena po zakonu. Ustupci koji se sada čine opovskim seljacima stvar su isključivo dobre volje PIK „Beograd“ i njegovog nastojanja da se zahtevi Opovčana u najvećoj meri poštuju.
Na jučerašnjem sastanku u Opovu, pored predstavnika Savezne, Republičke i Opštinske skupštine i PIK „Beograd“, bilo je preko trista seljaka. Iz njihovih govora i reakcija lako se moglo zaključiti da seljaci teška srca napuštaju „zlatnu zemlju“ Pančevačkog rita, da svim sredstvima nastoje da je zadrže, a ako već moraju da sa nje odu – što je neminovno – da iščupaju što veću naknadu, što bolju parcelu.
Svima se, naravno, ne može ugoditi. Ali, PIK „Beograd“ dosta je popustio (ostavio je zemlju do oktobra i odredio veću cenu), a to moraju učiniti i Opovčani, ma koliko im bilo teško da se rastanu od dobre ritske zemlje i ma koliko ih pojedini „narodni tribuni“, demagozi, podstrekivali da se ukopaju u Ritu, makar i u šančevima. Svi su izgledi, ipak da će ovaj spor, zbog kojeg je nedavno došlo i do nemilih incidenata, biti izglađen, da će se duhovi smiriti, stišati uzburkane strasti, da će na opovskim njivama ponovo zavladati mir.
Ipak, ostaje utisak – a to je i pouka – sa ovog sastanka: da je sličan razgovor i dogovor održan pre arondacije, najverovatnije do svega ovoga ne bi uopšte ni došlo. Nadamo se da je ovim okončan „opovski slučaj“ da nije reč samo o trenutnom smirivanju i da neće biti: doviđenja u oktobru“.
Eto, tako su Opovčani pre 57 godina pokazali hrabrost i u zemlji jednopartijskog sistema pokušali da odbrane svoje njive od državne uzurpacije. Naravno, nisu u potpunosti uspeli, ali su dobili makar bolje uslove. Međutim, ovaj njihov potez je bio inspiracija i primer drugim seljacima, pa su se dva meseca kasnije ispred Savezne skupštine iz sličnog razloga pojavili predstavnici iz tri sela kod Mionice, a za njima i delegacija od 30 seljaka iz okoline Arilja.
Redakcija se zahvaljuje našem saradniku Draganu Maslareviću na istraživanju i pronalaženju arhivskog materijala.