by Glas Opova | 26.07.2025. | KULTURA
OPOVO, 26. jul 2025 – Vodeći se načelom da je edukacija jedna od temeljnih osnova kulturnog razvoja, opovačka kulturna ustanova četvrtu godinu za redom sprovodi projekat „Kreativni klub ONB Opovo“ u okviru kojeg se organizuju kreativne radionice za decu i likovne radionice za odrasle.
U pitanju je projekat koji se sufinansira preko konkursa Pokrajinskog sekretarijata za kulturu, informisanje i odnose s verskim zajednicama, dok radionice vode lokalni umetnici angažovani na projektu, a povremeno i gostujući umetnici.
Direktorka ONB Opovo Katarina Nikolić Ralić ističe značaj ovog edukativnog programa.
„Glavni cilj kreativnih radionica je razvoj umetničkog izraza i podsticanje mašte najmlađih kroz edukativan i kreativan pristup. Ovaj program je postao jedan od značajnijih oblika neformalnog obrazovanja u našoj opštini, koji iz meseca u mesec privlači sve veći broj dece i roditelja“, kaže Nikolić Ralić.
Kreativne radionica za decu uspešno vode dve primenjene umetnice iz Opova – Jovana Ugrinov i Olga Reljić. Kroz radionice, deca imaju priliku da se upoznaju sa različitim likovnim tehnikama, nauče osnove vizuelne umetnosti, ali i da razvijaju svoje sposobnosti kritičkog mišljenja, saradnje i samopouzdanja. Osim likovnog rada, podstiče se i verbalno izražavanje, pričanje priča, analiza radova i interpretacija umetničkog dela, što ovom programu daje dodatnu vrednost.
Od početka projekta 2022. godine, više od 300 dece prošlo je kroz program. Radionice se tokom cele godine redovno održavaju u Opovu, dok se u drugim mestima opštine organizuju u okviru obeležavanja Dečje nedelje. Završna godišnja izložba u decembru predstavlja krunu ovog rada – priliku da se rezultati predstave široj javnosti i da se deca osete ponosno i vrednovano.
„Veliki značaj ovog projekta leži u činjenici da umetnost postaje dostupna i razumljiva deci, što doprinosi njihovom celokupnom razvoju i afirmaciji kulturnog života zajednice. Ovo je ulaganje u kreativnu, samosvesnu i obrazovanu generaciju budućnosti“, ističe Nikolić Ralić.
Kako su se kreativne radionice za decu pokazale kao „pun pogodak“ od 13. maja 2023. godine pokrenuta je i likovna radionica za odrasle pod „dirigenstskim kistom“ akademske slikarke Olge Nikonove i koje su, takođe dale kvalitetne rezultate. Likovne radionice namenjene su svim uzrastima i interesovanjima, a cilj je usavršavanje, razvijanje sposobnosti i talenata kroz crtanje i slikanje.
Temelj ovog programa je činjenica da Galerija „Jovan Popović“ organizuje niz programskih aktivnosti pružajući prostor i kontekst za razvoj lokalne produkcije. Likovne radionice podstiču i neguju komunikaciju i interakciju sa publikom, pružaju prostor za razmenu ideja, mišljenja i edukaciju.
„Ovom prilikom izražavamo posebnu zahvalnost Pokrajinskom sekretarijatu za kulturu, javno informisanje i odnose s verskim zajednicama, bez čije finansijske podrške ne bismo mogli da realizujemo projekat u ovakvom kontinuitetu i obimu. Njihovo poverenje i podrška predstavljaju snažan podsticaj našem daljem radu i razvoju kulturnih sadržaja za decu i odrasle“, poručila je direktorka opovačke kulturne ustanove“.
Ove godine, od 1. februara do 26. jula održano je 36 radionica – 23 kreativne radionice za decu i 13 likovnih radionica za odrasle. Od početka projekta 5. marta 2022. godine do sada, održano je 244 kreativnih radionica (191 kreativna radionica za decu, 51 likovna radionica za odrasle i dve kaligrafske).
