Lovište, knjiga koja se čita u jednom dahu
OPOVO, , septembar 2021 – Uvek je teško uraditi prikaz knjige ili filma autora koga poznajete i ko vam je blizak prijatelj. Kada mi je Katarina Nikolić u ruke dala njen najnoviji roman, još uvek svež od štamparske boje, kako bi bio prvi koji će joj reći svoje mišljenje, odbio sam upravo iz tog razloga. A šta ako mi se ne svidi, kako da joj saopštim…
Biću iskren, ni prethodne njene romane nisam pročitao. Jednostavno, smatrao sam da je previše mlada za poduhvat koji se zove pisanje knjige. Međutim, nakon dužeg nagovaranja, a moram da priznam da me je privukao naslov i omot knjige, kao i zajednički afiniteti prema nekim filmovima i piscima, tako da sam knjigu uzeo i obećao da ću pročitati.
Stajala je knjiga na polici tog dana i čekala me. Negde pred počinak, ušuškan u krevetu, nakon što sam pogledao par serija na TV programu, još jednom sam „bacio“ pogled na knjigu koja me je još uvek strpljivo čekala neotvorena. Pa dobro, pročitaću prvu glavu tek da osetim stil i vidim o čemu se radi. I tako krenuh sa čitanjem, a kada sam prvi put podigao glavu i pogledao na sat, bilo je pola tri. Završio sam je narednog dana, iznenađen i vrlo zadovoljan onim što sam pročitao.
U pitanju je štivo koje bi uporedio (na moje veliko zadovoljstvo) sa skandinavskim i britanskim „noar“ trilerom, što je po meni veoma pozitivno jer u savremenoj srpskoj književnosti ne znam koliko se pisaca bavi ovim žanrom, a posebno nema takvih koji trilere pišu u noar stilu.
Nekoliko dana nakon što se bivši novinar doseli sa svojom porodicom u selo, u lovištu misteriozno nestaje osmogodišnji dečak. Njegov otac, lovac, opsesivno traži krivca, spreman za konačan odstrel.
Lokalni policajac, fokusiran na istragu, otkriva tajnu o sukobljenim porodicama i sam biva uvučen u njihov mračni i opasan svet. Tragovi nestaju pod snegom i svi moraju da se suoče s prošlošću kako bi dokazali svoju nevinost.
Radnja romana se odvija u malom mestu u blizini prestonice i po opisu samog mesta i lokacija, mi Opovčani ćemo prepoznati upravo naše Opovo. Kroz čitav roman provejava ta mračna „noar“ atmosfera, a ono što mi je posebno zanimljivo jeste kompozicija romana gde nemate klasičnog glavnog junaka i gde roman, negde na polovini, sa trilera prelazi u bergamnovsku dramu.
Lovište je intrigantan triler koji preispituje prošlost kao i okolnosti u kojima čovek ispoljava najmračnije strane svoje ličnosti. Osveta kao motiv, nerazjašnjeni odnosi, želja da se prevaziđu strahovi, košmari. I šta to znači u Lovištu? Šuma ne trpi oklevanja, život se nastavlja baš tamo gde je i stao. U Lovištu si uvek jedan na jedan, potpuno sam, i dok strpljivo čekaš svoj odstrel, sve se menja. Svaki trenutak je novi preobražaj, patnja, život i smrt.
Katarina svakom liku u romanu posvećuje podjednaku pažnju, tako da fabulu gradi na većem broju likova, posebno njihovim psihološkim karakterima gde svaki od njih nosi teret prošlosti i bori se sa svojim „demonima“. Kao neka vrsta ludila, koja u početku nema racionalnog objašnjenja, kroz flešbekove, na kraju saznajemo kako i na koji način su svi junaci romana sudbinski povezani.
Ima tu još puno toga što bi se moglo reći ali ne želim previše da „spojlujem“, tako da vam iskreno preporučujem da pročitate „Lovište“ i verujem da ćete uživati koliko i ja.
Roman je štampala izdavačka kuća „Areté“ u ediciji „JedanOdSto“, a od naredne sedmice može se naći i u Opštinskoj narodnoj biblioteci Opovo. (Č.V.)
Katarina Nikolić je rođena u Pančevu 1988. godine. Diplomirala je dramaturgiju na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu. Njene priče objavljene su u zbirkama priča „Leksikon božjih ljudi“ (2010) i „Sopstvena soba za kratku priču“ (2012). Autorka je romana „Kazablanka“ (2009), „Igra jednog časa“ (2013), „Dete prirode“ (2014) i knjige za decu „Čudesna šuma“ (2015).
Koautor je monodrame „Petar“ (2015), koja je do sada igrana na sceni Giljotin teatra (Stokholm), Upsala teatra (Upsala), Bitef teatra i Novorosijskog gradskog teatra (Novorosijski). Na sceni Dečjeg kulturnog centra Beograd izvedena je njena drama za decu „Čudesna šuma“ (2020), po istoimenoj knjizi. Koscenarista je igranog filma „The Pond“ (2021).
Član je Udruženja dramskih umetnika Srbije.
