SAKULE, 30. maj 2021 – Fudbaleri Borca nisu uspeli da ostvare pozitivan rezultat na gostovanju u Zrenjaninu. Sakuljani su poraženi od Radničkog rezultatom 4:2 (2:1). Poraz Borca iskoristili su Bečejci koji su se bodovno izjednačili sa Sakuljanima ali imaju bolju gol razliku tako da su kolo pre kraja pretekli Borac. Odluka ko će biti četvrti „pašće“ naredne nedelje u poslednjem kolu kada u Sakulama upravo ova dva kluba međusobno igraju.
OPOVO, 29. maj 2021 – Predsednik Sportskog saveza Opštine Opovo Stevan Stankov je učestvovao u radu članova Skupštine Spotskog saveza Srbije koja je održana 28. maja 2021 u domu Narodne skupštine Republike Srbije. Na Skupštini je prisustvovao veliki broj sportskih radnika iz svih opštinskih, gradskih i granskih saveza iz čitave Srbije.
Predvodili su ih ministar omladine i sporta Vanja Udovičić sa saradnicima, predsednikom Sportskog saveza Srbije Davorom Štefanekom i predsednikom Olimpijskog komiteta Srbije Božidarom Miljkovićem, kao i drugim istaknutim ličnostima iz sveta sporta u Srbiji.
U okviru programa Skupštine održano je i svečano uručenje “Majske nagrade” najvećeg priznanja Sportskog saveza Srbije
Dobitnici priznanja za 2020. i 2021. godinu su: Uroš Kovačević (odbojka), Bobana Veličković (post humano – streljaštvo), Milovan Vesnić (automobilizam), Teodora Manić (kik boks), Dejan Jokić (streljaštvo) i Danijela Jovanović (tekvondo). Za teritorijalne organizacije nagrađeni su Sportski savez Subotica i Sportski savez Pančevo, dok su u kategoriji sportskih organizacija priznanja dobili FK Crvena Zvezda i Karate savez Vojvodine.
„Materijal sa Skupštine ću obrazložiti na sednici Upravnog odbora Sportskog saveza Opštine Opovo, kao i sve predloge i odluke sa Skupštine Sportskog saveza Srbije“, poručio je Stevan Stankov.
OPOVO, 29. maj 2021 – Povodom realizacije projekta obnove enterijera župnog dvora katoličke crkve u Opovu, u organizaciji crkvenog odbora priređena je svečanost na kojoj su pored građana i predstavnika lokalne samouprave prisustvovali opunomoćeni ministar Veleposlanstva Republike Hrvatske u Beogradu Stjepan Glas, konzul Generalnog konzulata Republike Hrvatske u Subotici Ivan Rukavina, zamenik pokrajinskog sekretara za kulturu, javno informisanje i odnose s verskim zajednicama Goran Kaurić, predsednik Demokratskog saveza Hrvata u Vojvodini Tomislav Zigmanov i predsednik Izvršnog odbora Hrvatskog nacionalnog veća u Republici Srbiji Lazar Cvijin.
Projekat je finansiran od strane Opštine Opovo i Republike Hrvatske i predstavlja prvu fazu rekonstrukcije jednog od najstarijih građevinskih objekata u Opovu, dok će se u narednoj fazi raditi sanacija eksterijera.
Gosti su obišli i katoličku crkvu koja je renovirana pre par godina, takođe uz podršku i sufinansiranje lokalne samouprave.
Domaćin svečanosti Željko Horvat je rekonstrukciju župnog dvora ocenio kao veliki podsticaj za sve vernike Opova, dok je direktorka Opštinske narodne biblioteke Opovo Katarina Nikolić Ralić istakla istorijski i kulturni značaj crkve i župnog dvora, a posebno naučni rad župnika Andreasa Majera.
Ispred lokalne samouprave zamenik predsednika Skupštine opštine Opovo Dragan Ugrinov je uputio reči podrške hrvatskoj i katoličkoj zajednici u Opovu istakavši da uvek mogu da računaju na podršku lokalne samouprave.
„Dozvolite mi da u ime predsednika opštine Miloša Markova izrazim veliko zadovoljstvo što smo danas ovde sa vama i što smo uspeli da realizujemo projekat koji ste vi inicirali. Želim da znate da je lokalna samouprava bila i ostala vaša kuća, vaša podrška i da je to nešto na šta možete i trebate da računate u svakom momentu“, izjavio je prilikom obraćanja prisutnima Ugrinov.
Zamenik pokrajinskog sekretara za kulturu, javno informisanje i odnose s verskim zajednicama Goran Kaurić najavio je nastavak ovog projekta, odnosno sanaciju fasade župnog dvora.