Tokom avgusta sledi letnja pauza, a radionice se nastavljaju u septembru.
by Glas Opova | 26.07.2025. | PRIRODA I EKO
OPOVO, 26. jul 2025 – Prema prognozi vremena posle vrelog talasa od nedelje nas očekuje manje zahlađenje uz primenjivo vreme i mogućnost padavina. Vodostaji na rekama su niski i u stagnaciji.
Na delu terena uzvodno od Tomaševca, gornji tok Jaša-Botoš vodostaj nizak, slabo pecaroša a i slabo riba radi izuzev na starim Tamiš ima gde love se babuška i cverglan.
Deo nizvodno od Tomaševca sporadično se love bela riba i po koji šaran i to mahom rano ujutru.
Uzvodno od brane u Opovu malo ribolovaca ali ima sporadičnih ulova sitne bele ribe i babuške, na brani u Opovu lovi se sitan smuđ i bucov u sumrak.
Na delu terena od Pančeva do Opova je veoma mali broj ribolovaca. Većih ulova nije bilo a od ulova sitna bela riba i babuška rano ujutru i uveče. Na varalicu je bilo sporadičnih ulova bucova.
Bistro i pošteno na vodi!
by Glas Opova | 26.07.2025. | DRUŠTVO
OPOVO, 25. jul 2025 – U organizaciji prijatelja našeg sugrađanina iz Sefkerina, Nemanje Manića, u opovačkom kafeu „Galerija“ organizovan je humanitarni pikado turnir, na kojem su se prikupljala sredstva za Nemanjino lečenje kojem je nedavno dijagnostikovana multipla skleroza.
Turnir na kojem su učestvovali takmičari iz Opova, Sefkerina, Glogonja i Čente bio je uzbudljiv i neizvestan, a na kraju pobednik je bio Aleksandar Jocić, na drugom mestu je Milica Đilas, dok je treći bio Nikola Zina.
U onom važnijem, humanitarnom delu turnira, sakupljeno je 35.430 dinara. Naravno, preko fondacije „Budi human“ i dalje možete sms porukom ili uplatom na namenski račun pomoći našem Nemanji da sakupi potrebnan novac za lečenje.
by Glas Opova | 26.07.2025. | OGLASI
Izaberi svoju nagradu uz gratis poene
Meridian misije pretvaraju igru u avanturu punu izazova, poena i nagrada! I ono najvažnije – poeni stižu odmah, bez čekanja!
Od danas, već prvim koracima ka Meridian nalogu stičeš prednost:
- Registruj se i verifikuj svoj nalog – preuzmi 100 poena automatski.
- Uplati prvi depozit – stiže još 200 poena.
Ukupno – 300 poena bez ijednog tiketa ili spina, dovoljno da odmah “pazariš” u našoj prodavnici nagrada.
Kako funkcionišu Meridian misije?
Meridian misije su serija jasno definisanih zadataka koji te vode kroz različite aktivnosti – od jednostavnih, poput registracije i verifikacije naloga, do kompleksnijih i zanimljivijih.
Svaka misija donosi određeni broj poena koji se automatski dodaju na tvoj korisnički nalog. Što više misija ispuniš – više poena sakupljaš!
A šta posle – čemu služe poeni?
Svi poeni se troše u specijalnoj Meridian prodavnici, i to za nagrade koje ti sam biraš:
- Sportski bonusi
- Free spinovi
- Robne/premium nagrade – za one koji vole opipljive trofeje.
Poeni ne ističu, što znači da možeš da ih koristiš kad god poželiš – odmah nakon prve misije, ili kad sakupiš više za još vrednije nagrade.
Započni svoju igru sa prednošću!
Registruj se OVDE, verifikuj nalog i uplati depozit – 300 poena je tvoj startni kapital!
Odmah možeš u prodavnicu po bonuse i spinove. Bez čekanja, bez komplikacija.
