DONEĆEMO MEDALJU I SA EVROPSKOG PRVENSTVA
Opovo, 11. februar 2016;
Samo pet dana je prošlo kako je naša kadetska košarkaška reprezentacija osvojila srebrnu medalju na prestižnom turniru u turskom Samsunu. U sastavu nacionalnog tima među 12 najboljih kadeta u državi našao se i naš Mihailo Stojanov.
Mihailo je ponikao u opovačkom košarkaškom klubu pod budnim stručnim okom trenera Nenada Petronića. Sa 14 godina, u sezoni 2014/15, prelazi u subotički Spartak, gde je na Prvenstvu Vojvodine kao pionir, bio proglašen za MVP igrača i u svojoj pionirskoj i u starijoj kadetskoj konkurenciji. Od ove sezone član je beogradskog Beko Koteža. U novembru se našao na širem spisku kadetske reprezentacije od 25 igrača i odradio mini pripreme u Kragujevcu, a zatim je u januaru pozvan i na pripreme u Novom Bečeju, gde ga je selektor Milan Josić, među 18 pozvanih uvrstio u 12 putnika za Tursku. Mihailo je iskoristio svoju šansu, nametnuo se kao prvi plej u ekipi, sa prosekom od 30 minuta po meču i značajno doprineo uspehu reprezentacije.
Odmah po povratku iz Turske, Mihailo je došao u Opovo i pojavio se na treningu kadeta Opova iskoristivši priliku da se pozdravi sa svojim drugarima ali i da odradi trening zajedno sa njima. Iskoristili smo priliku da porazgovaramo sa Mihailom i to baš na njegov šesnaesti rođendan.
Pre svega čestitatamo ti na srebrnoj medalji, a prvo pitanje se odnosi na tvoje impresije sa takmičenja u Turskoj.
Bilo je fenomenalno, posebno što mi je prvi put da nastupam na nekom velikom takmičenju u inostranstvu u dresu sa državnim grbom. Imao sam ulogu prvog pleja reprezentacije što je velika odgovornost. Turnir je bio sjajno organizovan, mi smo pokazali svoju snagu, međutim, žao mi je što smo poklekli u finalu ali nadam se da ćemo biti bolji i jači na evropskom prvenstvu koje nas uskoro očekuje
Od početka tvoje karijere igrao si u ekipama u kojima si tehnički bio dominantan i gde se sve „vrtelo“ oko tebe. Reprezentacija je tim sastavljen od 12 najboljih i podjednakih, pa je zanimljivo kako si se snašao u takvoj situaciji?
Osnovno u reprezentaciji je da slušaš instrukcije selektora i ispunjavaš zadatke koje ti postavlja. Svima nama je cilj bio da doprinesemo što boljoj igri ekipe. Što se mene tiče, selektor mi je dao potpunu slobodu, imao sam „odrešene ruke“ da šutiram kada sam u dobroj poziciji, ali naša igra se uglavnom zasnivala na sjajnom centarskom tandemu Pecarski – Petrušev.
Kakva je atmosfera u reprezentaciji i s kojim igračima se najviše družiš?
Sjajna je atmosfera, sve vreme disali smo kao jedan. Puno smo vremena proveli zajedno i postali smo svi dobri prijatelji. Van terena uvek je tu šale i smeha i trudimo se da bar tada ne pričamo puno o košarci. Inače, na pripremama sam bio cimer u sobi sa Pecarskim, a na turniru sa Radakovićem i Rutešićem.
Došao si iz male sredine i malog kluba. Šta je recept da se stigne do 12 najboljih u generaciji?
Možda je to stereotip ali zaista je tako, jedan posto talenat a sve ostalo rad i samo rad. Dva puta dnevno trening, individualan rad posle treninga i samo ja znam, naravno i moji roditelji, koliko sam iscepao patika trenirajući i nastupajući na utakmicama. Ne žalim se, košarka je moj život i želim da joj se posvetim profesionalno. Za moj košarkaški razvoj puno je doprineo moj prvi trener u Opovu Nenad Petronić, sa kojim i danas radim individualno.
Škola i košarka?
Kao što sam rekao, košarkom planiram da se bavim profesionalno, ali školu nisam zapostavio i ona je u ovom trenutku na prvom mestu. To je i dogovor sa mojim roditeljima, ali i moja želja. Sportske karijere su neizvesne i škola je svakako način da se sportista obezbedi u budućnosti ali i da se obrazuje zbog sebe samog.
Pre dve godine na poziv Spartaka otišao si u Suboticu. Kako je bilo jednom četrnaestogodišnjaku da se odvoji od roditelja, porodice i drugara sa kojima je odrastao?
Nije mi bilo sve jedno i nije mi bilo lako. Međutim, ne može se imati sve i nečega se ponekad morate odreći da bi ste nešto drugo dobili. To je bila cena za moj košarkaški napredak i ja sam je platio.
Reprezentacija i evropsko prvenstvo?
Očekuje nas Evropsko prvenstvo u Poljskoj gde ćemo biti jedan od favorita za medalju. Ima puno dobrih ekipa, tu su Litvanija, Španija, Francuska, naravno domaćin, i biće teško ali nadamo se da ćemo kao i u Turskoj pokazati snagu i karakter i vratiti se sa medaljom, a zašto ne i onom najsjajnijom. (Č.V.)