„Posle više godina uspeli smo da uradimo sanaciju, prvenstveno uz pomoć lokalne samouprave i predsednika opštine Miloša Markova, kome se ovim putem zahvaljujem jer je prepoznao interes katoličke zajednice u Opovu, crkva je pre nekoliko godina lepo sređena i to je za svaku pohvalu. Župni dvor gde su se vernici trebali okupljati posle mise ali i za sve druge potrebe je bio potpuno neupotrebljiv, tu imamo i jednu „hipoteku“ a to je da je ovaj objekat pod zaštitom države i da se obnovi mora pristupiti vrlo oprezno, tako da smo uz određena sredstva koja smo dobili iz Republike Hrvatske i Opštine Opovo uspeli da sredimo jedan deo tih prostorija, ali svakako to je veliki iskorak jer su sada te prostorije u potpunoj funkciji zajednice, ali ne samo zajednice nego za potrebe svih ustanova kulture ili pojedinaca koji imaju određenu potrebu za ovim prostorom. Siguran sam da će ovo unaprediti rad zajednice i da će biti na dobrobit svih ljudi koji žive i rade u Opovu. Naravno da nećemo sa tim stati, tražićemo na sledećim konkursima, što Republike Srbije i AP Vojvodine, a i iz Republike Hrvatske da obezbedimo sredstva da se sredi i fasada i da se ovaj župni dvor u narednih godinu do dve dana sasvim i potpuno stavi u funkciju i nadamo se da ćemo uspeti preko biskupije da dobijemo i župnika koji će stalno boraviti i raditi u Opovu“, poručio je Kaurić.
Opunomoćeni ministar Veleposlanstva Republike Hrvatske u Beogradu Stjepan Glas se zahvalio lokalnoj samoupravi na podršci projekta i rekao da će vrlo rado ponovo doći u Opovo.
„Prvi put sam u Opovu iako to nije toliko daleko od Beograda i ovo je bila idealna prilika zato što sam iskoristio jedno ugodnu i jednu korisnu stvar. Prvo vidim da su Hrvati ovde krenuli sa jednim radom da pokažu da su ovde autohtona zajednica, da žive sa svojim sumješatnima u zajedništvu i kako sam ovde čuo i jako mi je drago, da je to stvarno jedna živa zajednica koja funkcionira kao što i treba – voli mjesto gde živi, a da poštuje svoju tradiciju. Projekat je finansiran uz pomoć Središnjeg državnog ureda za Hrvate izvan Republike Hrvatske koji je sufinansirao zajedno sa mjesnim vlastima i tu zahvaljujem mjesnim vlastima i predsedniku opštine. Iskrena zahvala za to što se i opština uključila, dobili su jedan jako lep i koristan prostor i sada samo još da se to iz vana uredi i malo dovrše ove druge prostorije i da to bude jedno živo mesto okupljanja ljudi i neće to biti samo Hrvati, to će biti svi ljudi dobre volje. Važno je da krenu neki dobri projekti, da se naprave neka kulturna događanja, i vrlo rado ćemo ovde doći ponovo, a ja ću vrlo rado osobno ponovo doći“, izjavio je Glas.
Inače, u župnom dvoru katoličke crkve u Opovu nalazi se bogata arhiva knjiga i dokumenta iz istorije Opova.
Aleksandar Tešić i Mladen Milosavljević gosti biblioteke u Opovu
OPOVO, 26. maj 2021 – „Književnost između istorije i fantastike“ naziv je književnog susreta na kojem će 30. maja u 17:00 časova gosti Opštinske narodne biblioteke biti pisci Alaksandar Tešić i Mladen Milosavljević. Književni susret će se održati u prostorijama biblioteke u Opovu.
Aleksandar Tešić je rođen 1961. godine u Čačku, a kako mu je otac bio diplomata, svoju mladost je proveo u inostranstvu. Nakon završenog školovanja počinje da radi kao prevodilac na RTS-u, gde je i dalje zaposlen.
Autor je trilogija Kosingas (2008-2010), Miloš Obilić (2012-1014) i Kletva Kainova (2016-2020). Tešić je autor i SF satire “2084” (2015), te romana “Kosingas – kroz oganja i vodu” (2016), “Kosingas – onaj što nauči mrak da sija” (2017) i “Gorolom” (2018).
Od 2016. objavljuje u okviru porodične izdavačke kuće Strahor.
Mladen Milosavljević je rođen na Mladence 1982. godine u Smederevskoj Palanci. Diplomirao je na Filozofskom fakultetu u Beogradu, na Odeljenju za Etnologiju i antropologiju.
