LAKO PRENOSIVA KOLICA ZA UPIK OPOVO
Baranda, 03. decembar 2015;
Povodom 03. decembra, Međunarodnog dana osoba sa invaliditetom, predsednik opštine Miloš Markov i pomoćnik predsednika opštine mr Milorad Soldatović, posetili su Udruženje paraplegičara i kvadriplegičara Opovo i tom prilikom uručili troje lako prenosivih kolica.
– Kroz saradnju sa Udruženjem paraplegičara i kvadriplegičara Opovo, lokalna samouprava godinama unazad na razne načine brine o osobama sa invaliditetom, bilo da je u pitanju finansijska pomoć, sufinansiranje projekata ili strateška podrška. Udruženje nam se obratilo u nameri da nabavi nekoliko lako prenosivih kolica za invalide što smo mi naravno prihvatili i evo danas sa zadovoljstvom možemo konstatovati da je projekat realizovan, izjavio je danas predsednik opštine Miloš Markov.
Predsednik opštine je istakao da je UPIK Opovo jedno od aktivnijih udruženja na teritoriji naše opštine i da će lokalna samouprava u ovom tempu nastaviti saradnju i na razne načine pomoći u realizaciji njihovih projekata u 2016. godini.
– Ovo je veliki pomak napred jer sva sobna kolica koja smo do sada koristili teška su 24 do 30 kilograma, dok nova kolica ne prelaze težinu od 12 kilograma. Njihova širina i prilagođenost neuslovnim uslovima javnih ustanova i lokala gde je nama pre svega onemogućeno korišćenje toaleta (vrata do 60cm), sada će nam omogućiti prilaz mnogim mestima, izjavio je prilikom primopredaje predsednik Udruženja paraplegičara i kvadriplegičara Opovo Sava Lazin i istakao da u narednoj godini iskreno želi da se nastavi dosadašnja uspešna saradnja sa lokalnom samoupravom.
– Opština Opovo je pokazala veliko razumevanje i spada u one retke lokalne samouprave, koje zaista u praksi vode brigu o osobama sa invaliditetom, a dokaz tome su ove funkcionalne prostorije, uklanjanje arhitektonskih barijera i postavljanje rampi na javnim ustanovama, kao i sufinansiranje naših projekata, rekao je Sava Lazin.
Povodom Međunarodnog dana osoba sa invaliditetom prostorije UPIK Opovo posetili su i učenici 4/3 razreda iz osnovne škole u Barandi. Oni su se družili sa članovima Udruženja i ponešto novo saznali, neke predrasude odbacili kako bi u budućnosti svojoj deci rekli da su one čike i tete u kolicima isti kao mama i tata osim što se na drugi način kreću.
Invaliditet, kao društvena pojava, nema tendenciju smanjenja i pažnja prema ovoj ciljnoj grupi će biti aktuelna i u budućnosti. Podaci UN govore o porastu broja osoba koje žive sa invaliditetom koji je, sa jedne strane uslovljen napretkom medicine i tehnologije, a sa druge strane, produženjem ljudskog veka, saobraćajnim i drugim nesrećama, bolestima , zloupotrebom supstanci i slično.
Problem invaliditeta zato nije samo stvar pojedinca, već ideološko pitanje koje zahteva društvenu promenu, kao i političko pitanje povezano sa ljudskim pravima.
U praksi, osobe sa invaliditetom pripadaju multi heterogenoj ciljnoj grupi čija pozicija na tržištu rada zavisi od mnogo faktora, pre svega od ličnih karakteristika, izvora motivacije, složenosti invaliditeta i stepena rehabilitacije, profesionalne orjentacije i obrazovnog nivoa, užeg i šireg okruženja, pravnog osnova nastanka invaliditeta, mesta prebivališta i pristupačnosti sredine, materijalnih i porodičnih prilika, postojećih veština i potencijala. Uglavnom pripadaju kategoriji lica koji se teže zapošljavaju i češće gube posao. Kao glavni razlozi problema zapošljavanja se mogu navesti: visoka opšta nezaposlenost i deficit radnih mesta zbog privredne depresije, velika konkurencija na tržištu radne snage i aktuelni profil univerzalnog izvršioca, ali i predrasude i stereotipi u vezi sa ciljnom grupom.
Opredeljenje da se uspostave efikasni mehanizmi radne integracije zahteva međusektorski pristup i sinhronizovano učešće svih aktera u društvu – javnog, civilnog, naučnog i poslovnog sektora sa aktivnim učešćem pojedinaca. Nova poslovna etika društveno odgovornog poslovanja, nalaže ravnotežu između socijalnih i ekonomskih uticaja preduzeća na društvo. Civilni sektor ima potrebu za novim načinima održivosti što zahteva veći broj inicijativa za dobrobit društva, dok javni sektor odgovora za usmeravanje sistema vrednosti koji će na najefikasniji način rešavati brojna društvena pitanja i omogućiti učešće svih članova društva.
