by Glas Opova | 4.02.2025. | ISTORIJA I FELJTONI
OPOVO, 4. februar 2025 – Odlukom o arondaciji poljoprivredne zemlje, kojom se opovačka zemlja u Pančevačkom ritu pripaja Poljoprivredno industrijskom kombinatu (PIK) Beograd, u martu 1967. godine pobunili su se opovački poljoprivrednici i u velikom broju došli pred Saveznu skupštinu, o čemu su opširno pisali tadašnji dnevni listovi.
U Borbi od 7.3.1967. godine objavljen je članak sa naslovom „Seljaci iz Opova u Saveznoj skupštini: Bitka za opovsku zemlju“. Oko dve stotine Opovčana došlo je 6. marta 1967. g. ispred Savezne skupštine tražeći da razgovaraju sa nekim ko nije običan činovnik. Kako nisu bili najavljeni, čekali su na stepeništu oko tri sata da ih neko primi. Insistirali su da svi uđu na pregovore ali je na kraju pronađen kompromis pa su pristali da pošalju delegaciju od 20 predstavnika. Sa Opovčanima su razgovarali predsednik Odbora za poljoprivredu Saveznog veća Dušan Mugoša i sekretar Savezne skupštine Dražen Sesardić.
Opovčani su energično i strastveno branili svoj stav i dokazivali da PIK „Beograd“ sprovodi arondaciju nezakonito, da su im povređena prava, da im se „oduzima“ zemlja, a to je za njih egzistencija. Tvrdili su da im PIK „Beograd“ za njihovu prvoklasnu zemlju daje neplodno, petorazredno zemljište zakrčeno trskom i korovom, oko 12 kilometara daleko od sela, kao i da su novčane naknade minimalne, a da su traktori PIK „Beograd“ već počeli, pod zaštitom milicije, da preoravaju arondiranu zemlju i da je bilo povređenih.
Mada zakon daje pravo PIK „Beograd“ da odmah obrađuje arondiranu zemlju, bez obzira na visinu novčane naknade i kvaliteta zemlje koja je ponuđena u zamenu (ako nema bolje, seljaci moraju uzeti onu koja postoji), nakon ovog, prvog sastanka, odlučeno je da se formira jedna stručna komisija Savezne i Republičke skupštine, koja će ispitati ceo slučaj. Takođe, jedna grupa poslanika Savezne i Republičke skupštine, otićiće na „lice mesta“ i na zajedničkom sastanku sa predstavnicima Opštinske skupštine i PIK „Beograd“ raspraviti šta se dogodilo u Opovu.
Nedelju dana kasnije, Borba objavljuje novi prilog pod naslovom „Ponovo mir na opovskim njivama“. U tekstu se navodi da je slučaj skoro rešen zahvaljujući pre svega akciji Odbora za poljoprivredu Saveznog veća Savezne skupštine, odnosno njegovog predsednika Dušana Mugoše.
Tekst u Borbi glasi ovako:
„Posebna poslanička komisija ispitala je ceo tok opovske arondacije i na sastanku održanom 13. marta u Opovu predložila rešenja koja su za obe strane prihvatljiva i zadovoljavajuća. Zaključeno je da se opovskim seljacima, dosadašnjim vlasnicima arondirane zemlje, ostave njive na korišćenje do kraja oktobra ove godine. Formiraće se posebna komisija koja će, u još neraščišćenim slučajevima, pokušati da nađe sporazumno rešenje između PIK „Beograd“ i Opovčana, najkasnije do 15. maja. PIK „Beograd“ obavezao se da će, čim se sporazum postigne, sve vlasnike zemlje uknjižiti u katastar i zemljišne knjige. Kombinat će takođe za svaki hektar arondirane zemlje prve klase u potesu „Opovačka pumpa“ platiti seljacima do 5.000 novih dinara…
… Međutim, poslanička komisija je ustanovila da je arondinacija sprovedena po zakonu. Ustupci koji se sada čine opovskim seljacima stvar su isključivo dobre volje PIK „Beograd“ i njegovog nastojanja da se zahtevi Opovčana u najvećoj meri poštuju.
Na jučerašnjem sastanku u Opovu, pored predstavnika Savezne, Republičke i Opštinske skupštine i PIK „Beograd“, bilo je preko trista seljaka. Iz njihovih govora i reakcija lako se moglo zaključiti da seljaci teška srca napuštaju „zlatnu zemlju“ Pančevačkog rita, da svim sredstvima nastoje da je zadrže, a ako već moraju da sa nje odu – što je neminovno – da iščupaju što veću naknadu, što bolju parcelu.