Autor je romana Kal juga (Strahor, 2018.) i Jezava (2020).
Urednik je sajta Omaja, posvećenom temama iz oblasti folklorne fantastike.
U proteklih par godina nema groznije štetočine od smrdibube. Časkom uništava i voće i povrće i čini se da nema spasa. Već znamo da u drugoj polovini avgusta moramo ukloniti sav paradajz jer će ga one do tada uveliko “obrati”. Rekao bi neko da nema spasa jer su neverovatno brojne i neuništive. Ali i nije baš tako.
Postoje načini da mi, mali baštovani, uzmemo njihovu populaciju pod kontrolu.
Da se udubljujemo u biologiju, izučavamo način njihovog života, nema potrebe. Znamo glavnu stavku: najezda počinje u avgustu. Do tada su nekako i podnošljive. I sta činiti?
Pre svega, reagovati na vreme. Zavisi od vremenskih uslova, ali otprilike krajem maja već možemo ocekivati prvu turu. A to znači da je krajnje vreme da krenemo u patroliranje po bašti. Naoružamo se kanticom, u nju sipamo vode i puno soli. Svaku bubu koju nađemo stresemo u našu kanticu.
Takvo patroliranje ima smisla ako se obavlja 2 puta dnevno: ujutru i uveče. Po danu su one ušuškane negde u lišću i teško ih je naći.
Tokom obilaska bašte tražimo i njihova jaja. Gledamo prvo naličje donjih listova, a kako biljke rastu tako će one polagati jaja na višim nivoima.
Sledeća stavka u borbi sa njima je domaća živina. Kako ih slatko moje patke jedu. Zato ih ja skupljam u vodu bez soli i ponudim patkama. Takođe i kokoške jedu smrdibube. Naravno, puštati ih u malčiranu baštu nije najbolja ideja, ali ponekad, pod kontrolom vlasnika može da se proba.
U pomoć stižu i određeni insekti. Pauci i bubamare. Prve love odrasle jedinke, druge uništavaju jaja.
Pomoći će i setva takozvane žrtvene kulture. Na primer, smrdibube jako vole kukuruz i blitvu. Na njima najviše borave, što znači da posejane po obodu bašte, te kulture će delimično spašavati naš omiljeni paradajz, a mi ćemo tačno znati gde treba ići u toku skupljanja buba.
Od cveća, omiljen im je neven. Pritom jaja polažu direktno u cvet. Dakle i ovaj cvet je kao žrtvena kultura. Moramo znati da cvet odmah nakon precvetavanja treba ukloniti, spakovati u kesu i baciti u kantu. Ili uništititi na bilo koji drugi način.
Naravno, svi smo videli priloge o “čarobnim” narodnim metodama njihovog suzbijanja. U mojoj praksi se pokazalo da je sve to dzaba potrošeno vreme i materijal.
Prah od slačice im ne moze smetati jer imaju čvrst oklop. Pod istu kritiku ću staviti i mešavinu ljute paprike i belog luka. To prosto ne moze da deluje jer srećno i zadovoljno napadaju i ljutu i slatku papriku.
Neem ulje. Kod mene je imalo jako slabo delovanje. Ali zato se njegov “divan” miris osećao još dugo, terajući i mene iz bašte. 🙂
Plava vangla sa Negro bombonama isto nije imala efekta. Tu je izgleda neko pobrkao štetočine. Ova metoda je delotvorna za rutavu bubu, ali za smrdibube nije.
Klopke sa svetlom iznad vangle sa vodom deluju tek kada noći postanu hladne, tada one traže mesto da se sakriju. U vrelim letnjim noćima im ne pada na pamet da idu na to svetlo pošto imaju dosta hrane i nije im hladno. 😉
Tako popularna dijatomejska zemlja isto im nije smetala. Ali zato su se razbežali pauci.
Korišćenje klasičnijih insekticida protiv smrdibuba ima jednu neprijatnu stranu koja se slabo spominje. Ove štetočine dosta brzo razvijaju imunitet na takva sredstva pa ih treba menjati što češće.
Kao epilog, rekla bih sledeće: po mom skromnom mišljenju problem smrdibuba bi trebalo da počne da se rešava na nekom višem nivou i od strane pravih stručnjaka. Njihova najezda nije samo problem na Balkanu već trpe i mnoge druge južne zemlje.
Ali dok traju istraživanja, rasprave među biolozima, dok se pišu disertacije i traži se neki način za suzbijanje smrdibuba, mi baštovani ćemo se spašavati kako znamo i umemo. Deljenjem svojih iskustava pomažemo jedni drugima, ne zaboravite na to… 🙂
