O PITANJU NATALITETA U OPŠTINI OPOVO U EMISIJI „SRBIJA DANAS“
Opovo, 27. Februar 2019 Povodom teksta koji smo objavili na našem sajtu 23. februara, ekipa Radio televizije Srbije posetila je našu opštinu i napravila prilog koji je emitovan 26. februara u emisiji „Srbija danas“
Novi
Sad bio je domaćin prvenstvo Vojvodine u dečijoj atletici. Spartak iz Opova
učestvovao je sa tri ekipe, 2011. godište, 2008. godište i 2009/2010. godište.
Ekipa
sačinjena od dece rođene 2011. godine u sastavu Lazar Čatlajić, Filip Poledica,
Damjan Mumović, Luka Živanov, Damjan Knežević, Divna Milovanov, Tarja Pandurov,
Dunja Čelebićanin, Nina Cvetković osvojila je treće mesto.
Generacija
2009/2010. godište osvojila je četvrto mesto. Ekipa je učestvovala u sastavu
Una Rackov, Sara Stojanović, Nevena Milovanov, Katarina Vasić, Ivana Šotić,
Jelena Tomić, Strahinja Simić, Miloš Krivokuća, Jovan Svirac, Duško Vasić. , – Bili su treći do poslednje discipline, ali
ne može im se ništa zameriti jer su stvarno borili do samog kraja – izjavio je
trener Nemanja Stojanović.
Ekipa
2008. godište je takođe osvojila četvrto mesto, a ekipu su činili Anja Aćimov,
Andrea Popov, Marijana Milkovski, Mia Rackov, Tamara Todorović, Jelena Rokvić,
Damjan Ivanovski, Uroš Momčilov, Stefan Antić.
Takmičilo
se u pet disciplina: Štafetni poligon, bacanje vorteksa, bacanje medicinke,
skok u dalj – “gde ja stadoh ti produži” i poligonu izdržljivosti.
Rezultat
je bio u drugom planu, bitno je da su se mališani lepo družili i zabavljali.
KONKURS ZA DODELU KREDITA ZA NABAVKU NOVE POLJOPRIVREDNE MEHANIZACIJE U POLJOPRIVREDI
Novi Sad, 27. Februar 2019 Konkurs za dodelu kredita za nabavku nove poljoprivredne mehanizacije (pogonske, priključne) u poljoprivredi u 2019. godini
Pokrajinski fond za razvoj
poljoprivrede objavljuje dodelu kredita namenjenih za nabavku nove
poljoprivredne mehanizacije (pogonske, priključne).
Sredstva će se dodeljivati poljoprivrednim
gazdinstvima – fizičkim i pravnim licima sa područja AP Vojvodine, upisanim u
Registar poljoprivrednih gazdinstava. Krediti će se realizovati isključivo na
terotoriji AP Vojvodine.
Krediti će biti odobravani sa kamatnom
stopom od 1,5% na godišnjem nivou, uz primenu valutne klauzule, i to na sledeći
način:
o Kreditiraće se nabavka pogonske i priključne mehanizacije
o Maksimalan iznos kredita 40.000 evra
o Fond neće odobravati kredit u iznosu manjem od 1.000 evra,
o Za pogonske mašine grejs period u trajanju od 6 meseci uz učešće od 20%, za
vreme grejs perioda ne obračunava se interkalarna kamata,
o Za priključne mašine grejs period u trajanju od od 6 meseci, bez učešća, za
vreme grejs perioda ne obračunava se interkalarna kamata,
o Rok otplate kredita 60 meseci,
o Otplata će se vršiti u šestomesečnim anuitetima, prva rata se uplaćuje po
isteku grejs perioda (ukupno 11 rata).
Kredit će biti realizovan tako što će
Fond uplatiti iznos odobrenog kredita dobavljaču mehanizacije koju bude odabrao
učesnik konkursa.
Predračuni učesnika konkursa moraju
isključivo biti od dobavljača čija je osnovna delatnost proizvodnja i prodaja
poljoprivredne mehanizacije.
Prioritet u dodeli kredita imaće
učesnici konkursa sa predračunima proizvođača mehanizacije i zastupnika stranih
firmi sa ovlašćenim servisom kao i učesnici koji do sada nisu koristili kredite
Fonda.