Uključi se – jer sa Meridian misijama prednost počinje odmah!
by Glas Opova | 26.07.2025. | EKONOMIJA
Izvor: Biznis.rs / Autor: Aleksandra Kekić
Na teritoriji opština Alibunar i Kovačica u planu je gradnja vetroelektrane Samoš, najvećeg projekta ove vrste u Srbiji. Biće kapaciteta 142 vetroturbine, sa očekivanom ukupnom snagom 923 MW, a tim povodom na javnom uvidu je nacrt prostornog plana i izveštaj o uticaju na životnu sredinu.
Samoš predstavlja objekat veoma velikog obima. Prostorni plan obuhvata površinu od oko 17.312,3 ha, a tu pripadaju katastarske opštine Kovačica, Padina, Samoš, Uzdin, Dobrica, Ilandža, Novi Kozjak i Seleuš. Gradiće se u dve faze – Samoš 1 od 423 МW i Samoš 2 od 500 МW.
Prostornim planom daju se uslovi za izgradnju vetrogeneratora i trajnih sadržaja u funkciji vetrogeneratora, kao i potrebne saobraćajne mreže i drugih infrastrukturnih mreža u funkciji izgradnje i eksploatacije vetroelektrane.
S obzirom na to da se gradi na obradivom poljoprivrednom zemljištu, u nacrtu se navodi da će nakon privođenja područja planiranoj nameni u najvećoj meri zadržati i dalje svoju osnovnu funkciju ratarske proizvodnje, osim delova koji neposredno služe u svrhu podizanja vetroturbina. Na račun obradivog poljoprivrednog zemljišta planirano je proširenje nekategorisanih (atarskih puteva) koji dobijaju novu namenu – pristupni putevi i novu regulaciju.
U okolini Kovačica i Crepaja
Ova investicija se javlja u neposrednom geografskom i infrastrukturnom kontekstu sa dva vetroprojekta – vetroparkom Kovačica i kompleksom vetroparka Crepaja. Kovačica je snage 104,5 MW, sa 38 turbina. Prva faza puštena je u rad 2018. godine, a druga je vetropark Pupin, kapaciteta oko 100 MW i izrada tehničke dokumentacije je u finalnoj fazi. Kompleks planiranog vetroparka Crepaja, koji je u postupku izrade planske i tehničke dokumentacije, obuhvata postavljanje 30 vetroturbina ukupne instalisane snage do 220 MW.
U dokumentaciji se navodi da je pre izdavanja građevinske dozvole, u fazi planiranja i projektovanja, neophodno izraditi sveobuhvatnu studiju kumulativnih uticaja na životnu sredinu, s obzirom na to da će se na području do 30 km u prečniku naći više od 210 turbina. Uporedo sa izradom prostornog plana za Samoš, pristupilo se i izradi izveštaja o strateškoj proceni uticaja prostornog plana na životnu sredinu. Nužna je obavezna primena mera zaštite životne sredine, definisanih Prostornim planom, ovim Izveštajem, kao i zakonskom regulativom i tehničkim normativima koji se odnose kako na izgradnju i opremanje prostora infrastrukturom, tako i na obaveze o nadležnosti sprovođenja kontrole i nadzora nad primenom mera i monitoringa životne sredine“, ističe se.
“Razvoj energetike kroz izgradnju vetroelektrane, koja će doprineti stabilnosti energetskog sistema Republike Srbije, trebalo bi da doprinese i bržem razvoju postojećih privrednih grana i delatnosti i da omogući razvoj novih proizvodnih i uslužnih delatnosti. Značajna investiciona sredstva za potrebe izgradnje vetroelektrane će poslužiti kao akcelerator ekonomskog progresa ne samo opština Alibunar i Kovačica, već i čitavog regiona“, navedeno je u nacrtu.
Kako se dodaje, izgradnja vetroelektrane „Samoš“ opravdana je iz ekonomskog, društvenog i ekološkog aspekta.
