Libercuatro i Neki novi tango (video)
OPOVO, 9. jun 2024 – Tango ansambl Libercuatro po drugi put je nastupio u Opovu i ovog puta nam priredio odličan koncert pod nazivom „Neki novi tango“.
Za razliku od pre četiri godine, nastupili su u nešto izmenjenom sastavu. Pored starih članova ansambla Ksenije Ristić (klavir) i Martine Dimić Radovanović (violina), kontrabas je svirao Boban Stošić, bandoneon Petar Mirkov, dok je vokalni solista bio Aleksandar Mišović, a sve je začinjeno plesačkim parom koji su činili Mirjana Savić i Ilias Oikonomou.
Tokom sat vremena, Libercuatro su nam odličnim muziciranjem doneli duh Buenos Airesa, a plesači predstavili „strast“ argentinskog tanga.
Tango je originalno bio ples improvizacije koji je kombinovao ritam i pokrete nekoliko ranijih muzičkih i plesnih tradicija. Najupečatljiviji trag su ostavili “Candombe“, argentinska verzija plesa robova iz Afrike, koje su doneli u luku Buenos Ajresa. Drugi izvor je bila kubanska „habanera“, mešavina francuskih, kolonijalnih kontradanse sa afričkim uticajem. Elementi kubanske habanere i evropske polke su se spojili u lokalni argentinski ples „milonga“. Milonga je prvobitno bila pesma puna improvizacije koju su pevali payadores ili folk pevači argentinskih stepa, pampasa. Kao ples, postala je popularna među kompadritosima, na ulicama Buenos Ajres-a 70-ih godina 19. veka. Neki istoričari veruju da su upravo ovi kompadritosi improvizovali i imitirali pokrete crnačkih candombe igrača i spojili ih u milonge, koje su i stvarale prve tango note kasnih 1870-ih.
Tango ansambl Libercuatro po drugi put je nastupio u Opovu i ovog puta nam priredio odličan koncert pod nazivom „Neki novi tango” / Glas Opova
Uslovno sve do 1900. godine možemo reći da je to prva faza u tangu, karakteristična po improvizaciji, gde su muzičari na sluh pratili plesače a ne obrnuto. Muzika bila živahnija i veselija, ali je to period koji je iznedrio vrsne muzičare i kompozitore tanga koji ga uvode u njegovo zlatno doba.
Period od 1900. do 1920. godine poznat kao „guardia vieja“ nazvan po kompozitorima tzv. stare garde koji su razvili tango u jednu od najinteresantnijih i najlepših muzičkih oblika.
Period od 1920. do 1940. Argentinci zovu zlatno doba tanga. Tango u stvari tada dobija današnji oblik. To je rezultat nekoliko istovremenih dešavanja. Najezda doseljenika iz Evrope doprinosi da se tango prenese u Evropu i stekne neverovatnu popularnost, jer ga u Evropi prihvataju viši slojevi društva. Tada dobija i vokalnu crtu sa preovlađujuće lirskim pesmama. Orkestri se povećavaju a note zapisuju.
Zatvoren plesni stav tanga je nastao pod uticajem evropskih plesova, polke, mazurke…