Krediti će se odobravati u skladu i na
osnovu PRAVILNIKA O RASPODELI SREDSTAVA SA UTVRĐENIM KRITERIJUMIMA ZA DODELU
KREDITA PO RASPISANIM KONKURSIMA U 2019. godini;
Prijave se mogu preuzeti u
Pokrajinskom fondu za razvoj poljoprivrede u Novom Sadu, opštinskim
kancelarijama, kao i na sajtu: www.fondpolj.vojvodina.gov.rs
Pored
popunjene prijave, učesnici konkursa dužni su da podnesu i sledeću
dokumentaciju:
1. originalni predračun sa specifikacijom iskazan u dinarskom iznosu
(Napomena:Fond neće prihvatati izmene predračuna u toku trajanja konkursa);
2. original lista nepokretnosti za poljoprivredno zemljište ne stariji od 15
dana, na koje se može staviti založno pravo- izvršna vansudska hipoteka prvog
reda u korist Fonda u jedan i po većoj vrednosti od odobrene vrednosti kredita.
(napomena; podnosilac prijave ne mora biti i vlasnik poljoprivrednog zemljišta
koja će se staviti pod hipoteku);
3. pogonska mašina koja je instrument obezbeđenja mora biti osigurana sa
osnovnim kasko osiguranjem i dopunskim osiguranjem od krađe kod osiguravajućeg
društva i vinkulirana u korist Fonda za sve vreme trajanja otplate kredita.
4. ukoliko je predmet obezbeđenja bankarska garancije potrebno je dostaviti
pismo o namerama izdavanja garancije;
5. original Izvod iz Registra poljoprivrednih gazdinstava koji izdaje Uprava za
trezor(podaci o poljoprivrednom gazdinstvu, prva stana Izvoda kao i ostale
strane izvoda sa podacima o površinama, ne stariji od 30 dana)
6. dokaz o regulisanoj naknadi za odvodnjavanje/navodnjavanje (potvrda JVP
„VODE VOJVODINE”) ne starije od 30 dana;(za podnosioca prijave, za vlasnika
poljoprivrednog zemljišta i za svakog suvlasnika na poljoprivrednom zemljištu);
7. fotokopija lične karte ili očitana čipovana lična karta (za podnosioca
prijave, za vlasnika poljoprivrednog zemljišta i za svakog suvlasnika na
poljoprivrednom zemljištu);
Dodatna
obavezna dokumentacija za pravna lica:
8. izvod iz Agencije za privredne
registre, s poreskim identifikacionim brojem;
9. potvrda Agencije za privredne registre o tome da nad pravnim licem nije
pokrenut postupak stečaja i/ili likvidacije;
Podnosilac prijave – na obrascu koji
je sastavni deo prijave na konkurs – treba da se izjasni o tome da li će
dokumentaciju navedenu pod tačkama 2,5, 6 i 8 pribaviti sam ili je saglasan s
tim da je pribavi Fond, po službenoj dužnosti.
Kredit će biti realizovan tako što će Fond uplatiti iznos odobrenog kredita
dobavljaču koju bude odabrao učesnik konkursa
Kredit će se realizovati u skladu sa planiranim sredstvima.
Krediti će se odobravti po pristiglim prijavama sve do utroška sredstava
planiranih konkursom.
Realizacija kredita vršiće se u skladu sa prilivom sredstava na račun Fonda.
Konkurs je otvoren od 23. februara
2019. godine do iskorišćenja sredstava planiranih za njegovu realizaciju.
Nepotpune i neblagovremene prijave se neće uzeti u razmatranje.
Sve dodatne informacije mogu se dobiti
na telefon: 021/557-451
Tekst konkursa i prijavu možete preuzeti
na sajtu Pokrajinskog fonda za razvoj poljoprivrede: www.fondpolj.vojvodina.gov.rs
Opovo, 27.
Februar 2019
Predsednik Opštine Opovo dr Zoran Tasić kaže za “Dnevnik” da je najveći dug
nova lokalna samouprava zatekla u Domu zdravlja, u iznosu od 105 miliona dinara,
dok je danas smanjen na oko 70 miliona dinara. Za tri godine su uspeli da urade
reprogram svih dugova i zaključe ugovore sa svim velikim dobavljačima, ali još
važnije ni jedan dan Dom zdravlja nije bio u blokadi. S druge strane, tvrdi on,
sve apoteke u okviru Doma zdravlja funkcionišu besprekorno u sva četiri
naseqena mesta, koliko broji ova opština.
