Zaštitimo vlažna staništa
OPOVO, 2. februar 2022 – Svetski dan vlažnih staništa (Dan Ramsara) obeležava se 2. februara, kako bi se ukazalo na značaj i neophodnost njihovog očuvanja. Dan Ramsara dobio je naziv po istoimenom gradu u Iranu gde je 1971. godine preko 160 država potpisalo Konvenciju o močvarama koje su od međunarodnog značaja kao prebivalište ptica močvarica. Sam Dan Ramsara obeležava se od 1997. godine. Srbija je jedna od zemalja potpisnica Konvencije i u njoj se nalazi 10 ramsarskih područja.
Najznačajnija vlažna staništa na teritoriji Opštine Opovo (kao i celog Potamišja) su lokaliteti Pečena slatina (Baranda), Ribnjak Sakule i okolina, Ribnjak Baranda sa okolinom, Venčov vinograd (Opovo – Baranda), Vodica – Trnovača (Baranda), Vlaški rit (Opovo), poplavne šume uz desnu obalu Tamiša kod Sefkerina.
Za potamiška vlažna staništa između Sakula i Sefkerina karakterističan je izuzetno bogat biodiverzitet gde egzistiraju brojne vrste flore i faune, a posebno su značajne zbog prisutne ornitofaune gde je zabeleženo 227 vrsta ptica.
Ekosistemi vlažnih područja su važna podrška životu na Planeti. Oni obezbeđuju brojne ekosistemske usluge koje su od vitalnog značaja za život ljudi i ekonomiju, predstavljajući moćna rešenja za obezbeđenje zdravlja, borbu protiv siromaštva, ublažavanje klimatskih promena i održivi razvoj.
Za ove lokalitete karakterističan je izuzetno bogat biodiverzitet gde egzistiraju brojne vrste flore i faune, a posebno su značajne zbog prisutne ornitofaune gde je zabeleženo 227 vrsta ptica.
Vlažna staništa nam pružaju ono bez čega ne možemo – čistu vodu, štite nas od poplava i ublažaju efekate klimatskih promena. Zaštitimo ih!
Plavna područja služe kao prirodni rezervoari koji omogućavaju skladištenje velikih količina vode iz kojih se ona postepeno i bezbedno oslobađa u reke i podzemne vode. Ukoliko se plavna područja izgradnjom nasipa odvoje od rečnih korita, u tom slučaju se smanjuje zadržavanje poplavnih voda i samim tim rizik od poplava je veći. Neophodno je obnoviti što više vlažnih staništa, kako bi reke dobile više prostora za svoju prirodnu dinamiku koja najbolje reguliše velike plavne talase.
Ovakvih prirodnih sistema odbrane od poplava bi trebalo biti znatno više. Neophodan je jedinstven i transparentniji pristup upravljanja poplavama, svi društveni, ekonomski i ekološki faktori se moraju uzeti u obzir kako bi se našla dugoročna rešenja i nekadašnja plavna područja povezala sa rekama.
