SVE EKIPE NA TERENU, U TOKU JE SANIRANJE NASTALE ŠTETE
Opovo,
24. jun 2019;
Nevreme
praćeno olujnim vetrom i obilnim padavinama koje je juče popodne pogodilo našu
opštinu izazvalo je veliku materijalnu štetu.
Već
sinoć, nakon smirivanja oluje, na teren su izašle sve ekipe komunalnog
preduzeća sa ekipom vatrogasne službe, a predsednik opštine dr Zoran Tasić je
na osnovu primljenih poziva zajedno sa njima obilazio ugrožena domaćinstva i
lokacije gde su odmah i intervenisali.
Rezultat
olujnog vetra je puno oborenih stabala i grana, leteli su crepovi sa krovova
kuća, izbila je ozbiljna havarija na dalekovodu između Opova i Debeljače, zbog
čega nekoliko sati nije bilo struje, a samim tim i vodosnabdevanja, pokidano je
puno naponsih kablova, tako da pojedini delovi naselja nisu ni danas imali
struju. S druge strane, obilne padavine izazvale su izlivanja iz kišnih kanala,
poplavljen je izvestan broj dvorišta i javnih površina, a bilo je nažalost i
slučajeva gde je voda prodrla i u kuće.
Već
danas, rano ujutro, akcija je nastavljena. Predsednik opštine je koordinirao
akcijom i zajedno sa svojim saradnicima iz kabineta, Opštinske uprave i
komunalnog preduzeća obišao sve urgentne lokacije u našoj opštini.
U
sakulskom parku imate dojam da je protutnjao tornado. Nekoliko desetina
bukvalno isčupanih drveća iz korena, puno polomljenih grana, a prokišnjavalo je
i u lokalnoj školskoj zgradi. Ekipe „Mladosti“ su već bile na terenu i sproveli
sečenje i čišćenje oborenih stabala i grana.
U
Barandi slična situacija ali najveći problem je bila voda u delu između ulica
Save Kovačevića, Proleterske i Mećavine, kao i u Opovu na potezu ulica
Slatinska i 2. oktobar. Predsednik opštine je odmah naložio da se sva
raspoloživa mehanizacija komunalnog preduzeća, kao i firmi sa kojima lokalna
samouprava sarađuje, doveze na te lokacije, tako da je na više mesta startovala
akcija čišćenja postojećih i prokopavanja novih kišnih kanala kako bi se omogućio
odvod viška atmosferskih voda. U Barandi je na dve lokacije morao biti isečen i
asfalt na uličnim kolovozima kako bi se postavile cevi, što će kasnije biti
ponovo sanirano.
„Ono što je važno jeste da
da naši sugrađani znaju da je lokalna samouprava bila tu uz njih. Ko god da me
je sinoć pozvao i sa kim god sam razgovarao, otišao sam lično da se uverim u
situaciju. Reagovali smo tako što smo podigli sve raspoložive resurse i lokalne
samouprave i javnog komunalnog preduzeća i drugih preduzeća sa kojima lokalna
samouprava sarađuje. Danas smo u Barandi, uporedo smo u Opovu, jedan deo ekipe
radi u Sakulama. Znači, trenutno je na terenu pet radnih mašina plus radnici
javnog komunalnog preduzeća sa motornim testerama koji se nalaze u Sakulama.
Znači svuda se nalazimo i svuda stižemo, bukvalno stižemo na svaki poziv i to
jeste suština našeg posla, da budemo tu sa građanima onda kada je teško i onda
kada imaju problem, smatra Tasić.
Kada imate situaciju da 97
litara kiše padne za nepunih dva sata, onda definitivno nemožete da predvidite
elementarnu nepogodu. Ovo definitivno jeste elementarna nepogoda. Naš zadatak
je i naša obaveza da prvenstveno zaštitimo naše sugrađane, zatim njihovu
imovinu za koju plaćaju porez, a sa druge strane da rešavamo sve druge
probleme. To smo danas pokazali. Imali ste danas priliku da razgovarate sa
građanima, tako da mislim da smo mi naš zadatak danas obavili na izuzetno
visokom nivou. I želeo bi da ovom priliku iskoristim i da se zahvalim svim
radnicima javnog komunalnog preduzeća kao i ekipi vatrogasno-spasilačke brigade
koja je sinoć svoj posao odradila maksimalno, poručio je predsednik opštine dr
Zoran Tasić.