-Rekonstruisali
smo ambulante u Sakulama i Sefkerinu u koje nije ulagano od 1980.godine – kaže Tasić i dodaje da je pre obnove u
obilasku ovih zdravstvenih ustanova zatekao lekare i pacijente kako sede u
ambulanti u sred zime u perjanim jaknama, uprkos što je radilo grejanje, ali
zbog energetske neefikasnoti, uslovi rada i boravka tamo bili su nehumani. Tasić
dodaje da se ponose činjenicom i da imaju 20 lekara u opštini, od toga 15 specijalista.
Realni prihodi
u budžetu Opštine iznose 270 miliona dinara, a budžet je prošle godine iznosio
blizu 600 miliona dinara, zbog transfernih sredstava, te je pomoć viših nivoa
vlasti očigledna.
-Više od
polovine novca dobili smo što od republičkih, što od pokrajinskih organa. Najviše
novca dobijamo od Uprave za kapitalna ulaganja APV, zatim od Kancelarije za
upravljanje javnim ulaganjima Vlade RS i od pokrajinskih sekreterijata- kaže
Tasić.,
Prema njegovim
rečima, izgradnjom autoputa koji će ići od Beograda do Zrenjanina, pa dalje do
Novog Sada, veći gradovi biće još bliži. Opovo je od Pokrajinske vlade putem
konkursa dobilo 200 miliona dinara za izgradnju puta Opovo- Debeljača.
– Ovaj
projekat pratilo je niz afera u prethodnom periodu i bilo ozbiljno predizborno
obećanje prethodne vlasti, kako predsednika opštine Kovačica, tako i Opova. Oni
su počeli taj projekat, fakturisano je 104 miliona dinara, od čega je plaćeno
54 miliona dinara i tu se stalo sa radovima- napominje predsednik Opštine
Opovo.
On dodaje da
su najpre uradili projekat zatečnog stanja i veštačenje kompletnog puta kako bi
videli koliko je urađeno. Pesak koji je nasut, vetar je odneo, i uvrtđeno je da
urađeni put ne odgovara dokumentaciji, tvrdi Tasić, te da je geo-mehanika puta
i urađenih radova ne odgovara za asfalt koji je trebao da bude postavljen.
-Zato smo
morali sve ispočetka. Prvo smo raskinuli ugovor, što je bio uslov da apliciramo
kod Uprave za kapitalna ulaganja. Konkurisali smo i dobili novac za prve četiri
faze, prvo će se raditi dve, pa dve, sproveli postupak javne nabavke. Jedan deo
finansiran je iz lokalnog buyeta, a drugi iz budžeta Uprave za kapitalna ulaganja-
kaže Tasić i dodaje da su ugovorili šest faza izgradnje puta, odnosno šest
kilometara i 700 metara, i već su izabrani izvođači radova.
Do sada je urađeno
četiri kilometra i 550 metara, a sa radovima se nastavqa sa prvim lepim danima,
što je planirano od 1.marta, da bi se uradio ostatak deonice do 6,7 kilometara.
-Novac koji
smo dobili na poslednjem konkursu biće namenjen za sprovođenje javne nabavke za
ostalih sedam faza. U pitanju je dvogodišnja javna nabavka, i sa tim novcem
planiran je završetak puta- kaže Tasić i dodaje da je put dugačak ukupno 12
kilometara i 600 metara, od toga 10 kilometara prolazi kroz opštinu Opovo, a
ostatak kroz Kovačicu.
Tasić kaže da
je značaj puta višestruk, jer Kovačici smanjuje put do Beograda za dvadesetak
kilometara, a Opovu je važan, jer se veliki deo obradivih površina nalazi
nadomak puta.
-Privredno smo
vezani za taj deo južnog Banata i Kovačicu, i obrazovno, jer nemamo sredwu školu,
te ve}ina naše dece poha|a gimnaziju u Kovaćici- kaže predsednik Opštine Opovo.
Umesto 35 kilometara koliko smo prelazili do sad, po završetku puta bićemo udaljeni
svega 15 kilometara, kaže Tasić.
Pored puta
nalazi se oko 2.000 hektara obradivih površina pod zalivnim sistemom, a
privatno preduzeće “Agros doo” zapošljava više od 100 radnika, i u tom
segmentu, tvrdi Tasić, put puno znači.
-U odnosu na
pre nekoliko godina kada je 1.200 ljudi bilo nezaposleno, danas je ta cifra smanjena
na 803, što znači da je 400 ljudi uposleno, od čega je polovina našla posao na
teritoriji naše opštine- tvrdi Tasić i dodaje da radnici u Opovu rade u dve
firme otvorene za vreme njihovog mandata, kao i proširenje objekata postojećih
firmi.
