Foto vremeplov: KORZO, BIOSKOP I IGRANKA
KORZO, BIOSKOP I IGRANKA
Opovo, 17. januar 2016;
Sa današnjeg stanovišta i sistema vrednosti mladih, teško je zamisliti vreme bez računara, interneta, facebook-a i mobilnih telefona. Još teže je zamisliti vreme kada u Opovu nije bilo kafića i fiksne telefonije, odnosno kada su telefonske linije imale samo pojedine ustanove kao što su pošta, policija i sl. Hmm, kako je onda svet funkcionisao, verovatno bi se današnja mladež upitala?
Pa dobro, vratimo se jedno 40 godina unazad u „srećne“ sedamdesete, kada današnje tehnologije nije bilo, ali kada su svi imali posao, dobre ili bar korektne plate, kada su se čitale knjige i slušale ploče, kada su sva deca pikala fudbal i košarku i gledala naučno – popularni školski program na jedina dva tv kanala koja su u to vreme postojala, i na kraju krajeva, vreme kada smo se međusobno družili a blam je bilo biti „glup i opasan“.
Počnimo od opovačkog „korzoa“ ili šetališta. Na korzou se šetalo svakog dana ali najaktuelniji je bilo vikendom kada se u kasnim popodnevnim časovima šetalo na relaciji od ugla ulica Ribarske i Borisa Kidriča do Izine poslastičarnice. Dominirali su mladi ali je na „štrafti“ bilo i starijih. Prodavnice i trafike nisu radile vikendom, ali je popularni Crnogorac (Kosta Mlađenović) trafiku otvarao u to vreme na par sati kako bi „narod“ mogao da kupi cigarete, koje su vikendom bile deficitarna roba.
Kafića nije bilo ali je radilo nekoliko ugostiteljskih objekata. Kafane Sloboda (današnji market Podunavlje) i Boba, bife kod Edike u Domu kulture (sadašnji kafić Galerija), WC bar (bife Sport) i naravno poslastičarnica kod Ize. Kafane su uglavnom bile rezervisane za one nešto starije, dok su tinejdžeri šetali, sedeli u parku i išli na takozvane igranke.
Program je izgledao ovako: nakon početne šetnje, najveći broj prisutnih je odlazio na biskopsku projekciju. Nakon toga još malo druženja na korzou i u parku, a onda pravac igranka. Igranka, koja je počinjala oko 20:00h podrazumevala je rok koncert (ređe disk džokeja i puštanje ploča) u sali omladinske organizacije, koja se nalazila u prostoru današnjih kafića Pigal i Faraon, koji su u to vreme bili jedna velika prostorija. Po završetku igranke (oko 11:00h) sedelo se u parku, družilo, pričalo, svirale gitare i rađale ljubavi. Stariji omladinci su išli i u kafane dok su mlađi tinejdžeri mnogo ranije odlazili svojim kućama.
Danas teško da nešto podseća na ta vremena. Tek po neki znak i sećanje kod nas starijih izazove nostalgiju. Možda je samo to žal za davno prošlom mladosti, a možda i zato što smo svi bili mnogo „spokojniji“, pa valjda i srećniji. Lepo je setiti se prepunog korzoa svakog vikenda, pune bioskopske sale, krcatih igranki i kafana u kojima najčešće čekate da se oslobodi neko mesto kako bi ste seli.
Stara trasa opovačkog korzoa nekada je bila popločana dotrajalim betonskim pločama pohabanim nebrojenim koracima šetača. Danas je ova trasa uređena štampanim betonom i novim klupama ali šetača nema, bioskop ne radi, rok koncerti se ne organizuju a kafići su uglavnom prazni. Klinci se „muvaju“ okolo bez nekog konkretnog cilja zureći u svoje smart telefone, sve manje razgovaraju, a o čitanju je bespredmetno i razgovarati. Pa vi sami procenite kada je bilo bolje!
