Inspekcija za zaštitu životne sredine: KRPELJI – PRENOSIOCI LAJMSKE BOLEST I PIROPLAZMOZE

KRPELJI – PRENOSIOCI LAJMSKE BOLEST I PIROPLAZMOZE

Ovo je nedelja Lajmske bolesti, zato odvojite vreme da biste saznali više.

Lajmska bolest ili borelioza je multisistemsko oboljenje ljudi i životinja koje  izaziva bakterija Borrelia burgdorferi čiji su rezervoari mnoge divlje i domaće životinje, naročito ptice i glodari  a na čoveka ili životinju se prenose ujedom krpelja.

Kod ljudi  na mestu ujeda  zaraženog krpelja javlja se karakteristični simptom “bullseye”. Izrazito crvenilo se u koncentričnim krugovima širi od mesta ujeda prema periferiji u prečniku od 1 do 15 cm. Ali mnogi slučajevi imaju nekarakteristične osipe ili ih uopšte nema.Prvu fazu bolesti karakteriše povišena temperatura, groznica, malaksalost, glavobolja, bolovi u vratu, mišićima i zglobovima.Ako se bakterija raširi po organizmu može izazvati zapaljenje zglobova, srca, mozga ili moždanih ovojnica sa karakterističnim simptomima u drugoj fazi bolesti.

Kod kućnih ljubimaca Lajmska bolest se manifestuje poremećajem opšteg stanja, gubitkom apetita, upornim ščešanjem izazvanim iritacijim kože, pojavom hramanja, oštećenjem srca, bubrega, epileptičnim napadima i agresijom.

Pored Lajmske bolesti, krpelji su prenosioci  sve češćeg oboljenja – piroplazmoze pasa. Piroplazmoza (babezioza) je parazitarno oboljenje  pasa izazvano protozoom iz roda Babesia koja se može nalaziti u pljuvačnim žlezdama krpelja iz roda Ixodes.Uzročnik napada crvena krvna zrnca, razara ih i dovodi do anemije sa oštećenjem bubrega i jetre. Piroplazmoza pasa praćena je povišenom temperaturom, poremećajem opšteg stanja, žuto prebojenim sluzokožama, mokraćom boje piva, povraćanjem, ubrzanim disanjem i radom srca i kako bolest  napreduje komplikacijama i uginućem ukoliko se životinja ne leči. 

Krpelji su prisutni  u našem neposrednom okruženju, naročito  na  travnatim površinama i u blizini šuma.Proleće i toplije vreme pogoduju njihovom razmnožavanju, tako da je i njihov broj  najveći u  periodu maj-juni. Zbog toga je veoma značajno preduzeti mere  prolećnog tretiranja-dezinsekcije  krpelja.

Od individualnih mera zaštite mogu se izbegavati staništa krpelja, koristiti repelenti, odeća koja prekriva ruke i noge.Obavezno zaštite svoje životinje primenom odgovarajućih repelenata i pregledajte ih po povratku iz šetnje.

Ukoliko je došlo do ujeda ili pojave karakterističnih simptoma, obavezno se obratiti lekaru odnosno odvedite svog ljubimca kod veterinara.

U cilju očuvanja zdravlja ljudi, životinja i ekosistema udružene su medicinska, veterinarska i nauka o životnoj sredini.

Inspektorka za zaštitu životne sredine
Dr vet.med. Marina Mitrović