Svima se, naravno, ne može ugoditi. Ali, PIK „Beograd“ dosta je popustio (ostavio je zemlju do oktobra i odredio veću cenu), a to moraju učiniti i Opovčani, ma koliko im bilo teško da se rastanu od dobre ritske zemlje i ma koliko ih pojedini „narodni tribuni“, demagozi, podstrekivali da se ukopaju u Ritu, makar i u šančevima. Svi su izgledi, ipak da će ovaj spor, zbog kojeg je nedavno došlo i do nemilih incidenata, biti izglađen, da će se duhovi smiriti, stišati uzburkane strasti, da će na opovskim njivama ponovo zavladati mir.
Ipak, ostaje utisak – a to je i pouka – sa ovog sastanka: da je sličan razgovor i dogovor održan pre arondacije, najverovatnije do svega ovoga ne bi uopšte ni došlo. Nadamo se da je ovim okončan „opovski slučaj“ da nije reč samo o trenutnom smirivanju i da neće biti: doviđenja u oktobru“.
Eto, tako su Opovčani pre 57 godina pokazali hrabrost i u zemlji jednopartijskog sistema pokušali da odbrane svoje njive od državne uzurpacije. Naravno, nisu u potpunosti uspeli, ali su dobili makar bolje uslove. Međutim, ovaj njihov potez je bio inspiracija i primer drugim seljacima, pa su se dva meseca kasnije ispred Savezne skupštine iz sličnog razloga pojavili predstavnici iz tri sela kod Mionice, a za njima i delegacija od 30 seljaka iz okoline Arilja.
Redakcija se zahvaljuje našem saradniku Draganu Maslareviću na istraživanju i pronalaženju arhivskog materijala.
by Glas Opova | 4.02.2025. | AKTUELNO
Svetska zdravstvena organizacija sa Međunarodnim udruženjem za borbu protiv raka svakog 4. februara obeležava Svetski dan borbe protiv raka. Ove godine započinje nova trogodišnja kampanja za period 2025–2027, koja stavlјa osobe obolele od raka i njihove priče u centar pažnje. Pristup lečenju usmeren na obolele osobe predstavlјa temelјnu promenu u načinu na koji se organizuju i pružaju zdravstvene usluge i procedure lečenja raka, stavlјajući fokus na jedinstvene potrebe pojedinca, njihovih porodica i zajednice u kojoj žive.
Ove godine obeležavamo prvu godinu kampanje pod sloganom „Ujedinjeni u porukama, jedinstveni u pričama” koji stavlјa u centar pažnje pojedinca, a ne bolest. Uvažavanjem jedinstvenih potreba svakog pojedinca, sa saosećanjem i empatijom, dolazi se do najbolјih ishoda po zdravlјe, koji ne isklјučuje multisektorsku saradnju u cilјu kako prevencije tako i lečenja ove bolesti.
Globalno opterećenje rakom i vodeće lokalizacije raka u svetu
Prema poslednjim procenama za 2022. godinu Svetske zdravstvene organizacije i Međunarodne agencije za istraživanje raka, obolevanje od malignih bolesti u svetu je poraslo na gotovo 20 miliona lјudi i registrovano je 9,7 miliona smrtnih slučajeva od svih lokalizacija malignih tumora u 2022. godini. Procenjuje se da sa dijagnozom malignih tumora koja je postavlјena tokom proteklih pet godina u svetu živi 53,5 miliona lјudi. Tokom života, jedna od pet osoba će oboleti od raka u svetu, a jedan od devet muškaraca i jedna od dvanaest žena će umreti od nekog oblika maligne bolesti.
Prema procenama u 2022. godini gotovo polovina novih slučajeva malignih bolesti (49,2%) i 56,1% smrtnih slučajeva od raka u svetu se registrovalo u Aziji. To je delom posledica i činjenice da na ovom kontinentu živi više od 60% svetske populacije. U Evropi, koja čini samo 9,0% svetske populacije, registrovano je 22,4% novih slučajeva raka i 20,4% smrtnih slučajeva od malignih bolesti. Za razliku od Evrope, u Americi (Severnoj i Južnoj), koja čini više od 13,5% svetske populacije, registrovano je 21,2% novoobolelih i 14,9% umrlih od raka. Za razliku od drugih kontinenata veći procenat smrtnih slučajeva od raka u odnosu na procenat novootkrivenih slučajeva je registrovan u Aziji i Africi (7,8%; 5,9%) što se može se dovesti u vezu sa većim učešćem određenih lokalizacija raka koje imaju lošiju prognozu, slabo preživlјavanje i sa time da u mnogim zemlјama u Aziji i Africi postoji ograničeni pristup zdravstvenoj zaštiti i pravovremenoj dijagnostici i lečenju.