Čak i najstariji meštani ne sećaju se ovakvog nevremena, a kako nezvanično saznajemo, na opovačkoj brani su izmerili da je palo 97 litara po kvadratnom metru što je godišnji ekvivalent kišnih padavina u našem kraju. Ovakve nepogode se jednostavno događaju i teško ih je predvideti i kontrolisati. Prema meteorološkim prognozama i narednih dana se očekuju padavine pa se preporučuju preventivne mere u zaštiti imovine.
Danas je Svetski dan roda, ptice koja
je svojevrsni simbol naše opštine. Barandu i Opštinu Opovo širi auditorijum je
upoznao po veoma popularnoj TV seriji “Vratiće se rode” (2007/2008),
čija se radnja dešava u Barandi gde je autetntično i snimana, dok je u oblasti
ornitologije naš kraj poznat po velikoj populaciji roda koje se svake sezone
gnezde u sva četiri mesta Opštine Opovo.
U našoj zemlji ogromna većina belih
roda (Ciconia ciconia) gnezdi se u Vojvodini (manji broj južno od Dunava i
Save), a od toga najbrojnija poulacija se nalazi u Potamišju. Naša opština
zauzima značajno mesto po brojnosti ove ptice gde se gnezdi između 80 i 90 parova.
Prednjači Sakule sa 35 do 40 aktivnih gnezda svake sezone i dugo je držalo
nacionalni rekord po broju gnezda, jedno vreme bilo kandidat za proglašenje
“Evropskog sela roda” od strane nemačke fondacije za zaštitu prirode
EuroNature, koja u svakoj državi proglašava jedno mesto kao
“prestonicu” roda, ali je početkom ove decenije, što zbog lokalne
neinventivnosti i pomalo nezainteresovanosti, ovu laskavu titulu dobilo 2015.
godine selo Taraš kod Zrenjanina, koje danas ima uspešnu ekološku i turističku
manifestaciju “Dani taraških roda”.
Roda se već desetak godina nalazi
kao simbol na neformalnom grbu sela Sakule, a nakon ovogodišnjeg konkursa za
dizajn i izbor grba i zastave Opštine Opovo, 22. maja kada se obeležava Dan
opštine, promovisan je grb (inače prvi zvanični grb naše opštine) na kome se
pored Svetog Nikole – zaštitnika opštine, lava – simbola Banata, u centralnom
delu nalazi upravo roda.
U našoj opštini najveće gnezdo
nalazi su u Barandi (ulica Borisa Kidriča), dok je najstarije gnezdo do skoro
bilo ono na kući Dušana Pipreskog u Sakulama, koje je sagrađeno iste godine
kada i kuća (1964. godine) ali se nakon gotovo pola veka urušilo. Kao
kuriozitet, u Sakulama je 2013. godine zabeleženo atipično gnezdo u krošnji
četinara, a Baranđane je posebno obradovalo to što je par roda svoje gnezdo
svio na veštačkoj platformi koja se koristila za snimanje serije “Vratiće
se rode”.
Poslednjih godina u našoj opštini
zabeleženo je nekoliko lepih primera humanosti kada su ljudi pokazali brigu i
odgovornost prema ovim pticama. Setimo se nekadašnjih priloga iz Opovačkih
novina kada su Zoran i njegov sin Borko Rajn iz Opova, zalečili rodu sa
polomljenom nogom i uspešno je kasnije vratili u prirodu, zatim Anđelka Erdeljana
iz Barande, kod koga je prezimio “Roki” kako ga je nazvao i dugo
godina kasnije svraćao u njegovo dvorište. Rodu sa polomljenim krilom zbrinule
su sestre Ljubinka Stankov i Vera Šikl, koja je kasnije uz podršku Mesne
zajednice Opovo, prevezena na lečenje u Zoo vrt Palić.
Postoji 19 vrsta roda podeljeinih u
šest rodova, a zajedno sa čapljama, ibisima i kašičarima pripadaju redu
Ciconifomes (štakarke). Na evropskom kontinentu i u Srbiji žive dve vrste: bela
roda (Ciconia ciconia), koja se gnezdi uglavnom u ruralnim urbanim sredinama i
crna roda (Ciconia nigra), koja se gnezdi u vodoplavnim šumama.
Bela roda dolazi početkom i
polovinom marta (10 – 15. mart), počinje selidbu (podsaharska Afrika),
polovinom, a mlade jedinke krajem avgusta. Gnezdi se početkom aprila. Gnezda
gradi od grana dužine do jednog metra, a ležište oblaže stajnjakom i sasušenom
travom. Parovi koriste već postojeća gnezda, koje popravljaju i dograđuju, pa
tako neka gnezda dostižu visinu i do tri metra i 2,5 metara u prečniku. Gnezda
prave na krovovima i odžacima kuća, industrijskim dimnjacima, drvenim, metalnim
i betonskim banderama (niskonaponski stubovi), metalnim konstrukcijama,
stogovima sena, kao i na veštačkim platformama.
