Život u iznajmljenom stanu postao je realnost za ogroman broj ljudi u Srbiji, posebno u velikim gradovima poput Beograda i Novog Sada. Cene kvadrata za kupovinu stana rastu iz godine u godinu, pa mnogi biraju zakup kao jedino izvodljivo rešenje. Ipak, ono što dodatno opterećuje budžet jeste činjenica da su kirije u poslednjih nekoliko godina dostigle iznose koji često nadmašuju primanja jednog prosečnog domaćinstva.
Kada se prosečna plata uporedi sa prosečnom kirijom u Beogradu, koja za jednosoban stan u centru prelazi i 500 evra, jasno je da se najveći deo primanja odliva na stanovanje. Upravo zato, razumevanje prosečne cene kirije nije samo informacija – to je ključno pitanje za vaš lični budžet i planiranje života.
Kada stan izgleda skupo – koliko to zapravo košta?
Uređenje stana često utiče na to koliko će stanodavac odrediti kao mesečnu kiriju. Na primer, nije isto ući u prostor s osnovnim nameštajem i onaj gde su detalji pažljivo odabrani. Ulaganje u granitne pločice za skupoceni izgled ili osvetljenje u dnevnoj sobi stvara utisak luksuza koji stanodavci često pretvaraju u višu cenu zakupa.
To je legitimna praksa jer i sami zakupci priznaju da su spremniji da plate više kada osećaju da je prostor prijatan i moderan.
Međutim, ovakvi elementi nisu tu samo da zadovolje estetiku. Oni su ulaganja koja direktno utiču na vrednost nekretnine na tržištu i njenu iznajmljivost. Za zakupce to znači da ćete ponekad platiti znatno više za detalje koji vam nisu od suštinskog značaja, ali koji grade utisak celokupnog stana. U takvim situacijama, najbolje je da se setite koliko vam je važno da prostor izgleda luksuzno i da li je ta razlika u ceni opravdana.
Kako god da odlučite, važno je da pogledate i koji su to saveti za bolje raspolaganje novcem. Ako već plaćate skuplju kiriju, onda se druge stavke u budžetu moraju pažljivo balansirati. To podrazumeva planiranje mesečnih troškova, odvajanje za nepredviđene izdatke i realno sagledavanje šta sebi možete priuštiti.
Stan koji izgleda „kao iz časopisa“ može biti motivacija, ali ne sme postati finansijski teret koji vas guši svakog meseca.
Beograd, Novi Sad i Niš – tri grada, tri različite cifre
Kada se govori o prosečnim kirijama, nemoguće je izvući jedan broj za celu Srbiju. Beograd prednjači po visini cena, gde jednosoban stan u centru često košta između 500 i 700 evra, dok u prigradskim naseljima možete naći opcije i za 350 evra.
Novi Sad beleži nešto niže cene, ali i dalje visoke u odnosu na prosečna primanja – od 300 evra za periferiju do 600 evra u centru. Niš je, recimo, znatno povoljniji, sa prosečnim kirijama od 250 do 400 evra, ali i tamo trend rasta ne jenjava.
Razlike između gradova ne zavise samo od veličine tržišta, već i od priliva stranih radnika i studenata. Beograd i Novi Sad beleže snažan rast kratkoročnih zakupa, pa su vlasnici često skloniji da stanove nude na dan ili nedelju dana, umesto na mesec. Konkurencija između dugoročnog i kratkoročnog izdavanja dodatno diže cene, jer stanodavci žele da maksimiziraju prihod.
Za vas, kao zakupca, ovo znači da morate prilagoditi očekivanja. Ako ste spremni na dužu vožnju do centra grada, možete uštedeti značajne sume. Ako vam je prioritet da budete u srcu događanja, pripremite se da za to platite i do 70% svojih mesečnih prihoda. U oba slučaja, ključ je da unapred znate granicu do koje ste spremni da idete.
https://www.pexels.com/photo/wooden-cabinet-in-an-apartment-19916703/
Garsonjera
Plata i kirija – da li primanja prate rast kirije?
Jedno od ključnih pitanja je da li su plate u Srbiji dovoljno porasle da pokriju povećane troškove zakupa. Nažalost, podaci govore suprotno. Dok je prosečna plata porasla za oko 15% u poslednje dve godine, kirije u Beogradu su porasle i do 40%. To znači da je kupovna moć zakupaca realno oslabila, jer veći deo mesečnih primanja odlazi upravo na kiriju.
Za prosečno domaćinstvo sa jednom prosečnom platom, to znači da nakon plaćene kirije ostaje tek nešto više od 200–300 evra za sve ostale troškove: hranu, prevoz, režije i lične potrebe. Ako porodica ima dvoje zaposlenih, situacija je povoljnija, ali i dalje izazovna, posebno ako se plaća stambeni kredit paralelno s kirijom za privremeni stan.
Ova disproporcija jasno pokazuje da se stanovanje u većim gradovima sve više pretvara u luksuz. Dok se u Evropi preporučuje da na stanovanje odlazi do 30% mesečnih prihoda, kod nas ta cifra često prelazi 50%. To znači da su zakupci prinuđeni na stalne kompromise – ili žive dalje od centra, ili dele stan sa cimerima, ili značajno redukuju ostale troškove života.
Kako da zaštitite svoj budžet?
Bez obzira na to kolika je vaša kirija, najvažnije je da pronađete način da zaštitite svoj budžet. To ne znači samo da tražite jeftiniji stan, već i da pametno organizujete svoje finansije. Postoje jednostavne, ali efikasne metode koje mogu pomoći.
Prvo, uvek odvajajte određeni deo prihoda za kiriju odmah po primanju plate. Tako ćete znati da je najvažniji trošak pokriven i nećete ga nenamerno potrošiti na druge stvari. Drugo, pratite sve svoje rashode. Svest o tome gde odlazi novac često otvara prostor za uštede. Kada znate da nepotrebne kupovine odlaze na stvari koje ne koristite, lakše ćete doneti odluku da ih eliminišete.
Treće, budite spremni na pregovore sa stanodavcem. U vreme kada ponuda stanova raste, imate pravo da pitate da li je cena fleksibilna. Stanodavci često cene stabilne i pouzdane zakupce, pa su spremni da spuste cenu kako bi imali sigurnost. Na kraju, razmislite i o zajedničkom stanovanju. Iako deljenje prostora sa cimerima nije idealno, može značajno rasteretiti vaš budžet i omogućiti da živite u boljoj lokaciji po nižoj ceni.
Kada sagledate realne cifre, prosečna kirija za stan u većim gradovima Srbije jasno pokazuje koliko stanovanje postaje finansijski izazov.