Rak pluća, rak dojke i rak debelog creva su vodeće lokalizacije raka u obolevanju i u umiranju. Rak pluća je najčešće dijagnostikovani maligni tumor i čini 12,4% svih novih slučajeva raka i 18,7% svih smrtnih slučajeva od raka kod oba pola. Rak dojke kod žena je najčešće dijagnostikovan maligni tumor posle raka pluća i čini 11,6% svih novootkrivenih slučajeva raka u svetu. Slede ga rak debelog creva (9,6%), rak prostate (7,3%) i rak želuca koji čini 4,9% svih novih slučajeva od raka u svetu kod oba pola.
Rak pluća je najčešći uzrok umiranja od malignih bolesti u svetu i slede ga rak debelog creva (9,3%), rak jetre (7,8%), rak dojke (6,9%) i rak želuca koji čini 6,8% svih smrtnih slučajeva od raka u svetu kod oba pola. Vodeće lokalizacije u obolevanju kod muškaraca su rak pluća, prostate i rak debelog creva, a u umiranju to su rak pluća, rak jetre i rak debelog creva. Kod žena vodeće lokalizacije u obolevanju i umiranju su rak dojke, rak pluća i rak debelog creva.
Rak grlića materice i dalјe predstavlјa javnozdravstveni problem u 25 zemalјa u svetu, od kojih je većina u subsaharskoj Africi. Prema procenama, rak glića materice je osmi najčešći maligni tumor u obolevanju (3,3%) i deveti uzrok umiranja od malignih tumora u svetu (3,6%).
Povećano opterećenje rakom je posledica nekoliko faktora, od kojih su najznačajniji ukupan porast stanovništva i produženo očekivano trajanje života, ali i promena učestalosti određenih faktora rizika raka povezanih sa socijalnim i ekonomskim razvojem koji utiču na funkcionisanje zdravstvenog sistema. Nejednakost u opterećenju rakom vidi se na primeru malignih tumora dojke. U razvijenim zemlјama jednoj od dvanaest žena će tokom života biti dijagnostikovan rak dojke, a jedna od sedamdeset jedne će umreti od ove vrste raka. U nerazvijenim zemlјama tek jednoj od dvadeset sedam će biti tokom života dijagnostikovan rak dojke, a čak jedna od četrdeset i osam će umreti od ove maligne lokalizacije. Kao posledica kasne dijagnostike u nerazvijenim zemlјama žene imaju 50% manju šansu da im se rak dojke otkrije na vreme i znatno veći rizik da će umreti od ove lokalizacije za razliku od žena u razvijenim zemlјama sveta.
Do 2050. godine procene su da će se broj novootkrivenih slučajeva raka u svetu uvećati za 77%. Osim produženog očekivanog trajanja života i dalјe će biti prisutni poznati faktori rizika (pušenje, alkohol i gojaznost), ali i visoka učestalost faktora rizika iz životne sredine, zagađenje vazduha. I u razvijenim i u nerazvijenim zemlјama apsolutni broj novoobolelih osoba od raka će porasti. U razvijenim zemlјama za 4,8 miliona novih slučajeva do 2050. godine, ovaj porast u nerazvijenim zemlјama će iznositi 142%, a u srednje razvijenim 99%. U ovim zemlјama udvostručiće se broj umrlih osoba od raka.
Epidemiološke karakteristike malignih bolesti u Republici Srbiji
U Srbiji je tokom 2022. godine od svih malignih tumora obolelo 41.578 osoba (22.056 muškaraca i 19.522 žene). Iste godine od raka je umrlo 19.350 osoba oba pola, 10.616 muškaraca i 8734 žene.
Srbija se prema procenama Međunarodne agencije za istraživanje raka svrstava među 40 zemalјa Evrope u grupu zemalјa sa nešto nižim rizikom obolevanja (nalazi se na 33. mestu) i visokim rizikom umiranja od malignih bolesti u Evropi (na četvrtom mestu, posle Mađarske, Polјske i Rumunije). Procenjene stope obolevanja od svih malignih tumora su niže kod muškaraca nego kod žena.
Muškarci u Srbiji su u srednjem riziku obolevanja od svih malignih tumora, u odnosu na muškarce u zemlјama Istočne i Zapadne Evrope. Za razliku od muškaraca, žene u Srbiji su u nešto višem riziku obolevanja od svih malignih tumora, odmah posle žena u Zapadnoj i Severnoj Evropi.
