ČIJE SU SAD OVE „KERE“
Opovo, 05. februar 2014|Problem pasa lutalica na teritoriji Opštine Opovo odavno je iz akutnog statusa postala hronična dijagnoza. Psi lutalice se često kreću u čoporima, a retkost više nisu ni napadi na građane i posebno decu. Lokalna samouprava (kao i većina opština u Srbiji) nema dovoljno sredstva za formiranje azila za napuštene životinje kako to predviđaju propisi Evropske Unije na koje se obavezala i naša država. To bi podrazumevalo izdvajanje znatnih finansijskih sredstava od osnivanja javnog preduzeća, izgradnje azila sa smeštajnim prostorom, veterinarske ambulante, stalno zaposlenog stručnog osobolja i službe zoo – higijene (šintera), itd. U više navrata rešavanje problema je pokušano na posredan način preko službi zoohigijena iz Pančeva i Ćuprije ali sem što su postojale pravne prepreke, broj pasa lutalica se ni posle intervencija nije znacajno smanjivao.
Na osnovu iskustvenog saznanja, a za to ne treba biti veliki ekspert, razlog za brojnu populaciju pasa lutalica leži u sledećim činjenicama. Na ulicama se nalazi određen broj vlasničkih pasa sa lokala. To su psi koje vlasnici jednostavno puštaju da slobodno lutaju i koji se povremeno vraćaju u svoja dvorišta. S druge strane pojedini vlasnici se oslobađaju svojih pasa tako što ih puste na ulicu i više ne primaju u svoja dvorišta. Naravno, u obzir treba uzeti i reprodukciju među samim psima lutalicama.
Međutim, izgleda da je najveći broj pasa lutalica „uvezen“. Javna je tajna da prolaznici iz Beograda koji dolaze ili prolaze vikendom kroz naša naselja ostavljaju svoje bivše kućne ljubimce. Simptomatično je da su na ulicama veoma brojni rasni psi koji se najčešće pojavljuju nakon vikenda. Ali tu nije kraj problemima ove vrste. Psi lutalice u centru Opova su uglavnom poznati, a građani, posebno oni koji vole pse daju im čak i imena. I taman se na neke naviknemo , a onda se bukvalno odjednom pojavi novi kontigent pasa. Teško je poverovati da neki pojedinac iz Beograda napuni puna kola kučića i doveze u Opovu kako bi ih se oslobodio. Jedna od hipoteza je da to rade pojedine službe zoohigijene, koje na jednom mestu hvataju pse i naplate te svoje usluge, a onda na pristojnoj udaljenosti u nekom drugom mestu, te iste pse oslobode. Ne tvrdimo da je ovo tačno, ali je sasvim moguće.
Kako god bilo, jutros smo u opovačkom parku zatekli nove pse, za koje već na prvi pogled možemo reći da su bili nečiji kućni ljubimci. I šta sad, i kako rešiti ovaj problem.
