Veliko uginuće pčela u martu i aprilu, šteta i u našem kraju

by Glas Opova | 10.04.2025. | PRIRODA I EKO

Izvor: RTS
SRBIJA, 10. April 2025
Negativan ciklus, sa drastičnim gubicima pčela u Srbiji, nastavljen je i početkom aprila, upozoravaju iz Saveza pčelarskih organizacija Srbije. O uginuću pčelinjih društava izveštaji stižu iz svih krajeva Srbije. Istraživali smo šta je uzrok i kako se problem može prevazići.

Nedostatak polena prošle godine, doveo je do smanjenog broja pčela, pa se i u zimu ušlo sa problemom za stvaranje nove generacije. Oporavak pčelinjih društava ni ovog proleća nije se značajno popravio. U valjevskom kraju pribojavaju se da će beležiti uginuća do 60% pčelinjih društava.

I pčelari iz naše opštine osetili su posledicu ovih dešavanja u prirodi. Boris Humbal, pčelar iz Opova, nam tvrdi da je i on došao u situaciju da kupi dvadeset  novih društava kako bi amortizovao gubitak koji je nastao usled uginuća pčela.

Nebojša Jevremović, predsednik Udruženja pčelara iz Valjeva, kaže: “Ovi gubici su uglavnom zbog toga što je bio veliki nedostatak polena prošle godine u tim letnjim mesecima i praktično pčela koja je trebala da prezimi nije se odgajila, znači pčela je trebala pčelu za ovu sezonu da spremi, nije se pojavila tako da ogromni su gubici.”

Osim prošlogodišnje suše na više gubitaka, požeški pčelari ocenjuju, značajno utiče intenzivna poljoprivredna proizvodnja u nižim predelima.

Miloš Pekić predsednik društva pčelara “Matica” iz Požege: dodaje: “Time što je hemija uništila dosta tih cvetnica i nema veliki izbor cvetova koji bi nahranili pčele sa tim polenovim prahom, koji je nezamenljiva hrana za zazimljavanje, odnosno za hranjenje zimskih pčela.”

Oslabljena pčelinja društva, koja su preživela zimu, teško mogu da obnove brojnost, a da prevaziđu probleme. Pčelari sa ostatkom moraju da izvrše nadoknadu.

Dragan Stefanović, predsednik udruženja pčelara iz Čačka, objašnjava: “Razrojavanjem, ili kupovinom paketnih rojeva koji su se, kako ja imam informaciju, svi proizvođači su već sve svoje kapacitete rasprodali jer ljudi hoće da se bave. Šta vredi ako imaš 150 praznih košnica, imaš vosak, imaš sve, a pčela nema.’”

Manje štete beleže se u nekim pčelinjacima topličkog kraja.

Dragan Gmijović, pčelar iz Kaševara kod Blaca, navodi: “Smanjen je broj društava bez obzira na to što je zima bila blaga. Imali smo prošle godine visoke temperature, praktično mogućnost paše je bila smanjena, tako da su pčelinja društva bila slaba.”

Zoran Simić, pčelar iz Grgura kod Blaca, objašnjava: “Imamo ove godine i problem zato što nas je zakačio ovaj mraz i pčele ne mogu da se razviju, nemaju tog prirodnog nektara, polena. One su praktično blokirane, stoje a imaju trenutno dosta legla.”

U šabačkom, najstarijem pčelarskom društvu, sa tradicijom dugom 131 godinu kažu da ni najiskusniji ne pamte lošiju godinu. Ukupne štete znaće tek krajem aprila. Gubitke, osim nepovoljnih vremenskih uslova, imaju i zbog bolesti.

Dušan Bilić, predsednik Društva pčelara iz Šapca, objašnjava: “Skora vest je da je Veterinarski institut u Beogradu pozvao pčelare da pošalju uzorke pčela, što mrtvih što živih, na katedru za biologiju, da bi se ustanovila bolest pčele. Ove godine, tipuju se na Nozemu.”

Zbog lagera i gubitaka, ove godine umesto proizvodnje meda, kažu, obnavljaće rojeve i praviti api komore