RADNIČKI U AUTU, TAVORENJE OMLADINCA I TEMPA, BORAC U ELITI BRANI ČAST OPŠTINSKOG FUDBALA
Opovo, 24. novembar 2015;
Odigravanjem 15. kola Srpske lige Vojvodina svi klubovi naše opštine završili su jesenji deo fudbalskog prvenstva. Kao i uvek, navijačka očekivanja su bila velika ali realnost je nešto malo drugačija. Ipak, krenimo redom.
Najveće razočarenje je bez konkurencije Radnički i situacija u Barandi. Sudbina baranđanskih Vrana bila je neizvesna do samog početka sezone. Nije se znalo ni ko će voditi klub, ni ko će igrati, ni da li će klub uopšte učestvovati u takmičenju. U takvoj atmosferi, sa nerešenim organizacionim i finansijskim pitanjima, dobar deo igrača je napustio klub, tako da je na startu sezone, kada je odluka konačno pala da Radnički krene u ligaško takmičenje, nova uprava imala nerešiv problem u nedostatku kvalitetnih fudbalera.
Nakon katastrofalnog starta i rezultatskog „brukanja“, Baranđani su odlučili da istupe iz lige. Nešto slično imali smo prilike pre par godina da vidimo i u Opovu, a evo sada, nažalost i u Barandi. Radnički je u poslednjih nekoliko sezona konstatno bio u vrhu tabele Prve južnobanatske lige i bio ekipa za respekt, a javna tajna je da Baranđani nisu jurišali na prvu poziciju jer nisu bili finansijski solventni za Banatsku zonu. Koliko je razočaravajuća situacija u baranđanskom fudbalu govori i činjenica kakav bi hipotetički tim imale Vrane da su mogle da zadrže samo fudbalere koji su potekli iz Barande. Braća Šušnjar (Milan i Aleksandar) brane boje Donjeg Srema u Prvoj ligi Srbije, Dobrić nastupa za sakulski Borac (Srpska liga Vojvodina), dok Cukić igra za Lepušnicu (Beogradska zona). Ne zaboravimo Radojeva, Jovičina i ostale fudbalere iz Barande, koji sada uglavnom nigde ne igraju ili nastpaju povremeno, i to više rekreativno. Pred početak ove sezone Barandu su napustili i odlični fudbaleri kao što su Dodić (Borac Sakule) i Mačužić (Dolina Padina). Kad sve saberemo i sastavimo tim, dobijamo ekipu koja može bez problema da igra u Banatskoj zoni. Umesto toga, stadion u Barandi ove sezone (i daj bože da to bude samo ove sezone) služiće kao ukras.
Omladinac i Tempo nastavljaju da se „dave“ u prosečnosti najnižeg ranga takmičenja i kako stvari za sada stoje, verovatno će tako biti i narednih godina. Uprava Tempa je pred početak sezone najavljivala finansijsku i kadrovsku konsolidaciju, a kao cilj plasman koji vodi u baraž. Međutim, sve su to ostale samo puste želje. Sefkerinci „kubure“ sa igračima, dešava im se da utakmice igraju sa samo 11 igrača bez rezervnog sastava, a sedmo mesto sa skorom od dve pobede i šest poraza daleko su od očekivanog.
Mada su u boljoj poziciji i Opovčani imaju pregršt problema. Najizraženiji su oni finansijske prirode i kako nezvanično saznajemo pod znakom pitanja je nastavak sezone. Opovčani su tokom prvog dela prvenstva promenili čak tri trenera. Nikola Šojić je dao ostavku uoči starta prvenstva, prva dva kola ekipu je vodio Saša Miljković, a od trećeg kola strateg kluba je Nenad Rošulj. Što se tiče rezultata, Omladinac je u okvirima onog što je najavio pred početak sezone, a to je plasman u baraž. Opovčani su peti ali sa istim brojem bodova kao i trećeplasirani Polet i četvrtoplasirani Spartak, a samo tri boda zaostatka za prvoplasiranim Glogonjom. Realno, Opovčani su mogli biti i prvi da nije bilo problema na golmanskoj poziciji. Naime, standardni i odlični golman Popović, zbog privatnih obaveza je otkazao svoj angažman u Omladincu, tako da su Opovčani morali da se oslone na alternativna rešenja. Kada je na golu bio veteran Stojanović, sve je bilo u redu, ali kada su na golu bili dečaci iz omladinskog pogona, a dešavalo se da na pojedinim utakmicama na gol liniji stoje i igrači, onda se zaista nisu mogli nadati povoljnom rezultatu. U poslednjih par godina, Omladinac su napustila dva kvalitetna golmana ponikla u klubu – Šiđanin je prešao u Tempo, a Čačija u Lepušnicu. Popović je dugo vremena bio neprikosnoven na broju jedan ali zato se sada plaća ceh.
S obzirom da nastupaju u Srpskoj ligi Vojvodina (treći rang u državi), bez obzira na rezultate, neumesno je kritikovati Sakuljane. Činjenica je da fudbalerima Borca u nastavku prvenstva sledi žestoka borba za opstanak ali činjenica je da su Sakuljani plasmanom u srpsku ligu ostvarili istorijski uspeh kada je u pitanju opštinski fudbal.
Borac igrom nije razočarao. Mada ima deset poraza, osim u susretu sa liderom prvenstva ekipom Odžaka, ni jednom nije bio nadigran o čemu govori činjenica da je devet puta izgubio sa golom razlike. Zaista, puno puta je Sakuljanima nedostajalo i sportske sreće. Ceh lošim rezultatima prvi je „platio“ trener Nenad Stojčić, tako da je nakon samo četiri odigrana kola na njegovo mesto došao iskusni Goran Mrđa, koji je u ekipu uveo „gvozdenu“ disciplinu ali ni to nije donelu radikalnih rezultatskih promena. Sledi zimska pauza, ozbiljne pripreme za proleće, možda i neke promene u sastavu, a svi se iskreno nadamo da će Borac u svojoj premijernoj sezoni sačuvati srpskoligaški status.