„Ekonomski gledano, izgradnja vetroelektrane će podstaći investicije, stvoriti nova radna mesta i smanjiti troškove energije. Posmatrano sa društvenog aspekta, vetroelektrana će poboljšati lokalne ekonomije opština Alibunar i Kovačica, stvoriti
nove mogućnosti za zapošljavanje i povećati svest o važnosti obnovljivih izvora energije. Ekološki aspekt ukazuje na to da će vetroelektrana predstavljati značajan korak ka smanjenju štetnih uticaja na životnu sredinu, čime će doprineti održivom razvoju i borbi protiv klimatskih promena“.
Nosilac izrade prostornog plana je Pokrajinski sekretarijat za urbanizam i zaštitu životne sredine, obrađivač je Zavod za urbanizam Vojvodine, a za projektno-tehničku dokumentaciju bio je zadužen AAEC Energy Consulting iz Novog Sada. Javni uvid traje do 20. avgusta na sajtu Pokrajinskog sekretarijata, a javna prezentacija održaće se u Alibunaru 6. avgusta.
Zaključak je da implementacija planskih rešenja predstavlja trajnu posledicu u smislu uzurpiranja zemljišta kao teško obnovljivog prirodnog resursa, uz gubitak njegove primarne funkcije izgradnjom fizičkih struktura, odnosno izvođenjem radova tokom izgradnje i funkcionisanja planiranih sadržaja.
Najveći potencijal energije vetra u Banatu
Na osnovu trenutno raspoloživih podloga i podataka o potencijalu energije vetra sprovedene su analize na osnovu kojih se zaključuje se da je minimalni tehnički raspoloživi potencijal za izgradnju vetroelektrana u Srbiji oko 10,75 GW, koje bi zbirno mogle proizvoditi oko 30 TWh električne energije godišnje.
Najveći potencijal energije vetra imaju lokacije u regionima Banata (oko 10,7 TWh električne energije godišnje) i Bačke (oko 6,5 TWh električne energije godišnje), ali su značajni potencijali i u istočnom delu Srbije (oko 2 TWh električne energije godišnje), navodi se u Strategiji razvoja energetike Republike Srbije do 2040. sa projekcijom do 2050. godine.
U periodu do 2030. godine očekuje se ekspanzija izgradnje elektrana koje kao primarnu energiju koriste vetar i sunce, pa se očekuje da u 2030. godini ukupna instalisana snaga vetroelektrana i solarnih elektrana bude 3,5 GW, što predstavlja značajan porast učešća intermitentnih (neprestano dostupnih) obnovljivih izvora energije u ukupnoj proizvodnji električne energije.
Predviđena instalisana snaga u vetroelektranama iznosi oko 1,77 GW (sa godišnjom proizvodnjom 4,60 TWh), dok je predviđena instalisana snaga u solarnim elektranama 1,73 GW (sa godišnjom proizvodnjom od 2,27 TWh). To znači da sa ovako predviđenim instalisanim kapacitetima očekivana godišnja proizvodnja iznosi 6,87 TWh“, dodaje se.
Do 2040. godine očekuje se da ukupni instalisani kapacitet izgrađenih vetroelektrana i solarnih elektrana bude 10,97 GW, a očekivana je ukupna proizvodnja električne energije iz intermitentnih izvora od 19,72 TWh na godišnjem nivou. Konkretno, predviđena instalisana snaga vetroelektrana iznosi 3,6 GW (sa godišnjom proizvodnjom 9,46 TWh).
“Očekivani priraštaj u snazi vetroelektrana i solarnih elektrana će učiniti da proizvodnja iz ovih izvora čini 17,1 odsto planirane ukupne proizvodnje u 2030. godini. Kako bi se održala stabilnost elektroenergetskog sistema, neophodno je uporedo sa povećanjem udela OIE u elektroenergetskom sistemu povećavati i kapacitete balansne rezerve“, stoji u strategiji razvoja, čiji je izvod objavljen u sklopu nacrta koji je na javnom uvidu.