Opovo ima dve
industrijske zone, jednu u Sakulama, koja se prostire na oko 10 hektara, dok se
druga nalazi izme|u Opova i Barande i proteže se na 15 hektara.
-U Barandi
rade dve firme, jedna se bavi preradom drveta, a druga proizvodnjom stiropora,
dok u Sakulama radi jedna fabrika, grinfild investicija od prošle godine, koja
proizvodi drvo, konkretno dno za gajbice i skoro cela proizvodnja plasira se na
tržište Evropske unije, Grčku, Italiju i deo u Mađarsku- kaže Tasić.
Fabrika koju
je najavljivao predsednik države prilikom nedavne posete Opovu, trebala bi da
se nalazi u slobodnoj industrijskoj zoni između Opova i Barande.
-Svake godine,
koliko možemo i budžet nam dozvoljava radimo na njenom opremanju i ona se
nalazi uz državni put drugog A reda 131 Baranda- Sakule i na taj put se
nadovezuje put Opovo- Debeljača- kaže Tasić i napominje da je tu izgrađeno pešačko-biciklistička
staza koja je bila neophodna zbog industrijske zone i radnika koji tu rade.
Tasić kaže da
je prilikom stupanja na dužnost zatekao praznu kasu i da ga je porazila činjenica
da se prethodna vlast u Opovu više bavila tzv. kapitalnim projektima, koji su
se ispostavili kao potpuni promašaj.
-Primer za to
je i zgrada gde je smešten i moj kabinet, što je trebalo da bude
kulturno-poslovni centar, i da se ovde nalaze lokali za iznajmljivanje. Ovde se
nalazi i bioskopska sala, koja je bila prazna, odnosno nezavršena, bez sedišta,
bine, zavesa, platna rasvete, ozvučenja- kaže Tasić i dodaje da je pet miliona
tada izdvojeno za protivpožarnu zaštitu, što je bilo suludo.
Prema njegovim
rečima, izmenjen je projekat, definisali da se novac preusmeri na požarne
detektore, a novac usmeren na sređivanje sale, bine, kupovinu sedišta, rasvete
i svega neophodnog, te renovirani objekat Doma kulture ima danas salu
kapaciteta 200 mesta, ali i gostovanja velikih pozorišnih trupa…
– Kada je reč o bioskopskim projekcima, samo nedelju dana od prikazivawa u Beogradu i Novom Sadu, naši sugrađani imaju priliku da pogledaju sve filmove. Kulturni život koji je bio potpuno zapušten, suštinski smo promenili- kaže Tasić i dodaje da se kulturni život u Opovu svodio na 12 do 15 izložbi u Galeriji “Jovan Popović”, koja je takođe bila u ruiniranom stanju, od išaranih fasada, razbijenih reflektora, a danas je ta zgrada potpuno rekonstruisana i vodi je mlada Katarina Nikolić Ralić, devojka koja je završila FDU i koja se vratila u rodno mesto, kako bi poboljšala kulturni život Opova, te je on danas raznolik i drugačiji, u odnosu na samo par godina unazad.
Cela opština broji oko 10.440 stanovnika po zadnjem popisu iz 2011. godine i prostire se na površini od 203 metra kvadratna.
-Naša komparativna prednost u odnosu na ostale lokalne samouprave jeste da smo blizu Beograda, svega 30 minuta vožnje od aerodroma “Nikola Tesla”, 27 kilometara od Pančeva, oko 40 kilometara od Zrenjanina i 77 kilometara od Novog Sada, te je naš geostrateški položaj prilično dobar i naša prednost za budućnost i privlačenje stranih investicija i ulaganja u privredu- kaže Tasić.
Stočarstvo, povrtarstvo…
Većina stanovništva bavi se poqoprivredom, što varira od 60 do 80 odsto, zavisno od toga da li se bave poljoprivredom kao osnovnom ili dopunskom delatnošću.
– Specifično je od sela do sela, u Sakulama je zastupljeno stočarstvo i proizvodnja mleka, u Barandi- ratarstvo, u Opovu se dosta ljudi bavi povrtarstvom, dok je u Sefkerinu kombinacija svega pomenutog- kaže Tasić i dodaje da se sve više ljudi odlučuje za proizvodnju povrća, prvenstveno šargarepe, kafriola, krompira, na šta je dostalo uticao “Agros doo” koji je jedan od pokretača poqoprivrede u opštini, jer oni proizvode povrće na više od 2.000 hektara.
Tako poljoprivrednici zajedno sa velikom kompanijom ugovaraju poslove sa “Frikomom”, “Marbom” itd.
