by Glas Opova | 6.01.2016. | DRUŠTVO
SVEČANO PALJENJE BADNJAKA
[vsw id=”AA9d66Cc_8M” source=”youtube” width=”625″ height=”344″ autoplay=”no”]
Opovo, 06. januar 2016;
Danas se tradicionalno u portama pravoslavnih hramova palio badnjak. Tako je bilo i u Sakulama, Barandi, Opovu i Sefkerinu. Uz prisustvo brojnih vernika, nakon večernje službe, zapaljen je badnjak, koji su po narodnom predanju vitlajemski pastiri naložili u pećini u kojoj se rodio Isus Hristos, kako bi ogrejali božansko novorođenče i njegovu majku.
Nakon polaganja badnjaka, okupljenim vernicima podeljene su osveštane grane badnjaka i posluženje u vidu posnog testa, kolača i kuvanog vina.
Tradicionalno, badnjak će se večars paliti i na ulicama, a dok će stariji praznik obeležiti uz božićni oganj pevajući Roždestvo Hristovo, najmlađi će večars korinđati i sakupljati slatkiše.
U crkvama će se u ponoć održati praznično jutrenje, a sutra u 9:30 božićna liturgija.
.
by Glas Opova | 6.01.2016. | LOKALNA SAMOUPRAVA
BOŽIĆNA ČESTITKA PREDSEDNIKA OPŠTINE OPOVO
Opovo, 06. januar 2016;
Svim građanima opštine Opovo, koji Božić slave po Julijanskom kalendaru, želim srećan najradosniji hrišćanski praznik. Provedite božićne praznike sa svojim najbližima u ljubavi, miru, spokoju i međusobnom razumevanju. Poštujući i uvažavajući vrednosti koje nam daje duh Božića, možemo postati bolji ljudi i nadati i boljoj sutrašnjici.
Mir božji, Hristos se rodi.
Predsednik opštine Opovo
Miloš Markov
by Glas Opova | 6.01.2016. | DRUŠTVO
PRIPREMANJE BOŽIĆNE PEČENICE
[vsw id=”-_8HxUm46iY” source=”youtube” width=”625″ height=”344″ autoplay=”no”]
Opovo, 06. januar 2016;
Već dve decenije u opovačkom naselju Kertiz građani zajednički pripremaju božićnu pečenicu. I na ovaj Badni dan, na uglu ulica I novo naselje i Branka Radičevića organizovano je okupljanje kako bi se na ražnjevima ispekle pečenice za veliki pravoslavni praznik. Na osam ražnjeva okretalo se isto toliko pečenica, a pored neposrednih učesnika bilo je prisutno i onih koji su „navijali“ ili su tu bili samo zbog druženja.
Ispred organizatora ove akcije Stevan Marinković je za Glas Opova izjavio da ovu lepu tradiciju organizuju u duhu božićnih praznika, druženja i poštovanja tradicionalnih običaja.
– Broj učesnika varira od godine do godine i najčešće je uslovljen ekonomskim razlozima. Danas nas je bilo osam, a bilo je godina kada se ovde okretalo i duplo više pečenica, rekao je Stevan Marinković.
Tokom akcije na posluženju su bili sokovi i kuvana rakija i naravno posni doručak u vidu pita krompiruša, slanih posnih kolača i pržene ribe.
Za sve učesnike akcije bila su obezbeđena bukova drva, a svi ražnjevi povezani u jedinstveni elektro sistem, tako da je učesnicima preostalo samo da donesu svoj ražanj i pečenicu. Na zajedničkom ognju ložila se vatra sa koje se svim učesnicima raspodeljivao žar. Pečenice se peku u proseku od 3 do 5 časova.
Uz tradicionalni božićni pozdrav „Hristos se rodi – vaistinu se rodi“, organizatori i učesnici ove akcije poželili su svim građanima Opova srećne božićne praznike.
.
by Glas Opova | 6.01.2016. | DRUŠTVO
DANAS JE BADNJI DAN
Opovo, 6. januar 2016
Srpska pravoslavna crkva i vernici proslavljaju danas Badnji dan koji je neizostavan deo božičnih običaja.
Badnjim danom počinje božićno praznovanje. Slavi se dan uoči Božića i ujedno je poslednji i najstroži dan Božićnog posta. Tog dana rano ujutro domaćin odlazi da iseče badnjak, najčešće je to hrastovo drvo, da bi ga te večeri uneo u kuću i time označio početak božićne svetkovine.
Badnji dan nazvan je po sečenoj grani hrasta – badnjaku, svetom drvetu Slovena.
Na današnji dan se, prema verovanjima, ništa ne iznosi iz kuće, a obeduje se na slami.
Čim svane, loži se vatra i peče se pečenica, pripremljena prethodnog dana, na Tucindan. Na Badnji dan se posti, a uglavnom se jede riba, pasulj, kupus i suvo voće.
Žene u kući mese božićne kolače, torte i pripremaju prigodnu trpezu za Božić.
Prema običajima, ujutro rano, već u zoru, pucanjem iz pušaka objavljuje se polazak u šumu po badnjak. Po badnjak idu muškarci iz porodice. Bira se obično mlad i prav cerić, a može i hrast. Kada odabere odgovarajuće drvo, domaćin se okrene istoku, tri puta se prekrsti, pomene Boga, svoju slavu i sutrašnji praznik, uzima sekiru i seče badnjak.
Po narodnom verovanju, badnjak se mora poseći u tri snažna udarca.
Ono što sekira od tri puta ne preseče, dovršava se lomljenjem ili uvrtanjem. Taj lomljeni deo na badnjaku zove se brada.
Kad se badnjak donese, uspravi se uz kuću, pored ulaznih vrata, gde stoji do uveče, a onda se unese u kuću. Kasnije se u večernjim satima pali na kućnom ognjištu, kao simbol toplote koja greje i zbližava ukućane.
BADNJE VEČE
Na Badnje veče treba da ukažemo poštovanje i pozdravimo rođenje Isusa.
Uveče, uoči Božića, badnjak se unosi u kuću. Prvo se celiva i maže medom, a nakon toga se pali i počinje “džaranje”. To je običaj čačkanja i raspaljivanja plamena, najčešće uz reči “koliko iskrica toliko srećica, koliko varnica toliko parica, zdravlja…”. To izgovara i položajnik koji ujutro na Božić prvi uđe u kuću domaćina i “džara” vatru.
Domaćica i drugi ženski članovi porodice posipaju pečenicu i domaćina sa zobi i pšenicom, odgovarajući: “Dobro veče! Čestiti vi i vaša pečenica!”
Badnje veče spaja Badnji dan i Božić. Zato se u našem narodu za neke osobe, koje su prijateljski bliske i vezane, kaže da su kao “Božić i Badnji dan”.
