Staklo, guma, plastika – vredan resurs koji ne treba da završava na deponijama
Izvor/RTS/
U Srbiji godišnje nastane više od 11 miliona tona otpada, podaci su Agencije za zaštitu životne sredine, a većina završi na deponijama. Reciklaža je prečica do čistije životne sredine, vazduha i vode. To je najmlađa industrijska grana u Srbiji u kojoj je u protekle tri godine zaposleno više od 10.000 ljudi. Gotovo sve oko nas može da se reciklira: metal, plastika, elektronika, guma, staklo. Bliži se kraj sezone zimskih guma. Šta uraditi sa dotrajalim, u garažu ili na reciklažu? U Srbiji je zakonom zabranjeno bacanje guma na deponiju. Ipak, taj trend se nastavlja, a česti požari izvor su toksičnih materija. Guma nije otpad već resurs koji, nakon reciklaže, ponovo postaje sirovina i dobija novu vrednost kao podloga za dečja igrališta ili staza za trčanje.
„Tokom 2022. godine reciklirali smo oko 2.000 tona otpadne gume i još uvek ne radimo punim kapacitetom. Cilj nam je da u ovoj godini dupliramo količine. Reciklaža guma je dobar primer cirkularne ekonomije, s obzirom na to da, umesto da završe u rekama ili deponijama, gume se nakon reciklaže mogu koristiti kao sirovina za dalju proizvodnju. Cena po kilogramu iznosi četiri do šest dinara, a sakupljamo na teritoriji cele Repubilke Srbije”, rekla je Milica Uzar iz „Stil-impeksa”.
Staklo je materijal koji može da se upotrebi neograničeni broj puta. Reciklaža jedne tome stakla štedi oko 40 odsto energije, 50 procenata vode potrebne za proizvodnju nove staklene ambalaže, a 300 kilograma ugljen-dioksida manje završi u atmosferi.
Od decembra u Paraćinu ponovo radi Srpska fabrika stakla po novim, ekološkim standardima.
„U proizvodnji otpadno staklo trenutno predstavlja oko 30 odsto naše mešavine, što znači manju potrošnju osnovnih sirovina. Trenutno u Fabrici koristimo samo svoje lomljeno staklo, odnosno, sopstveno otpadno staklo. U budućnosti planiramo da koristimo do 60 procenata eksternih krhotina u proizvodnji stakla. Takođe, u planu je nacionalni reciklažni centar na području fabrike u Paraćinu”, navode u Fabrici stakla.
„Kada posmatramo ravno staklo koje nastaje u procesima energetske efikasnosti i termoizolacije onda dolazimo do podatka da bi nova vrednost, nove investicije mogle da budu takve da, ne samo da opskrbimo staklaru u Paraćinu staklenim kršem koji se može kretati do 100 hiljada tona godišnje, nego ćemo doći u poziciju da već sada imamo najavu u Privrednoj komori Srbije investicija iz Evropske unije koji žele da ravno staklo recikliraju i da od toga prave izolacione materijale”, izjavio je Siniša Mitrović iz Centra Privredne komore Srbije za cirkularnu ekonomiju.
U okviru projekta „Upravljanje staklenom ambalažom na Zapadnom Balkanu”, u Somboru, Nišu, Kragujevcu i Varvarinu postavljeno je 600 reciklažnih zvona i za godinu dana je prikupljeno isto toliko tona staklene ambalaže.
„Povećali smo reciklažu stakla za 90 odsto u četiri grada u Srbiji. To nas je motivisalo da raspišemo javni poziv u okviru kog ćemo dodeliti 800 zvona za staklenu ambalažu. Pozivamo lokalne samouprave da se prijave i omoguće građanima da odlažu staklenu ambalažu u svom gradu”, kaže Milica Kuzmanov iz „Sekopaka”.
Nedavno su reciklažna zvona stigla i u Novi Sad i Beograd. Sada ih u glavom gradu ima 44, a uskoro će ih biti tri puta više.
Šansa za svakog od nas da se lako reši staklene ambalaže i uradi nešto dobro za životnu sredinu.