Muškarci i žene u Srbiji se među 40 zemalјa u Evropi nalaze u visokom riziku umiranja od svih lokalizacija malignih tumora.
Epidemiološke karakteristike malignih bolesti u Južnobanatskom okrugu
Prema poslednjim publikovanim podatacima Instituta za javno zdravlјe Srbije za 2022. godinu, od sedam okruga u Vojvodini, Južni Banat se nalazio na šestom mestu po obolevanju i trećem mestu po umiranju od malignih bolesti. Posmatrajući poslednjih 20 godina u našem okrugu, beleži se trend porasta broja obolelih, ali ohrabruje činjenica da je u poslednje četiri godine zabeležen pad broja umrlih od malignih bolesti.
Na osnovu podataka Registra za rak Zavoda za javno zdravlјe Pančevo, u Južnobanatskom okrugu je u 2023. godini, 1626 osoba obolelo (847 muškaraca i 779 žena) i 775 umrlo (432 muškarca i 343 žene) od raka.
Najveći broj obolelih u našem okrugu je u uzrastu 55-75 godina, dok se bolest registruje i kod znatno mlađih osoba, već sa 20-30 godina života.
U Pančevu je tokom 2023. godine registrovano 808 obolelih i 348 umrlih, dok su u Vršcu 254 osobe obole, a 124 umrle od malignih bolesti.
Muškarci u našoj sredini najviše obolevaju i umiru od raka pluća, debelog creva i prostate, dok se kod žena maligni tumori najčešće lokalizuju na dojci, plućima i debelom crevu.
Rak pluća, dojke i debelog creva su vodeće lokalizacije i u obolevanju i u umiranju. Ove tri vrste malignih bolesti zajedno čine gotovo polovinu od ukupnog broja umrlih osoba od svih lokalizacija raka.
Prevencija i rano otkrivanje
Prevencija malignih bolesti ima ogroman javnozdravstveni potencijal i predstavlјa najefikasniji pristup u kontroli malignih bolesti, jer je na približno dve trećine faktora rizika koji su odgovorni za nastanak raka moguće uticati, menjati ih ili ih potpuno eliminisati. Čak 40% malignih bolesti može biti izbegnuto jednostavnim merama: prestankom pušenja, ograničenim konzumiranjem alkohola, izbegavanjem suvišnog izlaganja suncu, zadržavanjem prosečne težine konzumiranjem zdrave hrane, vežbanjem, kao i zaštitom od infekcija koje se mogu razviti u rak.
Preporuka Međunarodnog udruženja za borbu protiv raka je da fokus ovogodišnje kampanje obeležavanja Svestkog dana borbe protiv raka bude usmeren na uklјučivanje realnih priča i iskustava u borbi sa rakom iz perspektive obolele osobe, članova njihovih porodica, zdravstvenih radnika, kao i da se podstaknu osobe širom sveta da učestvuju u izazovu koji podrazumeva da se dele na društvenim mrežama video snimci ili fotografije na kojima su osobe okrenute naopako sa njihovim realnim pričama o tome kako je rak okrenuo njihov svet naopako.
https://www.zjzpa.org.rs/svetski-dan-borbe-protiv-raka-04-februar-2025-godine/
Zavod za javno zdravlje Pančevo
https://www.facebook.com/zjzpa
https://www.instagram.com/zjzpancevo/
by Glas Opova | 3.02.2025. | KULTURA
OPOVO, 3. februar 2025 – Kako je već najavljeno, pozorišna sezona u Kulturnom centru Opovo biće otvorena pozorišnom predstavom „Ljubaf“, 18. februara (20:00h). Ulaznice su u prodaji od srede, 5. februara, cena ulaznica je 500 dinara i mogu se kupiti u biblioteci u Opovu.
Predstava “LjubaF” govori o ljudskim odnosima i pokreće niz pitanja o životu: Šta je ljubav? Kako je naći? I kada je nađemo, kako je održati u životu, u ovom svetu koji ponekad izgleda potpuno okrenut naopako? Dvojica školskih prijatelja ponovo se susreću i tada jedan sprečava ovog drugog u pokušaju da skoči u reku. Obojica pronalaze način da reše vlastiti problem, tako što jedan drugog ponovo vrate u život. U manjku komediografskog žanra, želim da na pozorišno duhovit način plasiram duhovitu, životnu, emotivnu priču o ljubavi između troje ljudi“, rekao je reditelj. Režija: Erol Kadić; Igraju: Elizabeta Đorevska, Branislav Zeremski i Dubravko Jovanović.
