ZRENJANIN/OPOVO 22. decembar 2023
Ove godine su sunarodnice iz Udruženja „Srbija u srcu – Rusija u duši“ iz Opova na poziv Udruženja građana „Kancelarija za kulturnu diplomatiju“ i Narodnog muzeja u Zrenjaninu učestvovale na Festivalu Božićnog kolača „Chesnitza“ u Zrenjaninu.
Cilj događaja bio je promocija nematerijalnog kulturnog nasleđa brojnih etničkih zajednica, prezentacija zajedničkog nasleđa i zajedničkih kulturnih vrednosti.
Viševekovna tradicija obrednog božićnog kolača karakteristična je za mnoge narode. On je simbol zajedništva, porodice i temeljnih vrednosti koje su zajedničke brojnim državama i nacijama. Na ovogodišnjoj manifestaciji su bili predstavljeni božićni kolači nacionalnih zajednica koje žive na području Republike Srbije. Oko 30 udruženja iz Srbije i šireg područja Zapadnog Balkana su predstavili božićni hlebovi (božićni kolači, česnice) napravljeni prema običajima i tradiciji različitih nacionalnih zajednica i na taj način predstavili svoju kulturu i kulturno nasleđe.
S obzirom da su žene kroz istoriju bile verne čuvarke i zaštitnice kulturnog nasleđa, identiteta i tradicije, Žanna Knežević i Olja Nikonova Radosavljević iz Udruženja „Srbija u srcu – Rusija u duši“ iz Opova su se pridružile manifestaciji i promovisale svoje kulturno nasleđe – ruske tradicije:
„Oko 70 odsto Rusa proslavlja Božić — pravoslavni praznik koji je u Rusiji od 1918. godine bio zabranjen, zbog čega su i mnogi običaji, nažalost, zaboravljeni. Iako Rusi nemaju badnjak, ipak su sačuvali mnoge običaje. Nasuprot uvreženom mišljenju, jelka u Rusiji nije novogodišnji, već Božićni simbol. Zbog njene večne zelene boje ona predstavlja plodnost i večni hrišćanski život. Osim jelke, za Božić gotovo svaka kuća u Rusiji ima zvončiće (neophodne za isterivanje zlih duhova) i sveće (uz njihovu pomoć se izgone sile tame i hladnoće). Po običaju na trpezi treba da bude 12 jela, kao što u hrišćanstvu ima 12 apostola i 12 svetih dana i svetih večeri, od rođenja Isusa Hrista do Bogojavljenja (taj period se u Rusiji naziva „svjatki“)…
- januara domaćice pripremaju i božićni hlebovi. Božićna pogača se peče okružnog oblika sa osam krakova Vitlejemske zvezde, slatkog ukusa, punjena je nadevom od suvog voća i makom. Takođe po običaju pripremaju i Božićno jagnje – peku kolač u obliku jagnjeta, od biskvitnog testa i prelivaju ga šećernom glazurom. Kolač u obliku jagnjeta ne samo da raduje oko za vreme jela, već nas još jednom podseća na događaje božićne noći, kada se Gospod Isus Hristos rodio od Deve Marije u skromnoj štali u gradu Vitlejemu. U starozavetna vremena, jagnje je korišćeno kao životinja za žrtvovanje, tako da „Agnjec“, božićno jagnje, simboliše žrtvu koju je podneo Isus Hrist za naše spasenje …
Lepo je da slavimo i važno je da poštujemo kako svoju, tako i prihvaćenu srpsku tradiciju, uz simboliku, koja prati sve te svete običaje“.
„Negovanje tradicija ujedinjuje sve pripadnike nacija i narodnosti na teritoriji multinacionalne Vojvodine oko zajedničkih vrednosti i običaja. Najbolji primer je ovaj divan Festival božićnog kolača u Zrenjaninu. U ime udruženja zahvaljujemo se organizatorima na pozivu, za mogućnost prezentacije ruskih tradicija i naših Božićnih kolača. Hvala!“ – dodaje Žanna Knežević, predsednica Udruženja „Srbija u srcu – Rusija u duši“ iz Opova.
