1

Razumevanjem do tolerancije (6): NACIONALNA I VERSKA (NE)TOLERANCIJA

NACIONALNA I VERSKA (NE)TOLERANCIJA
Opovo, 24. decembar 2014;
Projekat „Razumevanjem do tolerancije“ finansiran je od strane Ministarstva kulture i informisanja.

Nacionalna i verska netolerancija jedan su od problema pred kojim se često okreće glava, umanjuju njihove negativne posledice u društvu ili jednostavno negiraju da postoje. Nažalost, nacionalna i verska netrpeljivost u većoj ili manjoj meri konstatno su prisutne i to je problem prisutan na globalnom nivou, ali izrazitije zastupljen u ekonomski nerazvijenim zemljama, nedemokratskim političkim sistemima i državama ustrojenim na versko – religijskim osnovama.

Događaji od pre par meseci (fudbalska utakmica sa Albanijom i demoliranje pekarskih radnji čiji su vlasnici Albanci) ponovo su aktuelizovali ovu temu i još jednom ukazali na ozbiljnost ovog problema. Incident koji se dogodio na utakmici nosio je politički predznak ali kao posledicu je imao stradanje nedužnih ljudi, koji su bili krivi samo zato što su pripadali etničkoj grupi koja je povezana sa aktuelnom političkom krizom.
33303

Kao što smo na početku teksta rekli nacionalna netrpeljivost je globalni problem sa kojim se suočavaju i mnoge demokratske i moderne države. Nažalost, područje zapadnog Balkana je jedno od evropskih žarišta kada u pitanju nacionalna i verska netrpeljivost, a razlog tome leži u istorijskim događajima, političko – ekonomskim interesima, oštroj verskoj podvojenosti, kao i nerešenim teritorijalnim pitanjima.

Tokom dugog niza vekova Balkan je bio središte sukoba interesa rimokatoličanstva i pravoslavlja, a kasnije hrišćanstva i islama, što je istovremeno imalo i političku konotaciju, a sve zajedno rezultiralo nebrojenim oružanim sukobima, čije se posledice upravo u nacionalnoj i verskoj netrpeljivosti manifestuju i danas. Jedna od logičkih nedoslednosti je da se čak i nacionalna pripadnost vezuje za versku opredeljenost mada se često radi o pripadnicima iste etničke grupe. Međutim, to nije primarna tema ovog priloga.
33306

Nakon relativno dugog perioda smirivanja strasti i normalnog suživota tokom postojanja SFRJ, krajem XX veka sa raspadom Jugoslavije nacionalni i verski sukobi eskalirali su u punoj žestini što je rezultiralo ratovima, brojnim žrtvama, iseljavanjem stanovništva i rušenjem materijalnih dobara, a „ožiljci“ i posledice „devedesetih“  još uvek su sveži i aktuelni. Od države koja je bila primer multikulturalnosti i tolerancije, Jugoslavija se raspala na više manjih državica međusobno zaraćenih i sukobljenih, upravo na nacionalnoj i verskoj osnovi. Osim stanovništva koje se nalazilo na neposredno zaraćeniim teritorijama i koje je samim tim najviše stradalo, negativne posledice imale su i sve nacionalne i verske manjine unutar balkanskih država.

Kao jedna od kontradiktornosti ispoljava se ambivalentni odnos u karakterologiji etničkih zajednica Balkana. Sa još uvek snažnim istorijskim patrijarhalnim karakterom svi balkanski narodi insistiraju na takozvanom „čojstvu i junaštvu“ (zaštiti slabijih), svetinji zadate reči i gostoprimstva, ali s druge strane u vreme sukoba čine se ratni zločini, ruše verski hramovi i krše ljudska prava. Kontradiktornost je zastupljena i u verskim učenjima gde se u teoriji propoveda bratska ljubav ali, nažalost, u praksi je najčešće ispoljena netolerancija prema pripadnicima drugih konfesija i religija.
DSC_0031

Država Srbija je sekularna država i država svih njenih građana, tako da je i njenim Ustavom izazivanje nacionalne i verske netrpeljivosti i diskriminacije krivično delo. Ratovi iz devedestih su prošli, politički i ekonomski kontakti su ponovo uspostavljeni ili se uspostavljaju, situacija se polako normalizuje ali sve je to još daleko od standarda ljudskih prava koje propisuje Evropska Unija, i zašto ne reći savremena civilizacija. Proces teče sporo, a povremeni incidenti često prete da buknu u požar koji se kasnije veoma teško gasi. U pitanju je problem koji se neće tako lako i brzo iskoreniti i za njegovo rešenje je potrebno puno toga uraditi – od edukacije, pre svega mladih, pa do stabilizacije političko – ekonomske situacije.
DSC_0144

Kada je u pitanju naša sredina možemo reći da smo tokom svih ovih godina na neki način ostali po strani i ovaj problem prebrodili sa minimalnim posledicama. Opovo je višenacionalna  i multikulturalna sredina već dva i po veka, gde zajedno žive Srbi, Nemci, Hrvati, kao i pripadnici mnogih drugih naroda. Tolerantnost i normalan suživot krasio je stanovnike Opova i u vreme Habsburške i u vreme  Austro – Ugarske monarhije i nije bio poremećen ni tokom burne revolucionarne 1848/1849. godine. Odnosi nemačkog i hrvatskog s jedne strane, i srpskog stanovništva s druge strane, nije poremetio ni Drugi svetski rat i nemačka okupacija. Ipak, najsvežija su nam sećanja na događaje u poslednjih dvadesetak godina. Međutim, za razliku od nekih drugih sredina, etničke i verske manjine nisu iseljavane iz Opova niti je na njih vršen pritisak. Naravno, ratno stanje je nosilo sa sobom određene tenzije, sporadično bi se dogodio po neki manji eksces, uglavnom verbalni, ali bez većih posledica. Tako je bilo i pre par meseci kada su širom Vojvodine demolirane pekare albanskih vlasnika, dok je u Opovu sve ostalo mirno. Da li smo drugačiji od ostalih ili je u pitanju samo splet okolnosti teško je odgovoriti. U svakom slučaju, Opovčani mogu da budu ponosni na sebe jer su u ovim teškim godinama pokazali ljudskost i komšijsku solidarnost. To je pravi put za budućnost  i način da vaspitavamo svoju decu.
DSC_0194