NELA DESPOTOVIĆ-ĐAK GENERACIJE
Opovo, 21. juni 2016
Povodom kraja školske godine Glas Opova nastavlja tradiciju gde ustupamo prostor i razgovaramo sa najboljim učenicima. Ovoga puta to je Nela Despotović (2001) iz Opova koja je ove godine đak generacije.
Đak generacije je uspeh koji se ne ostvaruje „preko noći“ , mnogo rada i truda je uloženo, da li misliš da si neke stvari sebi uskrratila zbog toga?
U takmičenjima sam se oprobala još u nižim razredima i sve do kraja osnovnog obrazovanja nisam odustajala, radila sam svakodnevno, efikasno i marljivo. Nije bilo lako, ali ni mnogo naporno jer sam radila ono što volim učeći usavršavala sebe. Znala sam da ću tako jednom uživati u svojim uspesima, kao što uživam sada. Bez dugog truda se ne može ništa veliko postići, stoga mislim da nimalo nisam uskraćena i nijedan trenutak proveden nad knjigom ne smatram uzaludnim ili izgubljenim.
Da li ima mesta za hobije i druga zanimanja i koji su?
Uvek su mi školske obaveze (kao i vanškolske edukativnog karaktera) bile na prvom mestu, ali nikada nisam potpuno zapostavljala ostale aktivnosti koje volim. Veliki sam ,,knjiški moljac’’ i uživam u raznim žanrovima romana, kao i u poeziji i narodnoj epici. Tu sam često nalazila inspiraciju za svoja dela; od pesama, preko pripovedaka, do kratkih misli i aforizama. Ništa od ovog ne utiče na moj socijalan život – društvena sam i okružena brojnim prijateljima sličnih interesovanja. Zajedno obilazimo muzeje, pozorišta, bioskope…
Koju oblast, predmete, možeš da izdvojiš kao omiljene?
Ovo pitanje mi je, kao osobi širokih pogleda, zaista teško. Sebe ne mogu nazvati ni prirodnjakom ni društvenjakom jer se pronalazim u svakoj nauci kojom sam se dosad bavila. Za sada sam najznačajnije uspehe ostvarivala na takmičenjima iz jezika i književnosti, istorije, hemije i likovne kulture, a ništa manje dragi nisu mi ni matematika, fizika ili biologija.
Da li u eri računara i interneta knjiga i pisana reč možda ostaju u drugom planu i koliko tvoja generacija zaista čita?
Nažalost je tako. Moja generacija većinom živi u sajber svetu i to ih čini mrzovoljno nastrojenim prema knjigama i prema onima koji u njima vide lepotu. Osoba mojih godina sa kojima mogu razgovarati o književnoumetničkim i književnonaučnim delima nema mnogo. Veliki broj takvih sam upoznala u Istraživačkoj stanici Petnici tokom Letnje naučne škole, održane u septembru prošle godine. U kontaktu nas održavaju iste aktivnosti koje su nas i spojile.
Kakvi su planovi i za koju školu si se opredelila?
Sledeći korak u mom, kako je planirano, dugom školovanju biće Prva beogradska gimnazija – prirodno-matematički smer. Nakon toga ću se verovatno fokusirati na medicinu, a neke od ostalih voljenih nauka predstavljaće mi hobi.
Iskoristila bih ovu priliku da se zahvalim svima koji su me motivisali, podržavali i doprineli mom uspehu: svojim roditeljima, porodici, učiteljici Jelici Cvrkoti, određenim nastavnicima i direktorki naše osnovne škole.
.
