ZABRANJENO PALJENJE ŽETVENIH OSTATAKA NA NJIVAMA
Opovo, 10.07.2014. godine
Česta loša praksa naših poljoprivrednika je paljenje strnih žita na njivama posle žetve.Postupak paljenja dovodi do nekoliko značajnih štetnih posledica.
Najpre, to su agroekonomski razlozi. Na ovaj način uništava se organska materija koja je neophodna za očuvanje plodnosti zemljišta. U procesu sagorevanja stvaraju se anaerobni- uslovi bez kiseonika, koji dovode do uništavanja mnogobrojnih korisnih mikroorganizama u gornjim slojevima zemljišta za čije je razmnožavanje neophodan kiseonik te se na taj način remeti se bioravnoteža zemljišta koja se godinama stvarala. Ovakvo zemljište ne može više da se regeneriše, vremenom gubi kvalitetna svojstva što neminovno dovodi do slabijeg prinosa.
Drugi, takođe veoma značajan aspekt štetnog delovanja paljenja žetvenih ostataka su bezbednosni razlozi i mogućnost pojave požara sa nesagledivim posledicama njihovog širenja.
Treća štetna posledica ogleda se u zagađenju životne sredine i emisiji štetnih gasova u atmosferu nastalih prilikom sagorevanja.
Iz svih navedenih razloga, apelujemo na poljoprivredne proizvođače da ne pale žetvene ostatke na njivama, a kako je država Zakonom o poljoprivredi odredila meru zabrane paljenja žetvenih ostataka, poljočuvarska služba će delovati u okviru svojih nadležnosti i prosleđivati prekršioce nadležnoj inspekciji.
Inspektorka za zaštitu životne sredine
Marina Mitrović, dr vet.med.