U pitanju je monogamna ptica,
pojedini parovi su više sezona zajedno ali se dešava i da nakon selidbe promene
partnera. Životni vek im je i preko 30 godina, ali često stradaju na
visokonaponskim žicama i posebno na migraciji kada preleću Liban gde se zbog
zaista neprimerene tradicije lova nemilosredno ubijaju rode i sve druge vrste
migratornih ptica koje masovno u to vreme preleću preko ove zemlje. Tim
povodom, veliki broj međunarodnih i nacionalnih organizacija uputilo je grupni
apel vlastima Libana da povedu strožu primenu Zakona o lovu i
krivolovu.
Kao i većina roda, bela roda nema
glasne žice pa se oglašava klepetanjem kljuna. Veličina ove ptice je 95 –
110cm, raspon krila 1,8 – 2,1m, dominira bela boja perja sa crnim delovima na
krilima. Rep je relativno kratak, dok su kljun (crvene boje, kod mladih jedinki
tamne), vrat i noge dugi. Broj jaja u leglu je 4 – 6 komada, inkubiranje
jaja traje oko mesec dana (29 – 33 dana), a broj izleglih mladunaca se kreće od
1 – 6 u zavisnosti od sezone (neki prosek je tri). Prema proceni ornitologa,
populacija belih roda u Srbiji u 21. veku stagnira.
Mada se gnezdi u naseljima, roda
lovi na okolnim vlažnim staništima kao što su bare, jezerca, močvare, ritovi,
slatine, vlažne livade i reke. Roda je mesožder i hrani se žabama, zmijama,
gušterima, insektima, ali i malim sisarima.
Za razliku od nekih drugih korisnih
vrsta kao što su sove koje, nažalost prati loš glas zbog tadicionalnog
sujeverja, rode prate pozitivni atributi. Roda je simbol plodnosti i vernosti,
a veruje se da će kuća na kojoj svije gnezdo pratiti sreća i plodnost. Ipak, na
pojedinim kućama kada sagrade gnezdo na aktivnom zimskom dimnjaku, domaćin je
prinuđen da u jesen ruši gnezdo. Nekada su gnezda roda ukrašavala i dimnjake
kotlarnica baranđanske i opovačke škole, a nakon dugo godina par roda je ponovo
svio gnezdo na dimnjaku škole u Opovu. Danas se to može rešiti, a potrebno je
javiti Društvu za zaštitu i proučavanje ptica Srbije (ili nekom njihovom članu
u vašem mestu ako ga ima) ili Pokrajisnkom zavodu za zaštitu prirode, i oni će
poslati posebnu ekipu koja će na isti dimnjak postaviti metalnu konstrukciju
iznad dimnjaka i na nju podići već postojeće gnezdo.
Srodnica bele, crna roda (Ciconia
nigra) je ređa vrsta i gnezdi se u vlažnim i vodoplavnim šumama lužnjaka, crnog
jasena i vrba, a stablo gradi na drvetu. Kod nas je najbrojnija u Gornjem
Podunavlju i srednjem Banatu (Potisje). Na delu Potamišja naše opštine gnezdi
se dva do tri para crnih roda, ali je tokom prolećne i jesenje migracije
prisutna u znatno većem broju.
Dolazi početkom aprila, gnežđenje
počinje tokom polovine istog meseca, a seli se u septembru. Veličina 90 –
105cm, raspon krila 173 – 205cm. Boja perja je uglavnom crna (zelenkasto –
ljubičasto metalno presijavanje) sa belim grudima, noge i kljun su crveni, kod mladih
sivozeleni. za razliku od bele, crna roda se oglašava.
Inače, kod obe vrste, pojedinačni
primerci prezimljavaju. najčešće, su to povređene ili nedovoljno spremne ptice
za dugu migraciju. U zavisnosti od jačine zime, prežive ili uginu zbog
nedostatka hrane.
Generacija
rođena 1974. i koja je maturirala 1989. godine u OŠ „Dositej Obradović“ u Opovu
obeležila je 22. juna jubilej – 30 godina od završetka osnovne škole. Tokom
dana, tročlana delegacija je u ime generacije položila cveće na groblju u znak
sećanja na dvoje prerano preminulih školskih drugova – Jovice Milovanova i
Željka Josića .
Razredni
čas je održala direktorka škole Milica Cuca, a proslava se održala u Hotelu „Stari
Banat“ u Opovu.
